Поводом полемике Светислава Басаре и Милоша Ковића, пренете и на „Стању ствари“ (први и други део)
Владимир Коларић
Полемика се очекивано наставља даљим Басариним лупетањем, мада се ни Ковић баш не прославља. Недостаје му сигурности потребне да „завршни ударац“: што није чудно, с обзиром да овде још нема искуства и одважности у супротстављању одавно институционализованим и нормализованим обрасцима колонијалног ума.
Најзанимљивије и најзначајније је то што се цела бука очекивано разоткрива као интрига, и то она најодвратнија – универзитетска. Ко је макар једном присуствовао гнусобама, какве су на пример састанци катедре, добро зна о чему говорим.
Укратко, Басарин другар (а кумови им Беба и Латинка) би нешто да уради са Ковићем, по могућности да га шутне с Филозофског. А Басара је ту да припомогне.
Ето још једног упозорења да када се једном продате због привилегија – а што укључује и обавезу да непрестано исповедате правоверност како бисте се искупили за „младалачке грехе“ – повратка нема.
А тужно је то некако за писца. Талентованог писца.
И наравно, никако не запуштати образовање. То је најбоље оружје против свих тих јадних, окошталих, провинцијалних умова који мисле да је пристанак на колонијализацију њихово највеће животно достигнуће.
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Духовност и образ(овање) господина Ковића наспрам баналне метазифизичке празнине, постварености и таштине (празнине) јаловог басаре и њему налик, подразумева пристојност и неимање страсти те жеље за понижавањем које долазе из зависти и увређености, које су, је ли, суштина духовног плебса и нишче рајинска нарави, чија перјаница и јесте јалови басара и њему налик…
Извињавам се на погрешци у коментару, ево исправке: “метафизичког празнословља и бесловесности” а не “метафизичке празнине”.
Ковић је у првом делу доминирао, “поцепао” је Басару к’о куче патофну. На жалост, десило се оно што се често дешава у полемикама са бестидним људима – изгубио је живце, па тиме и контролу над ситуацијом. Није осетио моменат кад да пресече. Но, то се (нам) се свима догађа.
Искрено – сву ову полемику са Басаром и око њега нисам ни прочитао. То што је он љубимац система – није довољно да се бавимо његовом празнином и простотом.
@ Ђорђе Ивковић
.. да – велики су добици у сукобу, ако човек сачува хладну главу и достојанство – своје и супарниково, колико је могуће.