На маргинама писма митр. Амфилохија председнику владе Црне Горе
Никола Варагић
Време је да се помиримо са тим да Црногорци више нису Срби.
Милови Црногорци (Милогорци) не желе да буду Срби, не осећају се као Срби, стиде се српског порекла.
Када неко (пореклом) из Црне Горе за себе каже да је Црногорац, ми више не знамо шта под тим подразумева, ко или шта је он.
Дакле, постоје само Срби из Црне Горе и Црногорци.
Србогорци и Изродгорци.
Ако си Србин из Црне Горе, реци одмах да си Србин, а не Црногорац, да би ми који живимо у Србији знали са ким имамо посла. Као што Срби из РС/БиХ кажу за себе да су Срби, а не Босанци.
Постаните приложник-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.
Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.
Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.
Categories: Разномислије
Проблем је што је у самој Црној Гори то проблем културолошке, а не националне природе.
Постоје и они који врло озбиљно заступају “двојни идентитет” – Срби и Црногорци. Етнички (српски) и државотворни (црногорски) .
Постоје изданци лево-дијалектичке свести који сматрају да су се Црногорци развили из српског национа као посебна нација (ђиласовска позиција и раног Ђукановића) .
У сваком случају, мало њих жели Дукљанима да препусти, како Црну Гору, тако и израз “Црногорац”, јер он по њима (а по мени оправдано) садржи не само националну, локалну и државотворну, већ и етичку димензију.
На последњем попису, 45% њих се изјаснило као Црногорци, а 28% као Срби.
На последњим изборима ДПС је добио 41,1% а СДП 5% – то је укупно 45%.
Дакле, они који се на попису изјашњавају као Црногорци, на изборима гласају за Ђукановића и Кривокапића. Они који се изјашњавају као Срби, на изборима гласају за српске странке.
Они који се на попису изјашњавају као Црногорци, не сматрају да су део српског народа, да су настали из српског народа, не мисле да су и Срби и Црногорци… Њима су сада ближи Албанци, Хрвате воле као своју браћу.
То је тренутно стање ствари.
Тврди се да се добар део изјашњава као црногорци, јер другачије се не би запослили, одн.сачували руководећа места.
@Varagić Nikola
То је можда стање ствари у статистици, али статистика апстрахује истину и чини да стање ствари почнемо да посматрамо без нијанси. Да дељемо истину секиром, а не да је разлажемо пинцетом.
Стање ствари је и да је у Андријевици, која је већински српски град ДПС освојио власт, а да је “етнички Црногорац” Марко Милачић ономад робијао због анти-НАТО активизма.
Стање ствари је и да се Дарко Шарић, може бити, сматра Србином, али га Ђукановић због тога не воли мање.
Стање ствари је да је српски националиста Гишка Божовић био истурена рука никшићког клана и његовог вође и кума, Брана Мићуновића, једног од твораца “независне”.
Стање ствари је да и у Србији има много “етничких Срба” који подржавају Ђукановића.
Стање ствари је кудикамо комплексније…
Но, ми имамо прилику и да, пошто много тога пропада, и само Српство дефинишемо мало другачије и од њега сачувамо оно што може да издржи историјске провере. И у ЦГ и ван ње.
@Милан
У Андријевици је ДПС победио при излазности од 50 и нешто одсто, и чини ми се уз бојкот пар просрпских странака.
Добро је да постоје ”етнички Црногорци“ попут Милачића који су против уласка у Нато. Можда се на наредном попису изјасне као Срби 🙂
Срби су и Вучић и Николић, и њих волиЂукановић, а и они њега. Исто важи и за неке из просрпских снага у Црној Гори.
Сарађују криминалци са свих страна. По Београду ради шта хоће неки плејбој из клана Османи, црногорски мафијаши воде Звезду, очигледно у Београду имају добре пријатеље. Вероватно је тако било и у Гишкино време, али је тада и сам Ђукановић био српски националиста и слао војску на ратиште.
Прави Црногорци су прави Срби. Црногорско наслеђе пре 1945. је српско наслеђе, али оно што имамо од доласка комуниста на власт, и након независности Црне Горе, је нешто друго. Ако овако остане, подела на Србе и Црногорце је неминовна, јер не можемо Милогорце да натерамо да не зову себе Црногорцима, а не можемо ни да имамо два црногорска народа.
Како ће се решити права Срба и штитити српско наслеђе у Црној Гори, која је српска земља све док тамо има Срба, остаје да се види.
Исто важи за Македонце и Македонију. Нека они буду шта хоће и са ким хоће, наше је да штитимо права Срба и српско наслеђе у Македонији и Црној Гори, и интересе Србије у региону. Не треба никога терати да буде Србин или воли српски народ. Нити молити.
@Varagić Nikola
Слажем се са скоро свиме што сте рекли, само – и ви тврдите да је могуће да ће се “на следећем попису” неки нови Црногорци изјаснити као Срби, што значи да је ствар још увек у процесу, недовршена и у врењу.
Данашњи “Црногорци” нису никакав нови идентитет – то су људи без идентитета. То се види по понашању, по интелектуалним “склепачинама” од историје, црквене теорије, политичких доктрина. И они који заступају Дукљанизам једва да у њега верују. Црногорци су напустили Српство, а нови идентитет нису нашли, нису га нашли дубоко, судбински, проживљено, нису га искушали ни у једном рату или мучеништву.
С друге стране, и неки који у ЦГ заступају Српство, више га компромитују, него што га заступају.
Мислим да ће, стога, тамо пре одлучивати људски квалитет уместо националне припадности, јер је једина национална припадност која тамо вреди – Српска и они ће, пре или касније, морати да јој се врате.
Донекле је другачије него у Македонији, јер Македонију пресецају и неки други утицаји, а једина права “култура” која у ЦГ постоји је Српска.
Стога не мислим да треба молити “Новоцрногорце” да буду Срби, али да треба разобличавати неутемељеност “Црногораца” као етноса одвојеног од Српства, то увек.
Срби и Црногорци никако не могу да буду два народа, зато што то (у културолошком смислу) уопште нису два паралелна појма, то су појмови различитих категорија. Појам “Црногорац” се, напросто, садржи у Српству, као врста у роду. Род је шири од врсте и оно што је мање не може да обухвата веће.
Тако, за нас – Србин из Црне Горе јесте Црногорац. Мислим да је паметније рећи да се Црногорци деле на Србе и Дукљане.
Јер, то је пре свега медијска борба, а не међунационална. Ко успе кроз медије да окупира реч “Црногорац” имаће победу. Мислим да за сад, “етнички Црногорци” то схватају боље од нас.
@Милан
Слажемо се да је ствар у процесу, зато сам писао текст.
Међутим, у случају негативног (по нас) сценарија, ми можемо да их зовемо Дукљанима, али ако они сами себе зову Црногорцима и имају већину, а на попису се Срби изјашњавају као Срби из Црне Горе, онда је тешко победити у медијима ван Србије, а можда и у самој Србији, имајући у виду стање свести и стање медија. Цео свет ће их звати Црногорцима. Оно што ми можемо јесте да се црногорско наслеђе пре независности Црне Горе заштити као српско.