Виктор Садовничиј предлаже повратак на петогодишње студије

(Завтра, 7. 12. 2016)

Ректор Московског државног универзитета М. В. Ломоносов (МДУ) и председник Руског савеза ректора, Виктор Садовничиј, назвао је прелазак на Болоњски систем вишег образовања грешком и предложио повратак на петогодишње студије.

Ово је изјавио наступајући на Трећем конгресу „Иновациона пракса: наука и бизнис“: „Не повлачим се и још једном ћу рећи. Сматрам да смо погрешили што смо допустили прелазак на четворогодишње образовање у високим школама“, рекао је Садовничиј. Он је додао да је Европа „обавила свој посао“, уједначила је професионалне стандарде и поставила одговарајуће образовање. „Нажалост, ми смо пренели то четворогодишње школовање – у неким случајевима оно је и трогодишње – на наше високе школе“, приметио је Садовничиј, а његове речи преноси ТАСС.

Ректор МДУ је указао на то да током таквог школовања предмет изучавања постаје превише уопштен. „Сада постоје такви стандарди као три +, три ++ у којима се предмет изучавања губи, постаје превише уопштен“, рекао је он. „Сматрам да се мора студирати пет или шест година, како се то ради на водећим западним универзитетима“, истакао је Садовничиј.

Виктор Садовничиј

Прелазак на Болоњски систем се у Русији десио 2009. године. Новим законом су установљени нивои вишег професионалног образовања. Прве 3-4 године на високошколским установама обезбеђују диплому „бечелора“ (основни ниво), још 1-2 године се посвећује за припрему специјализације или мастера. На тај начин је руски систем образовања формално приступио Болоњском процесу, који је име добио по декларацији која је постала основа за процес унификације образовања у Европи и која је потписана у италијанском граду Болоњи 1999. године.

Увођење четворогодишњих основних студија, уместо петогодишњег традиционалног школовања, високу школу претвара у нешто што веома подсећа на стручне школе (ПТУ, професионално техничке школе – прим. СС) приземљује је, и ако је за институте та пракса врло лоша, за универзитете је катастрофална, универзитет се уништава као друштвена и цивилизацијска појава“, изјавио је доктор историјских наука, социолог Андреј Фурсов.

Андреј Фурсов

„Болоњски систем не само да доприноси погоршању квалитета образовања, не само да ставља стручњаке у други план тако да њихова позиција слаби у односу на површне познаваоце и лажне учењаке, већ у високом школству мења значај професора и чиновника у корист овог другог“, указује научник (о томе више овде).

„Морамо да критикујемо ЈДИ (на руском ЕГЭ, јединствени државни испит – прим. СС) као квинтесенцију и истовремено злокобни симбол деструктивних иновација у нашем систему образовања. У ствари, постоји нешто теже од ЈДИ, у смислу деструктивности. То је подела система на ниво основних студија и мастера. То је подела коју предвиђа Болоњски систем коме смо пришли пребрзо, а да нисмо против тога ни реч могли рећи“, говори лингвиста и пословна жена Татјана Војводина.

Татјана Војводина

„Код нас у земљи гротеске и англосаксонски систем добија изглед гротеске. Курсеви на високошколским установама, који су одувек имали дедуктивни карактер (од теорије ка пракси), једноставно се деле на пола. На основним студијама се не добијају никакве практичне вештине и добијају се фактички људи без професије“, рекла је она (опширније читати овде).

Са руског посрбило: Стање ствари

Categories: Посрбљено

Tags: „Болоња“, Андреј Фурсов, Виктор Садовничиј, Русија, Татјана Војводина, високо образовање