„Апел српском народу”

Тринаестог августа 1941. у београдском дневном листу „Ново време” објављен је „Апел српском народу”, у коме је осуђен устанак комунистичке партије у окупираној Србији, а грађани позвани на поштовање окупаторског реда и мира. Аутор „Апела” био је Велибор Јонић, задужен за просвету у комесарској управи Милана Аћимовића.

„Апел” су потписале 533 особе, које су се могле поделити у три групе: у једној су били отворени сарадници немачког окупатора, у другој политичари познати по својим пронемачким и профашистичким опредељењима још пре рата и пропасти Југославије, а у трећој угледни научни и јавни радници.

Иако су на све истакнуте интелектуалце вршени велики притисци да потпишу „Апел”, неки су то одбили не плашећи се могућих последица. Међу њима су били Иво Андрић, Исидора Секулић, Сретен Стојановић, Милош Ђурић и други.

Када је професор и композитор Милоје Милојевић наговарао Милоша Ђурића да се придружи потписницима, он му је одговорио речима које као да су из неког његовог превода античке грчке драме и које ће заувек остати упамћене: „Не могу то да учиним; више од половине мојих студената је у шуми, како да им погледам у очи када се врате? Лако је теби, ти у дипле свираш, а ја етику предајем!”

Између Србије 1941. и ове данашње, разуме се, постоје огромне разлике и нема никаквог смисла да се оне пореде. Збуњује, ипак, понашање неких истакнутих грађана Србије који се обраћају бирачима позивајући их да гласају за председничког кандидата Александра Вучића. Председник Републике бира се на непосредним изборима тајним гласањем и у складу са законом, каже Устав, али није ваљда Устав Свето писмо, па да се не може и слободније тумачити. Уосталом, зашто се не би неким грађанима допустило да јавним иступањима подрже неког кандидата, у овом случају Александра Вучића?

У огласу објављеном на пуне две стране „Политике” нашла су се имена академика, професора доктора, сликара, глумаца, балетских уметника, спортиста, музичара, писаца… који су, вероватно по угледу на председничке изборе недавно одржане у САД, одлучили да српску јавност обавесте због чега ће гласати за Александра Вучића:

„Зато што смо поносни на оно што смо до сада постигли, на сваку нову фабрику, пут, школу и болницу. Зато што желимо да наставимо путем реформи и напретка. Зато што нам је потребан председник са искуством у свету који се мења и региону који потресају немири и кризе. Зато што нам је потребан председник који подржава, а не опструира владу. Зато што делимо уверење већине грађана Србије да је Александар Вучић онај који заступа вредности у које верујемо. Зато што је Александар Вучић гарант пристојне и уређене Србије”(!).

Ми, доле потписани стојимо својим именима, знањем, резултатима уз његову кандидатуру спремни да се са њим боримо ЗА БОЉУ СРБИЈУ!”

Потписници “Апела за Вучића”: Бранко Коцкица, Драган Џајић, Жељко Самарџић, Лазар Ристовски (Извор: Курир)

Тих спремних да буду саборци Александра Вучића има (ако сам тачно пребројао, 646), а и они би се, вероватно, могли сврстати у три групе: једни су свакако уцењени нечим мутним из сопствене прошлости, други су се прикључили због обећања за напредовање у каријери, док се трећи, мора бити, плаше да не изгубе и оно сада имају.

Разлика и није тако велика у односу на број потписника „Апела српском народу” из августа 1941, само што је данас, очигледно, више оних који „у дипле свирају”.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Око 650 познатих личности потписало проглас „За бољу Србију“ и подржало Александра Вучића

Проглас подршке потписали су, између осталих, академици Бела Балинт, Јован Хаџи Ђокић, Владимир Кањух, Иван Јевтић, Милорад Митковић, Драган Мицић, Љубиша Ракић, Владо Стругар. Такође, међу потписницима су декан Правног факултета Сима Аврамовић, ректор нишког Универзитета Драган Антић, декан Грађевинског факултета Бранко Божић, бивши декан Правног факултета Мирко Васиљевић, бивши декан Филолошког факултета Александра Врањеш, декан Стоматолошког факултета Мирослав Вукадиновић, декан Факултета техничких наука Нови Сад Раде Дорословачки, декан Филозофског факултета Војислав Јелић, ректор новопазарског универзитета Миладин Костић, ректор приштинског универзитета Срећко Милачић, декан Медицинског факултета у Нишу Добрила Станковић Ђорђевић, професор Економског факултета Драган Ђуричин, доц. др Иван Бауер.

Подршку Вучићу потписали су и некадашњи фудбалери Драган Џајић и Владимир Петровић Пижон, одбојкаш Владимир Батез, аутомобилиста Душан Борковић, председник Одбојкашког савеза Зоран Гајић, кошаркаши Горан Грбовић, Небојша Илић, Никола Пековић, Бобан Марјановић, Зоран Јовановић и Милан Гуровић, фудбалски тренер Бошко Ђуровски, атлетичари Асмир Колашинац и Драган Животић, капитен фудбалске репрезентације Бранислав Ивановић, фудбалски тренер Александар Јанковић, фудбалери Ивица Краљ, Владан Лукић, Немања Матић, каратиста Драгољуб Кочовић, рвач Виктор Немеш, кајакаш Мирко Нишавић, спортски директор фудбалске репрезентације Горањ Буњевчевић, рукометаши Ненад и Предраг Перуничић, некадашњи репрезентативац Ратко Радовановић, одбојкаш Жељко Танасковић, рвач Давор Штефанек, рели возач Габор Сагмајстор.

Проглас је потписао и низ уметника и јавних личности као што су директор Београдског драмског позоришта и глумац Слободан Ћустић, балерина Милица Безмаревић, балетан Константин Костјуков, директор позоришта Бошко Буха Игор Бојовић, модни креатори Звонко Марковић и Саша Видић, глумци Светислав Гонцић, Лазар Ристовски, сликари Милан Циле Маринковић, Милош Шобајић, оперске певачице Јадранка Јовановић, Невена Павловић, Јасмина Трумбеташ Петровић, Оливер Њего и Александар Стаматовић, глумац Бранко Милићевић Коцкица, редитељ Југ Радивојевић, водитељ Живорад Николић, певачи Дејан Матић, Мерима Његомир, Светлана Ражнатовић, Жељко Самарџић, Неда Украден.

(Данас/НСПМ)

Categories: Судбина као политика

Tags: Александар Вучић, Апел српском народу, Војислав М. Станојчић, Милош Ђурић