Како функционише политичка мафија која је опљачкала државу: Пет питања на која Вучић не сме да одговори

„За пет година власти СНС није завршен ниједан судски поступак и данас се у затворима Србије на основу правоснажне пресуде на вишегодишњој робији не налази нити један политичар или тајкун који је опљачкао Србију у претходних 27 година. Нико није одговаран за велику пљачку народа и државе.

Као неуцењени и независни председнички кандидат, имам обавезу да у име превареног, покраденог и пониженог народа, покренем талас политичких промена и изношења комплетне истине о политичкој мафији која влада Србијом последњих неколико деценија. У том циљу формирао сам Антикорупцијски тим Српског покрета Двери за истраживање и будуће кривично гоњење свих учесника у великој пљачки народа и државе која траје деценијама уназад. То ће бити зачетак Антикорупцијског тима будућег српског председника који ће се обрачунати са политичком мафијом. То је српски Викиликс – Двериликс, који од данас можете пратити на интернет страницама Двери“ – рекао је председнички кандидат Двери.

Он је истакао да је Србија опљачкана од стране политичких мафијаша који су дубоко уклопљени у све сфере друштва: од политике, преко  тужилаштва, судства и полиције, до банака и медија. И да је ово једина права тема наступајућих председничких избора. Обрадовић је упитао, да ли ће на изборима поново победити кандидати политичке мафије или ћемо као народ победити мафију?

„Ко све чини ово политичко-мафијашко братство и кумство? Поред политичара на власти, кључни чланови политичке мафије су полицајци који не раде свој посао у истрагама против чланова ове политичке мафије, државни тужиоци који стопирају кривичне пријаве против чланова мафије, судије који ослобађају мафијаше сваке одговорности, банкари који перу паре мафије и власници медија који сакривају истину о постојању овог мафијашког братства и кумства“ – нагласио је Обрадовић.

Обрадовић је изазвао Александра Вучића на ТВ дуел на који, како је рекао, зна да не сме да изађе и јавно му поставио 5 питања на која, по речима Обрадовића не сме да одговори:

1. Да ли лично познаје Станка Цанета Суботића, да ли се са њим сусрео у париском хотелу „Рицˮ 2007. године, да ли је Станко Суботић главни финансијер СНС од оснивања и да ли је заузврат добио ослобођење од свих оптужби пред српским судовима?
2. Да ли познаје Ненада Ковача званог Неша Роминг, одакле га познаје и каква је природа њиховог односа?
3. Да ли је Синиша Малибио један од најближих пословних сарадника Дарка Шарића и Станка Суботића?
4. Шта је добијеноза ослобађaње Млађана Динкића и Богољуба Карића од свих оптужби?
5. Да ли службе државне безбедностирасполажу са више милиона снимљених телефонских разговора и видео материјала који јасно указују на умешаност врха власти ДС и СНС у криминалне активности прања новца и друга кривична дела?

„Истина о највећој пљачки народа и државе мора изаћи на видело и сви одговорни морају бити кривично гоњени. Моја је дужност као будућег председника Србије да победим политичку мафију и државу вратим народу. Тражим подршку свих грађана Србије за овај најважнији политички циљ свих нас. Или политичка мафија или ми!

Не страхујем за свој живот. Уверен сам да се не можемо бавити политиком и победити на председничким изборима ако се плашимо. Ако ми се било шта догоди у наредном периоду, ако политичка мафија покуша да спречи изношење истине јавности, знаћете ко стоји иза тога и знајте да има ко да настави са овим задатком. Антикорупцијски тим Српског покрета Двери је преузео на себе ту улогу и заједничким снагама изнећемо ову најважнију борбу против свих оних који нас пљачкају. То је предуслов да поново живимо као људи у сопственој држави“ – закључио је Бошко Обрадовић.

Информативна служба Српског покрета Двери

(Двери, 13. 3. 2017)

Срђан Ного: Докази против политичке мафије

Председник владе и председнички кандидат владајуће странке Александар Вучић недавно је позвао грађане да пријављују случајеве корупције за које сазнају. Стога користимо ову прилику да целокупној јавности, па и њему лично пријавимо сазнања о криминалу и корупцији до којих смо дошли, који преко криминално-пословних структура сежу до људи блиских лично председнику владе Александру Вучићу, односно његовом куму Николи Петровићу, а тичу се Дарка Шарића, Ненада Ковача, Зорана Ћопића, Саве Терзића и других.

Српски покрет Двери дошао је до сазнања и доказа о комуникацији и пословној сарадњи између Зорана Ћопића, бизнисмена који је више пута правноснажно осуђиван у Србији и Босни и Херцеговини због прања новца повезаног са Дарком Шарићем, а који највероватније потиче од криминалних активности – трговине наркотицима, са Ненадом Ковачом, познатим као „Неша Роминг“, власником предузећа „Роминг Електроникс“ (преко матичног предузећа „Коефик“), некада финансијером Демократске странке, данас блиског СНС, као и са Савом Терзићем, данас једним од власника система „Бус Плус“.

У овим разговорима из 2009. године са Ковачом и Терзићем, из којих се види и присност саговорника, Ћопић се распитује за предузеће „DTM Relations“, од којег предузећа су Ковач и Терзић претходно купили готово све апарате за електронске допуне кредита мобилне телефоније. Прави власник предузећа „DTM Relations“ био је Бранко Лазаревић (у разговорима се помиње као „Бане“), раније шеф кабинета министра унутрашњих послова Ивице Дачића, коме се данас суди због сумње да је одавао службене податке припадницима групе Дарка Шарића, док је формални власник Лазаревићев рођак Никола Димитријевић. Пошто је предузеће „DTM Relations“ продало готово све своје апарате преко којих је пословало, Ћопићу је било интересантно само због свог кредитног рејтинга по основу великих промета остварених у претходним годинама, на основу којег је ово предузеће могло да добије кредит од банке ради учешћа у приватизацији предузећа „Митросрем“. Формални власник „DTM Relations“, Никола Димитријевић, касније је осуђен због учешћа у приватизацији „Митросрема“ „прљавим“ новцем  пред Специјалним судом у Београду на годину дана кућног затвора, по основу споразума о признању кривице.

Оваква предузећа, са великим прометима, била су интересантна групи која се бавила прањем новца од наркотика, јер су таква предузећа на основу великих промета имала добар кредитни рејтинг и могла су да добијају банкарске кредите, који су коришћени ради куповине других предузећа у приватизацији, и који нису враћани, већ је банкама даван готов новац који потиче из криминалних активности. Због тога се Ћопић и распитује код Саве Терзића за предузећа која имају промет од најмање 25 милиона евра у претходној години. Наиме, Сава Терзић је у послу електронских допуна као процесор, односно преко предузећа („Цертус“, касније „Ланус“) које обавља процесинг, имао увид у износе промета које остварују поддистрибутери електронских допуна кредита мобилне телефоније. Из истих разлога је и посао електронских допуна кредита мобилне телефоније интересантан лицима која се, попут Зорана Ћопића, баве прањем новца у великом обиму и на организован и системски начин.

Сава Терзић је заједно са Ненадом Ковачом претходно извршио отимање предузећа „Цертус“ од његовог правог власника кроз аферу подметања доказа и лажних оптужби за фалсификовање уговора, да би затим послове „Цертуса“, процесинг електронских допуна кредита мобилне телефоније пренели на предузеће „Ланус“. Предузеће „Ланус“ је, заједно са турским предузећем „Кент Карт“ и заједнички основаним предузећем „Apex Solution Technology“, део конзорцијума коме је додељено управљање системом јавног градског превоза у Београду, познатом као „Бус Плус“. Сава Терзић се појављује као истурено лице у конзорцијуму „Бус Плус“, који управља јавним градским превозом у Београду из времена власти Драгана Ђиласа, а и након тога, у времену у коме градом управљају Синиша Мали и Горан Весић испред СНС. Систем „Бус Плус“ је такође веома погодан за непријављивање великих количина готовог новца који пролазе кроз систем и којима се губи траг. Сава Терзић је (преко свог предузећа „Процеском“) такође, заједно са компанијом „Пинк Интернационал“ Жељка Митровића, власник а уједно и директор предузећа „Глобалтел“, које је у медијима већ представљено као доносилац револуције у области мобилне телефонске комуникације, практично нови оператер мобилне телефоније.

Иначе, Ненад Ковач је био близак сарадник Драгана Ђиласа, покојног Микија Ракића и других из врха власти у доба Бориса Тадића, из „пословне“, заправо криминалне сфере, а касније је постао и кум Николе Петровића, првог кума Србије – кума премијера Александра Вучића. Након што им се Ненад Ковач приближио  финансирањем исплате вишемилионских дугова дневних новина „Правда“ које су направили Вучић и Петровић управљајући овим новинама, кумовски заједнички пословни пројекти Ненада Ковача и Николе Петровића обухватају и изградњу мини-хидроелектрана и сувласништво у предузећу „ECO ENERGO GROUP“, чији је директор однедавно поново Никола Петровић. Један од адвоката овог предузећа и поменутих кумова био је Александар Ђорђевић, сада директор БИА, о чему су неки медији већ извештавали, а ово предузеће заступао је и познати београдски адвокат Илија Дражић. Још један од кумова Ненада Ковача је Љубивоје Ђорђевић, јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, руководилац тог органа, који има последњу реч у свим случајевима кривичног гоњења које спроводи то тужилаштво и преко којег се спроводи прогон лица која се нађу на мети ове групе, кроз вођење монтираних кривичних поступака, попут поступка ради отимања предузећа „Цертус“. Дакле, осим отимања предузећа, ова кумовска инфраструктура коришћена је и за притисак на све пословне конкуренте, који су били принуђени да своје бизнисе и своје уређаје за електронске допуне уступе или продају овој криминалној интересној групи; у супротном су се суочавали са пословним уништењем и кривичним гоњењем.

Зоран Ћопић је правноснажно осуђен због прања новца у Србији (у одсуству) и у Босни и Херцеговини, између осталог у вези пословања предузећа „ИКЛ“, „Агрокоп“, „Финам скин“, „DSD Tobako“, „Митросрем“ и др. на дугогодишње затворске казне, које још није почео да издржава. Међутим, чак и кад је у Србији за њим била расписана потерница и тражен због прања новца, Сава Терзић му је сваког месеца у Босну и Херцеговину доносио велике количине новца од профита предузећа којима је Ћопић и даље тајно управљао. Ови састанци дешавали су се у Бијељини, у ресторану „Станишић“.

Комуникација коју презентирамо указује да криминална мрежа прања новца сеже много дубље и шире него што је то јавности представљено, па и од стране Тужилаштва за организовани криминал. Као логично се поставља питање да ли су нека лица од истраге и кривичног гоњења заштићена због повезаности са другим лицима из сфере политике и бизниса, која важе као недодирљива, што би указивало на постојање корупције у самом врху власти и правосуђа. Тужилаштво које не може, не жели или не сме да врши свој посао, није самостално тужилаштво и не служи заштити закона, већ заштити приватних интереса. Такође, суд који не може, не жели или не сме да врши свој посао, није независан и објективан суд, већ такође служи заштити приватних интереса.

Српски покрет Двери се залаже за пуну слободу у раду правосудних органа и њихову подређеност искључиво закону. Евидентно је да у претходном, као и садашњем времену, правосудни органи функционишу под константним политичким притисцима, што је све више очигледно народу и стручној и широј јавности. Стога не чуди рекордно низак ниво поверења у правосуђе међу грађанима.

Ми се залажемо за потпуно расветљавање свих криминалних афера, посебно афера које, попут ове, сежу до самих врхова државних, политичких и привредних структура. Ми се залажемо за принцип строге одговорности носилаца свих јавних функција, укључујући и правосуђе, које се од одговорности за своје поступање не може стално крити иза фраза о независности и самосталности. Независност и самосталност служе заштити судија и тужилаца који свој посао раде савесно и поштено, а не служе заштити селективног поступања, скривања доказа и заташкавања случајева најкрупнијег криминала и корупције.

У вези случаја у оквиру којег су настали разговори које овом приликом презентирамо, постоје милиони снимљених телефонских разговора, као и видео материјал, који јасно указују на умешаност огромног броја – више стотина људи, у криминалне активности прања новца и других кривичних дела. Међутим, веома мали број разговора уопште је уврштен у судске списе као доказ, а сведоци смо да се често овакви докази издвајају и не користе у поступцима, из наводно формалних законских разлога. Штавише, многим телефонским разговорима се и манипулисало, избацивањем појединих делова, али и убацивањем делова и спајањем разговора, чиме су креирани лажни докази. Наравно, разговори које ми објављујемо су целовити и интегрални, односно изворна верзија, пре сваке њихове евентуалне касније обраде и манипулације.

Имајући све то у виду, не изненађује што се јако мали број људи уопште процесуира у случајевима најозбиљнијег криминала и корупције, а у тим највећим случајевима практично нико до сада није правноснажно осуђен. Наиме, још од периода свог настанка, докази – прислушкивани разговори се претежно користе као средство уцене лица чија је умешаност у криминал на тај начин документована. Уместо да се спроводи њихово кривично гоњење, они се од стране политичких и правосудних моћника уцењују и притискају, најчешће ради изнуђивања финансијске или политичке добити. Ми прекидамо ту праксу бескрајног круга уцена и повезаности криминала, политике, полиције и правосуђа, и пред грађане Србије износимо доказе који су закључани у фиокама.

Користимо прилику да се захвалимо часним и поштеним људима из полиције, служби безбедности, државних органа и правосуђа који нам достављају овакве материјале и позивамо и све друге који поседују доказе о државном криминалу и корупцији да нам се обрате – ми ћемо јавности презентирати све доказе до којих дођемо и никада вас нећемо изневерити и разочарати. Наравно, када постанемо носиоци одговорности вршења државне власти, побринућемо се за то да се коначно стекну услови да свако и пред законом одговара за своја дела, без обзира на којој се позицији налазио или налази, чији је брат, кум или партијски друг.

Материјале можете видети и чути и путем интернет странице Двери, а у наредном периоду, очекујте нове ексклузивне материјале и доказе.

Срђан Ного, шеф антикорупцијског тима Двери

Доказни материјал – сви материјали заједно

Списак фајлова:

• Доказни материјал – појединачни фајлови:

  • Бр.1 – Дарко Шарић, Зоран Ћопић 2009 – Транскрипт и снимак (RAR)
  • Бр.2 – Зоран Ћопић, Ненад Ковач (Неша Роминг) 2009 – Транскрипт и снимак (RAR)
  • Бр.3 – Зоран Ћопић, Сава Терзић 2009 – Транскрипт и снимак (RAR)
  • Бр.4 Зоран Ћопић, Бранко Лазаревић, у вези ДТМ 2009 – Снимак (RAR)
  • Бр.5 – Нуо Станај, Зоран Ћопић 2009 – Транскрипт и снимак (RAR)
  • Бр.6 – Зоран Ћопић, Душан Јовановић 2009 – Транскрипт и снимак (RAR)
  • Бр.7 – Дарко Шарић, Небојша Јестровић 2009 – Транскрипт (RAR)
  • Бр.8 – Зоран Ћопић, Бојан Кордић, Комерцијална банка 2009 – Транскрипт и снимак (RAR)
  • Бр.9 – Зоран Ћопић, председник Привредног суда у Зрењанину, намештање стечајног поступка (RAR)
  • Бр.10 – Драгијана Петровић, Зоран Ћопић – Транскрипти и снимци (RAR)
  • Бр.11 – Андрија Крловић, Зоран Ћопић (RAR)
  • Бр.12 – Богдан Родић, Зоран Ћопић – Транскрипти и снимци (RAR)
  • Бр.13 – Јовица Лончар, Зоран Ћопић (RAR)
  • Бр.14 – Горан Соковић, Зоран Ћопић (RAR)
  • Бр.15 – Миле Јерковић, Зоран Ћопић (RAR)
  • Бр.16 – Зоран Ћопић, Ђорђе Стојшић, Хипо банка, Војвођанска банка, Белвилеа – Транскрипти и снимци (RAR)
  • Бр.17 – Небојша Јестровић, Андрија Крловић 2009 – Транскрипт (RAR)
  • Бр.18 – Зоран Ћопић, Нешо Ракић (RAR)
  • ЕКО Енерго (RAR)
  • Зоран Ћопић ННМ намештање у стечају 2009 (RAR)
  • Јозев Каса 2009 (аудио)
  • Зоран Ћопић, Јова Шаровић 2009 (аудио)
  • Зоран Ћопић, Зоран Дробњак, Путеви Србије (аудио)

(Двери, 13. 3. 2017)

Categories: Преносимо

Tags: Бошко Обрадовић, Двери, Србија, Срђан Ного, криминал, председнички избори 2017