У уредништво С*ања ствари стигло је писмо једног истакнутог члана Српске напредне странке, уз молбу да буде објављено, али ако је могуће – без потписа аутора.

И би светло, и би председнички кандидат (Фотомонтажа)

Ово је његов незнатно скраћени и неизмењени текст, а у њему су само ублажене поједине претерано оштре речи и изрази који би могли да изазову узнемирење и негодовање читалаца са другачијим политичким уверењима:

Као дугогодишњи поштовалац лика и дела Александра Вучића, чију политичку каријеру пратим више од две деценије, морам да кажем како сам веома разочаран, боље рећи, огорчен односом мање-више свих средстава јавног информисања према премијеру, поготово откако се он кандидовао за председника наше земље.

Дубоко сам уверен да се са мојим мишљењем слажу сви грађани Србије којима је будућност отаџбине на првом месту. Свако ко није слеп код очију или обневидео од мржње и зависти може и мора правилно да оцени огромне успехе наше земље, које смо постигли откако нас Вучић води – како на међународном плану, где су се сви наши непријатељи завукли у мишју рупу и уплашено ћуте, тако и на унутрашњем, где грађани живе све боље и боље захваљујући непрестаним реформама (које се не завршавају већ само прелазе из једне у другу), док плате и пензије све брже и непрекидно расту, а цене падају, падају, падају…

Но да се не задржавам на појединостима, већ да се вратим кампањи за председничке изборе. Свако добронамеран лако ће запазити да се медији односе маћехински према А. Вучићу, а као мајке према осталим кандидатима, оној десеторици удруженој против Њега (што досад у нашој историји није забележено – осим оно „десет на једног, о зар се и то може“), али им је све узалуд. Знам још од првога дана, заправо, још и пре него што се он кандидовао, ко ће победити. Ипак, то ме не спречава да видим колико су медији пристрасни, колико навијају за његове противнике, док нашем председнику странке посвећују сасвим мало простора у листовима и часописима, и још скромнију минутажу у електронским медијима. Не бих волео да тврдим нешто у што нисам потпуно сигуран а и не располажем потребним подацима, само добро знам да не постоје спонтане демонстрације и независно новинарство, па ми све ово што прати Вучићеву кандидатуру много мирише на неку заверу иностраних моћника, пре свега западних, који су (ако већ они и нису у њиховом власништву) дебело потплатили већину наших медија..

Циљ је јасан: треба спречити премијера да грађанима Србије објасни шта је све учинио и шта ће још учинити за напредак земље. Немилосрдна цензура му је тако ускратила право и прилику да се равноправно надмеће са осталим кандидатима. Они за то време досадише и Богу и људима, и не скидају се са малих екрана, а штампа доноси безбројне прилоге о њима и њиховим програмима, које, у ствари, и немају.

Неправда која му се наноси, подстакла је све нас, дугогодишње и искрене поштоваоце лика и дела Александра Вучића да размотримо разне занимљиве и корисне предлоге са циљем да се овај дискриминаторски однос према кандидату наше странке, најбољем међу нама, измени и он добије бар приближно исту пажњу као и остала десеторица кандидата. Најодлучније захтевамо да „Информер”, „Ало”, „Курир”, „Политика”, „Новости”, „Блиц” и други листови почну да посвећују много више пажње његовим активностима, али имамо још и озбиљније примедбе на уређивачку политику коју воде РТС, „Пинк”, „Б 92”, „ Студио Б”, „ТВ Хепи” и друге телевизијске станице које емитују вести и коментаре политичких догађаја. Премијер се веома ретко појављује уживо у њиховим емисијама, а готово му се и не указује прилика да у њима о важним државним пословима поставља питања телевизијским водитељима.

Неко ће можда погрешно закључити да се премијеру већ указује велика пажња тиме што се појављује и у рекламним спотовима у којима, играјући самога себе, показује сав свој раскошни глумачки таленат, али то никако није довољно, то је тек кафена кашичица у односу на оно што он све зна и може.

Не дао Бог да посумњамо да би он био изузетно успешан водитељ Слагалице, Потере и осталих квизова (он је и онако најобразованији међу нама), а сто посто сам уверен да би сви гледаоци уживали да га гледају у драмском, хумористичном , образовно-научном, спортском или дечјем програму. Не могу ни да замислим колико би се тек одушевили кад би му се поверила улога судије на фудбалским, кошаркашким и другим утакмицама! При томе би се једино морало повести рачуна о томе да не суди утакмице на којима игра Звезда, пошто се зна за кога премијер навија још од малих ногу, па би злонамерни опозиционари и партизановци тражили длаку у јајету за сваки његов звиждук.

Имали смо још један предлог, само он није усвојен. Један наш друг из странке дошао је на идеју да премијер извлачи коверте у наградној игри за борбу против сиве економије, ”Узми рачун и победи” . Од ње се, међутим, одустало. Сви смо се сложили у томе да би му срећни добитници аутомобила, стана, путовања, лаптопова и осталих награда били захвални до краја живота, али се није могла искључити ни могућност да би сви други, чији су коверти остали на дну непрегледне гомиле, почели да га мрзе. А таквих је баш много.

Захваљујем уредништву на стрпљењу и разумевању. Као што сте видели, ми, напредњаци, имамо безброј идеја за отклањање дискриминације и медијску равноправност кандидата на председничким изборима. али да ли ће оне бити и остварене, не зависи од нас. Као што рекох, не постоје спонтане демонстрације и независно новинарство.

Члан Интернет тима СНС-а (ботовски број познат Редакцији)

Categories: Сатиристика

Tags: Александар Вучић, Војислав М. Станојчић, СНС, сатира