Просечне нето плате (без пореза и доприноса) су прошле године у чак 21 афричкој земљи биле веће него у Србији, а само у 12 држава су биле ниже, рекао је агенцији Бета директор Мреже за пословну подршку у Србији Драгољуб Рајић.

Извор: Shutterstock

Он је подсетио да је у 2016. години просечна нето пата у Србији износила 397,49 долара или 46.097 динара.

Рекао је да су више просечне плате од грађана у Србији у прошлој години имали запослени у Анголи, Либији, Замбији, Лесоту, Јужноафричкој Републици и Малавију, где су износиле од 1.806,50 до 1.126,12 долара.

„Србију су претекли и Либерија, Намибија, Габон, Свазиленд, Конго, Боцвана, Судан, Џибути, Обала Слоноваче, Чад, Танзанија, Екваторијална гвинеја, Мароко, Мозамбик и Зимбабве, где су плате износиле од 998,93 до 397,78 долара“, рекао је Рајић.

„Овакви резултати показују да концепцију развоја економије у Србији треба под хитно преиспитати јер је Србија по стању у економији на нивоу средњеразвијених афричких земаља у којима влада безакоње и корупција“, оценио је Рајић.

Већини тих земаља, према његовим речима, недостају основне животне намирнице и принуђене су да их увозе, за разлику од Србије која има и вишкова за извоз.

Ниже просечне нето плате него у Србији у прошлој години имали у запослени у Мауританији, Гани, Кенији, Руанди, Тунису, Тогу, Нигерији, Сомалији, Уганди, Египту, Сенегалу и држави Мали, где су зараде биле у износу од 332,68 до 114, 20 долара, рекао је Рајић.

„До 2008. године нето зараде у Србији осетно су расле јер је то био период приватизације па је држава пунила буџет за зараде у јавном сектору које у значајној мери утичу на просек зарада у земљи јер у јавном сектору, јавним предузећима, државној управи и локалним самоуправама ради више од 42 одсто запослених у Србији“, рекао је Рајић.

Додао је да је 2008. године започела светска криза али да је значајан број афричких земаља и у том периоду имао сталан развој и раст у односу на Србију.

Привредници у Србији, према његовим речима, годинама траже промене у привредном систему земље и другачији приступ развоју у коме ће се дати већи простор предузетничким идејама и образованим и креативним појединцима.

Додао је да се парафискални намети морају укинути и смањити бирократија да би се олакшало пословање.

(Бета/Н1, 16. 5. 2017)

Categories: Вести над вестима

Tags: Африка, Драгољуб Рајић, Србија, економија