Eмитујемо интервју са Андрејом Иљичем Фурсовом, професором Универзитета Ломоносов МГУ, директором института ИСАН, који је прошле недеље био гост Института за европске студије у оквиру научног семинара посвећеног истраживању система моћи.
Андреј Иљич Фурсов
Професор Фурсов је једно од најзанимљивијих и најпровокативнијих имена савремене руске историографије и друштвене науке, заслужан за јединствени подухват истраживања криптоисторије – феномена моћи и скривене моћи. Окупивши око себе изванредан међународни тим експерата, Фурсов је основао институт ИСАН са великом амбицијом да о овој теми објави десет томова, а београдска научна публика је имала прилику да се упозна са прва три тома: De Conspiratione, De Aenigmate и De Secreto.
На почетку семинара о криптоисторији, одржаног у великој сали Института за европске студије, Фурсов је указао да је његов Институт никао из чињенице да је до краја 20. века постало јасно да објекти социологије, економије и политичких наука (тржиште, грађанско друштво, политика и држава) полако нестају, будући да се политика претворила у комбинацију административних послова и шоубизниса, тржиште потпуно контролише 40 транснационалних корпорација – због чега се и не може сматрати тржиштем, а национална држава нестаје, односно, како то кажу англосаксонци, бледи…
На почетку је Андреј Фурсов одговорио на питање колико је истина – историјска истина – важна:
„Историјска истина је вредна сама по себи и снажно оружје у информационом рату. Премда сам атеиста, морам да поновим оно што је рекао Александар Невски – који је са своје стране цитирао Библију – Бог није у сили него у правди. То је исправан прилаз. Правда, истина – то је мач против кога нема штита.“
Говорећи о Стаљину као „великом победником против глобализма, професор Фурсов је рекао: „Ми још живимо на оном темељу који је саграђен у доба Стаљина. То је, пре свега, атомско оружје. Иако је Руска Федерација знатно слабија од Совјетског Савеза, она је и даље једина земља на свету која може Сједињеним Америчким Државама да причини неприхватљиву штету. Није ствар у отварању архива из времена СССР-а, ствар је у историјској реалности.“
Истакавши значај „свеукупности“ посредних историјских сведочанстава, Андреј Фурсов је рекао да он није историчар, већ „иследник за посебно важне историјске случајеве“.
ПОСЛУШАЈТЕ ЦЕО РАЗГОВОР
Аутор емисије Контрапункт Радио Београда 2 је Биљана Ђоровић.
Наслов и транскрипт: Стање ствари