Владимир Коларић

После уласка Емануела Макрона и Марин ле Пен у други круг председничких избора у Француској, аналитичари за коначну победу листом дају предност Макрону, с обзиром на већи капацитет такозваних резервних гласова. Кандидати естаблишмента, и левог и десног, већ су пружили подршку овом кандидату, као неспорном представнику „старог естаблишмента у новом поковању“.

Емануел Макрон је бивши министар економије у социјалистичкој влади, чија је политика била персонализована у лику председника Оланда, који крајем прошле године напушта владу како би се посветио оснивању сопственог покрета. Макрон је банкар и кадар Ротшилда и његове идеје неспорно припадају доминантном корпусу политичког и економског неолиберализма.

Ови избори очекивано указују на изразиту подвојеност француског друштва, што је тренутно доминантан тренд у државама политичког Запада. Такође, они потврђују изразиту кризу западњачког политичког естаблишмента, па и политичких елита и политичке идеологије у целини, с обзиром да ни један од кандидата који су прешли у други изборни круг не припада до сада водећим партијама француског политичког естаблишмента.

Ипак, у овим процесима не треба видети само пораз и дефанзиву, него и покушаје прилагођавања доминантних западњачких елита новим трендовима, у чему нова лица и макар делимично промењена реторика имају важну улогу.

Разлика између два председничка кандидата је јасна, и овде ћу се, из моје допуне, поново позвати на Адама Гарија, који уме да помогне у прецизном и прегледном формулисању текућих трендова:

Макрон је стандардни еврофил, Ле Пен евроскептик.

Макрон је заступник неолибералне доктрине у економији, Ле Пен у већој мери протекционистичке и ка економском патриотизму оријентисане доктрине коју назива „економским национализмом“. Самим тим, Макрон је заговорник, а његова супарница противник економске глобализације по англосаксонском (атлантистичком) моделу.

Макрон подржава политику отворених граница немачке канцеларке Ангеле Меркел, којој се Ле Пен оштро противи.

Макрон подржава континуитет спољнополитичке оријентације Франсоа Оланда, док је Ле Пен оштар противник интервенционизма у спољнополитичким односима.

У основи, а овде остављамо Адама Гарија, питања економске оријентације, будућности Европске уније, и улоге Европе у даљим глобалном токовима и на овим изборима су се показала неразлучивим и свакако епохалним, јер се тичу путева даљег цивилизацијског развоја Европе и Запада, са свим глобалним импликацијама које то подразумева.

Самозатвореност елита политичког Запада, вишевековни континуитет колонијалне политичке како праксе тако и идеологије, као и недовољно пољуљана моћ  нетранспарентних центара моћи, не уливају много наде у битну трансформацију политике и идеологије Запада у смеру мирне коегзистенције и активне подршке културно-цивилизацијском плуралитету.

Европски и народи Запада, али и њихове истинске а не продуковане елите, можда преживљавају последње тренутке када ће бити у прилици да институционално и продуктивно утичу на своју даљу историјску судбину. Било би добро када бисмо могли да се надамо да ће овај пут бити на висини задатка.

Categories: Забрањено са Владимиром Коларићем

Tags: Владимир Коларић, Емануел Макрон, Марин ле Пен, Француска, француски избори