Site icon Стање ствари

Миодраг Таназовић: Није добро или О подршци „Срба на окуп“ једном председничком кандидату

Срби на окуп: Саопштење за јавност поводом избора за председника Републике Србије 

Без обзира на непостојање основних услова за праве, часне и поштене изборе у Републици Србији, због неадекватне контроле предизборног и изборног процеса са много недостатака и у околностима својеврсног медијског мрака, Свесрпска народна организација „СРБИ НА ОКУП“ се нада да ће и у оваквим условима слободољубиви и поштени српски народ успети да препозна и подржи једног часног Србина и поштеног домаћина, господина Милана Стаматовића.

Подршка мирном и скромном човеку кога је народ предложио, јер се до сада доказао као председник општине Чајетина, као домаћину који чува и штити народну имовину, који слуша и поштује реч народа је у ствари подршка опстанка и стварању боље и достојанственије Србије. Он је пример да у Србији још увек има људи које власт није искварила, који раде у интересу целог народа, који размишљају и саосећају се са својим народом. Ово је подршка човеку који је на добром путу, који се храбро и одлучно супротставља распарчавању Србије, отимању народног земљишта и имовине од стране властодржаца и тајкуна и издаји Косова и Метохије који спроводи евроунијатски режим. Зато, Свесрпска народна организација „СРБИ НА ОКУП“ даје пуну подршку господину Милану Стаматовићу као једином правом народном кандидату и патриоти за председника Републике Србије.

Како радили, тако нам Бог помогао!
Уз Божју помоћ догодине у Призрену!

У Београду, 9. марта 2017. године
Свесрпска народна организација „СРБИ НА ОКУП“

(Срби на окуп, 10. 3. 2017)

Миодраг Таназовић: Није добро

Време је Великог Часног Поста.

Када мали, минијатурни, грешни и потпуно непотребни раб Божији ваља да не говори много, да не празнослови…

АЛИ!

Знамо, власт у Отаџбини нашој – издајничка је, без Бога је, антисрбска и потпуно антиПравославна.

Да таква није, не би у сред Великог Часног Поста – када Православни Србин тихује, моли се, каје и исповеда, расписивала (И ТО НЕ ПО ПРВИ ПУТ) изборе за председника, па још потпуно наопако и духовно перверзно (такозвани) други круг тих избора на дан Највећег Празника, Празника над Празницима за сваког Православног Србина – Васкрса Господа нашег и спаса јединог.

И када већ сви знамо да је Београдска патријаршија у СИМФОНИЈИ са таквом власти, да игра како јој ова свира, као гром у јануару (кад му време није) стиже вест да Владика Артемије благослови брата једног, Златиборца, да се овај кандидује на тим изборима.

Да ли заиста јесте Благочестиви Старац благословио да се Православни Срби у доба највећег Поста замајавају некаквим изборима, који са хришћанством и са Светим Савом и са Светим Владиком Николајем и са Светим Авом Јустином ама баш никакве везе немају (!), моја ништавност заиста не зна.

Можда то није ни важно.

Важно јесте да сад сви знамо да Удружење СРБИ НА ОКУП, а које свакако Јесте под благословом Владике Артемија, учествује у једној прљавој работи, у, од стране антихришћана и сатаниста, потпуно окупираној нам Отаџбини који нам ето дозвољавају да се ми мало играмо, радујемо и веселимо и ми сами себи изаберемо вођу, управника, председника, који ће ове антихришћане и сатанисте слепо да слуша.

Онај који заиста мисли да су ИЗБОРИ у било којој демократској земљи на свету, ма и најслободнији могући на свету (а што је опет чиста супротност изборима у Отаџбини нам) икада игде ПРОМЕНИЛИ Систем – љуто се вара.

Јер ни најслободнији избори у најдемократскијој земљи на свету НИКАДА НИГДЕ Нису променили Систем!

Жао ми је да (поједина) моја Браћа и Сестре у Христу несвесно (практично) саучествују у скрнављењу Великог Часног Поста.

Моја ништавност им не замера.

Ни најмање.

Моја ништавност жали.

Жали за сваким Братом, за сваком Сестром у Христу, који несвесно поверова у демонску игру Избора (и то у сред Васкршњега Поста), у то да ће ваљда Бог помоћи Златиборцу да на сам дан Васкрса лета Господњег 2017-ог победи једног протестанта, лењу бубу и србомрзца.

Не дао Бог да помисли ико да имам ишта против Златиборца, домаћина честитог и поштеног; ни случајно.

Нека му је здравље добро, јуначко, онако златиборско, и нека и он и сви његови благочестиво у покајању поживе многаја љета!

Праштајте молим Вас мени грешном, минијатурном и потпуно непотребном рабу Божијем на сваком слову, на свакој речи која Вас повреди, не дај Боже, увреди или саблазни.

С Богом остајте!
Миодраг Таназовић

Ставови изнети у рубрици “Разномислије” не одражавају нужно и становиште “Стања ствари”

Exit mobile version