Онај ко има образа да у Србији тврди да осиромашени уранијум није штетан по људско здравље, треба да се обавести о борби италијанских породица преминулих и оболелих ветерана који су били у међународним мисијама у Авганистану, Ираку, Босни и на Косову. Не само судске одлуке, већ и бројке преминулих и оболелих, говоре саме по себи.

По природи ствари, овде се намеће име др Зорана Радовановића, професора Медицинског факултета у пензији, који је за „Врањске“ дословце изјавио:

„Осиромашени уранијум (ОУ), којим су бомбардоване неке локације на југу Србије, не изазива тумор – рекао је у интервјуу за недељник Врањске проф. др Зоран Радовановић, шеф Катедре и управник Института за епидемиологију Медицинског факултета у Београду у пензији.“

Следи превод текста који говори да Италијани који су били (и) на Балкану умиру од осиромашеног уранијума: у том смислу проф. др Радовановић треба да Србима докаже да то „удара само на нејаке Италијане“ или да оде у Италију и прос(в)етли те војнике да им није ништа, а ако случајно умру – то засигурно није од осиромашеног уранијума.

Светлана Максовић и Александар Лазић

Осиромашени уранијум, заборављени масакр италијанских војника – 340 мртвих и 4 000 оболелих

Најновија жртва од пре неколико дана: Клаудио Кабони, пуковник, умро је од рака лимфних жлезда. Већ су донете 43 судске компензације и у току је рад парламентарног одбора (четврти по реду): „Ускоро и нови закон“

(Коријере дела сера, 9. 3. 2017)

Последњи смртни случај датира од прошлог месеца. Клаудио Кабони, пуковник, имао је 59 година. Његова биографија је била богата. Дуго је био пилот лаке авијације, у „Бригади Сасари“. Обавио је преко двадесет мисија у иностранству. Иза себе је оставио супругу, Марију Асунту, и ћерку Федерику, исцрпљен од рака лимфних жлезди који му је био дијагностикован 2014. године. Био на најжешћим фронтовима на која су се од почетка 1990. године обавезале италијанске јединице: Косово, Ирак, Авганистан. Једно име и једно презиме, његови, сада су постали број. Број 340. 340 мртвих случајева – којима треба додати око 4 000 оболелих – од последица контакта са осиромашеним уранијумом. Реч је о „У238“, што је материјал који се користи за производњу артиљеријских граната које могу да пробију оклоп тенка. Које доводе то толико високих температура да метал претварају у прах, стварајући честице које, ако се удахну или прогутају, могу да изазову рак.

Tехничар Института за физику у Београду показује пројектил са осиромашеним уранијумом (Фото: АП)

Од Балкана до Кабула: 43 судске компензације

Цифре попут ове последње у вези са смрћу пуковника из „Бригаде Сасари“, не уврставају се у груб биланс једне битке, било да је она изгубљена или добијена. Ипак, оно што се догодило у нашим најскоријим војним мисијама, од Балкана до Авганистана, представља један од најтрагичнијих сценарија у историји италијанских оружаних снага. Пали су као у бици код Догалија[1], у Красу[2], у Ел Аламејну[3], или на „контролном пункту Паста“[4]. За двадесет година, ветерани из мисија НАТО у Авганистану, Босни, на Косову и Ираку, разболели су се од последица коришћења ове врсте оружја. Захваљујући административним и грађанским судовима – а цифре које је прикупила Војна Опсерваторија, чији директор је Доменико Леђеро, бивши пилот ваздухопловних снага, прецизне су – донете су већ 43 компензацијске пресуде. А од тог броја, њих 13 су већ правоснажне.

Битка породица жртава

Породице умрлих, или сами пацијенти, у двадесетак случајева су добили новчане накнаде, чија сума је близу – говоримо о случајевима који се односе на смрт – око милион евра. Од преминулих војника до деце рођене са малформитетима, осиромашени уранијум убија у тишини. Прва правна победа десила се 3. новембра 2012. године, када је грађански суд у Риму утврдио својом пресудом да је оно што је убило Андреа Антонаћија (војник који је служио у Босни), био осиромашени уранијум. Због тога је Министарство одбране било осуђено да плати скоро милион евра породици, јер је била успостављена узрочно-последична веза између болести војника (Хочкинов лимфом) и излагања уранијуму У235.

Трагични дневник командоса Данизеа

„Ратни извештај“ се нажалост пречесто допуњује: прошле године је Италију растужила смрт Ђанлуке Данизеа, командоса војног ваздухопловства, ветерана који је био у многим међународним мисијама, на Косову, у Албанији, Еритреји, Авганистану, Ираку и Џибутију Болне, али и испуњене љубављу према породици, његове речи су остале у Интернет дневнику у којем је он писао о својој патњи: „Бојим се да умрем и да нећу моћи да обезбедим будућност мојој жени и моја ћерки … Бојим се да ћу умрети пре него што средим ту проклету војну и цивилну бирократију …“ Није искључено да се зло, које га је сломило, развило на Косову.

Мировњаци у Босни поред против-тенковских пројектила (Фото: АП)

„Американци су се кретали обучени као Марсовци“

„Виђали смо Американце и питали смо се зашто се кретали тако обучени – причао је Данизе. – Изгледали су као Марсовци. Изгледали су као ликови из филмова типа „Вирус“. Имали су опрему за руковање материјалима коју ми нисмо имали. Никада се нисмо запитали зашто су тако опремљени, мислили смо да претерују. После Косова, по повратку из друге мисије коју сам извршио у Еритреји, почео сам да читам новине и крв ми се заледила. То је било време када смо почели да причамо о осиромашеном уранијуму. Надао сам се да нећу бити један од несрећника. Али, 2010. године, то се десило и мени. Све је почело од бола у ушима и мој живот се преокренуо“. Данизе је преминуо у децембру 2015, а у фебруару 2016. његова жена се пожалила: „Немам никаквих вести о пензији мог мужа, немам новца за живот“.

Четири истражне парламентарне комисије

За расветљавање питања око ове заборављене „борбе“, три истражне парламентарне комисије су доживеле неуспех. Биле су редовно сакаћене због очекиваног законодавног колапса. Сада је кренула да ради и четврта, којом председава посланик Демократске партије, Ђан Пјеро Скану. Он је примио од Маура Пилија, његовог колеге из партије Унидос, досије Кабони. Стигао је и до комисије. Њен рад брзо напредује. Ових дана је у Парламенту било саслушано и медицинско особље Оружаних снага. Шта је био циљ? Скану говори о „оријентационом документу који ће обавезати владу и парламент да што пре спроведу одредбе истражне Комисије о осиромашеном уранијуму на које ће Парламент указати као на неодложиве.“ Укратко: закон који разјашњава ко је крив, а посебно, на који начин треба дефинисати компензације.

Алесандро Фулони

Са италијанског посрбила и примедбе написала: Светлана Максовић

[1] Прим. СМ: Битка код Догалија одиграла се 26. 1. 1887. године, када су Етиопљани поразили Италијане.

[2] Прим. СМ: За време великог рата, у Красу, између словеначке и италијанске границе, погинуло је укупно око 100 000 италијанских војника.

[3] Прим. СМ: За време Другог светског рата, у Ел Аламејну у Египту, водила се битка за Африку, у којој су Италијани изгубили велики број војника. Прекретница је била друга битка која се одвијала од 23. октобра до 3. новембра 1942. године.

[4] Прим. СМ: „Контролни пункт Паста“ (Checkpoint Pasta) је била борба између италијанских војника, који су деловали у склопу УН, и сомалијских побуњеника у Могадишу, у Сомалији, 2. јула 1993. године. Тог дана су италијански мировњаци упали у замку у којој су сомалијски побуњеници убили 3 италијанска војника.

Categories: Посрбљено

Tags: Александар Лазић, Алесандро Фулони, Зоран Радовановић, Италија, НАТО, НАТО бомбардовање, Светлана Максовић, осиромашени уранијум