Владимир Коларић
Када се суочите са заступницима колонијалне политике, која се данас углавном појављује у виду модернизације као вестернизације, по правилу ћете бити подвргнути стратегијама искључивања, најпре у виду априорних оптужби за ригидност, незнање и примитивизам.
Ваши ставови ће бити тумачени и делигитимизовани незнањем и необавештеношћу, док ће саговорник у прилог сопствених ставова наводити општа места и етаблиране ауторе колонијалистичког мејнстрима, који се узимају као непорециви ауторитети.
Док ће ваше излагање по правилу бити разобличавано као митоманијско, митоманска природа колонијалистичког дискурса никада неће бити узимана у обзир.
Оптужбе за теорију завере и параноју ће се подразумевати, а репертоару ће се наћи и стратегија пасивне агресивности, кроз патетично позивање на коректан дијалог и разумевање, у коме ће саговорник, иако у позицији агресора, глумити улогу жртве ваше искључивости, као неприхватања наводно очигледног.
Насиље колонијалистичког ума се у највећој мери заснива на оваквим стратегијама „очигледности“ и нормализацији сопствене позиције (уз истицање сопствене моралне супериорности), а која је подржана својеврсном појмовном и генерално епистемолошком хегемонијом колонијалистичког дискурса, нормализованог у мери да чини невидљивом сопствену колонијалну природу. И у мери да уљуљкује савест конвертита и оних који су такав насилни дискурс интериоризовали до те мере да су постали његови најострашћенији заговорници.
Нимало парадоксално, као помоћ у антиколонијалистичкој аргументацији могу послужити искуства либералистичке епистемологије у расправама са марксистичким полемичарима, указивањем на њихову „затворену“ логику.
Стваралачки отпор колонијалистичком дискурсу се тиме још више открива као трансидеолошко и цивилизацијско питање, и од највећег је значаја за сваког ко се још усуђује да мисли.
Постаните донатор-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света. Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно. Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам све можете помоћи можете прочитати НА ОВОЈ СТРАНИЦИ. Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.
Categories: Забрањено са Владимиром Коларићем, Четири стотине речи
Добар део војника либерализма су задрте незналице, које верују у то што им је сервирано, као што би веровали у било шта, што им понуди рука која их храни. Притом лењи духом и телом, властољубиви и частохлепни – пази Лукави кога ће да бира.
Тачно сте све ово рекли, Владимире, али чини ми се помало набацано и не и довољно разрађено.
Тема је толико озбиљна (не мислим у смислу да није фриволна — што она такође свакако није — него да представља довољно велики проблем) да заслужује озбиљнији есеј, рецимо три до три и по пута дужи и конзистентије повезан унутар самог текста.
Овако очекујете да читалац скаче за вама као на шаховској табли за брзу симултанку.
Хвала, Мали Џокица, потпуно се слажем.