Комисија ради свој посао и он још није завршен. Надамо се да ћемо успети да кажемо не само своју већ реалну истину о деловању надбискупа Степинца током Другог светског рата. Наше је да прикупимо доказе, а не знамо како ће друга страна на то реаговати, изјавио је за „Политику” патријарх српски господин Иринеј, поводом окончања четврте седнице комисије коју чине представници Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве.
Фото: Жељко Јовановић
Ова комисија формирана је у јулу прошле године, са задатком да расветли улогу кардинала Алојзија Степинца током и након Другог светског рата. Папа Фрања је процес проглашења Степинца за свеца зауставио до окончања рада комисије.
„Недоступност ватиканског архива тренутно је највећи проблем у раду мешовите православно-католичке комисије”, рекао је за наш лист патријарх Иринеј, потврдивши тако информације које су процуриле у јавност након последњег заседања комисије у Пожеги 21. и 22. априла: да је делегација СПЦ оштро негодовала што представник Свете столице и модератор ове комисије Бернард Ардуро онемогућава нашим истражитељима приступ ватиканском архиву и увид у документа која су од велике важности за расветљивање истине о деловању Степинца током постојања НДХ.
Хрватски теолог и публициста Драго Пилсел, у ауторском тексту објављеном на порталу „Аутограф”, подсетио је да је српској страни обећано да ће имати приступ документима ватиканског архива и да то обећање мора да буде испуњено.
„Ако се бојкот настави, српским члановима комисије не преостаје ништа друго него да се директно обрате папи, а то не би могло проћи без међународног скандала”, закључио је Пилсел.
Следећи састанак православно-католичке комисије биће одржан у Подгорици 7. и 8. јуна, а разговараће се на тему „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960”. Стални чланови наше делегације су митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј Буловић, епископ славонски Јован Ћулибрк, као и амбасадор Дарко Танасковић, стални представник Републике Србије при Унеску.
Јелена Попадић
Шта пише у Степинчевом писму папи Пију које Ватикан крије
Писмо надбискупа Степинца папи Пију Дванаестом из маја 1943. године, је документ који чува архива у Ватикану, а чији садржај би бацио ново светло на лик контроверзног хрватског надбискупа који одбија да објави јер садржи да је 224. 000 православаца преведено у католичку веру
Новости пишу да је писмо надбискупа Степинца папи Пију Дванаестом из маја 1943. године документ који чува архива у Ватикану, а чији садржај би бацио ново светло на лик контроверзног хрватског надбискупа који одбија да објави. Осим писма, расветљавању правог лика Алојзија Степинца, како сматрају историчари, посебно би могли да помогне откључавање чак 30 прилога који су пратили ову преписку. Један од необјављених анекса ово драматичног писма, како се претпоставља, садржи и информацију да је на простору НДХ у католичку веру преведено (или је то био циљ) чак 224.000 православаца.
Ова закључана документа, подсећају Новости, прете да блокирају дијалог Ватикана са српском патријаршијом, а иако су у срцу Рима обећали да ће на светло изнети сву грађу која би могла да помогне расветљавању Степинчеве одговорности за геноцид над Србима у НДХ, та акта су још под кључем. Наредни састанак СПЦ и Свете столице заказан је за око месец дана у Подгорици.
Categories: Вести над вестима
Pa to što je Lojzek nasilno prekrstio toliko šizmatika to mu je valjda plus u očima kako onog tako i ovog pape! Da nije Lojzek možda radio nešto suprotno papizmu? – Ne vala. Zato se od strane papista već slavi svecem.
E da li je Ivanu Pavau II (hrvatski tako dobro glupo zvuči da ga treba isključivo koristiti u slučaju Vojtile) smetalo onomad, ili Francinsku (sa Bergoljom imamo pak problem da ga pravoslavne odrodice, ekumenjare, kao da su hrvati, od milošte zovu “papa Franja”) sada, što se sestrinski hrišćani (trt!) prekrštavaju i dalje? – Ne vala.
Pravoslavnom – dosta.
„Ако се бојкот настави, српским члановима комисије не преостаје ништа друго него да се директно обрате папи, а то не би могло проћи без међународног скандала”, закључио је Пилсел.
Који циркус, као Православна црква нема доказе и не зна шта је радио тај ватикански зликовац, током 2. св. рата.
Ваћ и сам пристанак највиших ‘Православних’ менажера да учествују у дијалогу и ‘диригованој комисији о православној понизности’ je скандал, а позивање на ‘помоћ пријатеља’ из Ватикана да обелодани досије свог блаженог крвника представља очит симптом бесног лудила.
Сам епилог овог ватиканског скеча је прозрен и пре његовог завршетка.