Ознаке

, , , , , ,

Заборавите Блиски исток и Кореју: Балкан је поново на тачки кључања

(Antiwar, 26. 4. 2017)

Иако се светска јавност усредсредила на блискоисточна и корејска дешавања, може се десити да ниједан од ова два региона не буде наредно ратно поприште, већ да то буде ново проживљавање старог сукоба који је углавном заборављен.

У интервјуу за Политико (издање за Европу) албански премијер Еди Рама запретио је ратом ако се Косову онемогући улазак у Европску унију:

Албански премијер је рекао да унија између Албаније и Косова не може бити искључена као могућност уколико буду копниле перспективе за чланство држава[1] западног Балкана у Европску унију.

У интервјуу за Политико… премијер Еди Рама је рекао да ће се Европа суочити са „кошмаром“ ако Балкан „полуди“ уколико ЕУ скине с дневног реда прикључење овог региона. Регион ће тако послати „сива зона у којој сваки делатник има више утицаја од Европске уније“.

Шта Рама подразумева под изразом „полудети“? Ово ми звучи као ратни сценарио. И он ће свакако бити резултат спајања Косова и Албаније, чиме заправо Рама прети. Србија ће муњевито реаговати како би осигурала безбедност опкољене српске мањине у том сценарију: и Русија, која стоји иза Београда, подржала би Србе.

Невољност Европске уније да прихвати  Косово и Босну укорењена је у белодано недемократским праксама ове две олошкратије[2], где политичко насиље, изборне преваре и отворена корупција представљају уобичајено понашање.

Још од рата на Косову 1999. године, паналбански покрет – који настоји да оформи „Велику Албанију“ – шири се регионом. Подржавајући косовску борбу за независност, нападом на некадашњу Југославију током овог процеса Сједињене Државе су активно помагале овај покрет – и војно и политички.

Сада се та мора прошлости враћа по нас, претећи да поново изазове сукоб на Балкану. На Косову, највећа опозициона партија је одлучна да одржи референдум о уједињењу са Албанијом, независно од експлицитне забране ове опције у државном „Уставу“. У суседној Македонији, спорадичне терористичке активности албанских сепаратиста представљају претњу по јединство земље. У Босни, где муслимани доминирају „мултикултурном“ државом, српска мањима тежи ка независности. И у Црној Гори Албанци теже аутономији, уз радикалније случајеве заговарања „Велике Албаније“. Чак ни Грчка, чије делове потражују албански ултранационалисти, није имуна. Укратко, албанска мањина – широм региона радикализована ултранационалистичком идеологијом – представља дестабилишући фактор.

Рама заправо прети да ће анектирати Косово и створити „Велику Албанију“, што би био потез који би водио извесном сукобу са Србијом, која тежи да заштити оно што је преостало од српске мањине у северним деловима земље. Он је рекао Политику да таква унија није „моја жеља већ могућа алтернатива замандаљеним вратима Европске уније“.

Ово је безочна уцена: дајте нам чланство у Европској унији или ће злодух рата поново опсести насилни Балкан. Као што је Рама навео:

Једини начин да се сачува мир на Балкану као и воља за међусобном сарадњом… јесте да стаза ка Европској унији остане остворена, да се ова перспектива учини јасном, и да се подстичу позитивни ставови о Европској унији. Нико не жели да се окрене себи и отпочне трагање ка мањим савезима. Свако жели јединство у великој унији. Али ако нема наде, ако нема перспективе, ако нема простора, онда, наравно, мали савези могу да се десе.

Српски одговор је био брз и недвосмислен:

Српски званичници су упозорили у петак да ће нови рат избити на Балкану уколико Албанци покушају да оформе заједничку државу са Косовом у европској регији исцрпљеној ратом, а Запад није одбацио овакав план…

Министар српске Владе Александар Вулин рекао је да очекује да Европска унија и НАТО одбаце овакве изјаве, или у супротном може доћи до новог рата на Балкану.

Вулин је изјавио како нови рат на Балкану може да захвати и Македонију и Црну Гору у којима живе велике популације етничких Албанаца.

Примерену изјаву о овој теми дао је српски премијер Александар Вучић који је приметио: „Када бих ја рекао да сви Срби треба да живе у једној држави, висио бих на јарболу у Бриселу.“ Ово је прилично тачно. Али зашто? Зашто се примењују двоструки стандарди?

Западне силе увек су користиле Албанце као борбену направу којом су настојале да ограниче руски утицај на Балкану. Ово је био прави разлог рата на Косову, и западне подршке Бошњацима. Политичка коректност је такође фактор: Албанци су претежно муслимани, док су Срби и други словенски народи углавном православни хришћани.

Косовским ратом настала је гангстерска држава у средишту Балкана. Косово је хероинска престоница Европе, и пипци албанске мафије пружају се из Приштине и продиру у све државе Западне Европе. Оно је такође епицентар подршке муслиманским терористима у региону: током рата на Косову, Ал каида је била на страни западних сила у овом конкретном сучељавању сила. Косово је плодно тло за регрутовање терористичких група.

Западне трупе, укључујући и америчке војнике, на Косову су до данашњег дана, са циљем да одвоје разбојничке Албанце од све мање и мање српске мањине.

Пошто су и Албанија и Црна Гора сада чланице НАТО-а, древне крвне зађевице на Балкану могу лако да увуку Сједињене Државе у обновљени сукоб. А ово може да значи нову конфронтацију са Русијом, историјском заштитницом Словена – што је оно што Ратна странка[3] и прижељкује.

Шта, за име света, сићушна Албанија ради у НАТО, да не спомињемо мајушну Црну Гору? На који начин се ради у корист америчког интереса тако што се стаје на страну Албанцима у њиховој тежњи да оформе „Велику Албанију“ – амбицију која их доводи у директан сукоб са сваком другом нацијом у региону?

Балкан је синоним за етно-религијску подељеност и сукоб: гуглајте „балканизација“. Не зове се он без разлога фитиљем Европе. Док је светска пажња усмерена на Блиски и Далеки исток, где Исламска држава и Ким Џонг-Ун долазе у центар пажње, заборављени сукоб у овом, историјски конфликтном, минском пољу може да експлодира сваког тренутка. Двадесет година после америчке подршке „ослобођењу“ Косова, Пандорина кутија на Балкану је широм отворена – и оно што се одатле помаља није нимало привлачно.

Џастин Рејмондо аутор је више књига политичке тематике. У књизи Reclaiming the American Right: The Lost Legacy of the Conservative Movement бави се америчким конзервативним покретом. Написао је и биографију либертаријанског мислиоца Мјуреја Ротбарда An Enemy of the State: The Life of Murray N. Rothbard (Prometheus Books, 2000)

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


[1] Прим. ММ: Рама користи термин „држава“ да означи самопроглашену сепаратистичку творевину на југу Републике Србије. Колико је ова терминологија апсурдна није потребно посебно образлагати.

[2] Прим. ММ: Аутор је употребио реч thugocracies изведену од речи thug која знали разбојник, олош, битанга и слично. Није нам позната „званична“ српска реч којим би се означила владавина овакве дружине (Влада Републике Србије?), па смо употребили кованицу олошкратија (налик грчкој речи охлократија, која заправо означава владавину руље). Оно што постоји у балканским државама, укључујући и Србију, јесте нешто између владавине криминалне олигархије и владавине руље. За тако нешто није лако пронаћи адекватан израз у политичкој теорији.

[3] Прим. СС: Аутор овде мисли на све заговорнике рата, независно од страначке припадности. У америчкој историји термин је означавао „групу америчких Индијанаца спремних за рат“.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements