Јегор Холмогоров: О Бжежинском

Бжежински ми се увек чинио код нас увелико прецењеном фигуром. Обичан и сасвим баналан пољски русофоб са још баналнијом русофобском стратегијом из серије „без Украјине Русија није империја, дакле, узмимо им Украјину“. У покушају да одмакнем у читању „шаховске табле“, мој мозак је отказао и искључио се већ на другој страници.

Збигњев Бжежински (1928-2017). Фото: Ројтерс/Џ. Ј.

Како ми се чини, мит Бжежинског је код нас изникао 1990-их, под принудом потребе за персонификацијом идеје архитекте свих наших несрећа, о злом демону, који западним вођама усађује зле помисли против Русије. Све те боли, страхови и бес оваплотили су се у фигури Бжежинског, попримивши притом нездраву конспиролошку дубину.

А заправо, „Збиг“ је био прилично банална и чак би се тешко могло рећи архирусофобска фигура. Ако је 1997. још говорио о распаду Русије, у двехиљадитим је полазио искључиво од хипотезе о целовитости Русије. Највише на шта је рачунао била је демократизација после Путина.

Или, узмимо на пример његову позицију из 2014. године. Он је Американцима предлагао да буду спремни на уличне борбе у Харкову и Кијеву, што говори да је у неку руку преценио спремност руководства Русије да поврати „руски свет“. Уместо тога, као што знамо, уличне борбе се воде у предграђима Доњецка.

Укратко, ради се и утицајном америчком политикологу, а не о некаквом Збигу-демону. А моја прва мисао је, када сам јутрос чуо вест о његовој смрти, била је: „С*ање, а зашто не Мекејн?“

Превод са руског: Владимир Коларић

(Фејсбук страница Јегора Холмогорова)

Владимир Коларић: Смрт шахисте

Умро је један од људи који су стварали и осмишљавали свет онакав какав знамо. Није једини који је земљину куглу видео као велику шаховску таблу, али његова партија је свакако била грандиозна. Митологија времена у ком живимо тешко би била замислива без Бжежинског.

Његово наслеђе је оно што треба превладати. А то ће бити дуг и, бојим се, крвав процес.

Вест, наравно, нисам случајно преузео баш са Си-Ен-Ен-а.

Извор: CNN

(Фејсбук страница Владимира Коларића)

Преминуо Збигњев Бжежински

Утицајни амерички политиколог пољског порекла и бивши саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински преминуо је у 89. години живота.

Вест о његовој смрти објавила је ноћас његова ћерка Мика Бжежински на друштвеним мрежама, преносе медији.

Бжежински је био саветник за националну безбедност у администрацији америчког председника Џимија Картера од 1977. до 1981. године и саветник председника Линдона Џонсона од 1966. до 1968, али је као експерт, члан различитих одбора и организација и професор на Универзитету Џонс Хопкинс остао активан и утицајан до краја живота.

Поборник интервенционизма у америчкој спољној политици, у време распада Југославије, гласно је критиковао првобитно оклевање администрације Била Клинтона да интервенише против српских снага током рата у БиХ, касније је подржавао бомбардовање Србије 1999. године.

Био је, такође, један од највећих заговорника проширења НАТО након што је Владимир Путин дошао на чело Русије и, како наводи АП, учествовао у процесу привлачења бивших совјетских република у НАТО.

Претходно је био познат по охрабривању дисидената из Источне Европе и подстицању борбе за људска права у време Хладног рата.

У време док је био Картеров саветник за националну безбедност сматра се да је помогао рушењу економских баријера између Запада и Совјетског Савеза и Кине, а за његовог мандата потписан Споразум о ограничавању стратешког наоружања (SALT II).

Снажно је подржавао наоружавање авганистанских побуњеника у одговору на „инвазију совјетских снага” у Авганистану.

Помагао је Картеру да се носи са ситуацијом у време Иранске кризе и неуспелог исхода талачке кризе, као и да превазиђе велике разлике између египатских и израелских лидера Анвара ел Садата и Менахема Бегина што је довело до потписивања споразума из Камп Дејвида у септембру 1978.

Збигњев Бжежински

Три месеца касније, нормализовани су и америчко-кинески односи, што је био највећи приоритет Бжежинског, наводи АП.

Није подржавао избор Доналда Трампа за председника САД, а његову спољну политику критиковао је као нејасну, пренео је АФП.

Рођен је у Варшави 1928. године а образовао се у Канади и САД, а по политичком опредељењу је био демократа.

Био је признати стручњак за комунизам када је привукао пажњу америчких политичара. Током 1960-их био је саветник тадашњег америчког председника Џона Кенедија

Бжежински се у време Картерове администрације често сукобљавао са колегама, међу којима је и са тадашњим државним секретаром Сајрусом Венсом.

Белој кући разлике између Бжежинског и Венса задавале су „велику главобољу” збуњујући америчку јавност о политичком курсу Картерове администрације и подстичући пад поверења да би Картер могао да задржи свој тим за спољну политику да ради у тандему.

Иранска талачка криза, која је почела 1979. године, постала је симбол неуспеха и фрустрација Картерове администрације.

Бжежински, током раних месеци 1980-их, био је уверен да преговори о ослобађању отетих Американци не воде никуд, те је уз подршку Пентагона, почео да врши притисак за спровођење војне акције.

Картер је, упркос примедбама Венса, пристао на „план са неизвесним исходом” за спасавање талаца, али се операција завршила неуспехом и оставком Венса, док је Картер изгубио на председничким изборима од Роналда Регана.

(Танјуг/Политика, 27. 5. 2017)

Categories: Вести над вестима

Tags: Јегор Холмогоров, Владимир Коларић, Збигњев Бжежински, на вест о смрти