– Ови Срби су заиста чудан сој – жали се Хрват пријатељима у Алзасу.
Стара немачка веза.
Срби провоцирају и у пролеће
– Ти га обесиш, каже Хрват, а Србин ти исплази језик. Још те са оних вешала гледа некако са висине. Као да нам се подсмева што смо потрошили силне паре на филмове о нашим краљевима а да ни за једног не знамо ни где је столовао, ни где је сахрањен, ни које су границе те краљевине биле.
– Осим што се, без обзира на границе, поуздано зна да су поданици илити пучанство и тада, као и данас, били ограничени – са висине добацује Србин који је извисио.
У филму о Готовини бар ће се знати о коме је реч и ко је ту кога и због чега разапео на крст од кога се, како је говорио Јержи Лец, увек могу направити двоја вешала. А кад су вешала већ на располагању, као уосталом и Срби, нема смисла да остану неупослена и неискоришћена.
– Ипак, искуство је показало, вешање се не исплати увек и у сваком времену – наставља казивач жалбе. Јаме су много боље и практичније. Бациш и не мислиш. После само забетонираш и ствар је легла. Нажалост, европски позитивни прописи више не дозвољавају бетонирање без грађевинске дозволе. Да није оне пусте Америке, мислили би да је све заувек изгубљено.
Прави је, међутим, примитивизам и потпуни неукус што неки наивни младићи, као онај мангупчић из наших редова, 19-годишњак из Вуковара, окитe град жртву плакатима са „српским породичним стаблом“ на коме висе Срби.
И поред тога што младић, неискусан и добронамеран а домољубив тврди да на стаблу не висе Срби, него припадници четничких хорди, министар унутрашњих и сличних (не)дела државе Хрватске, за тај гест мисли да је „Хрватској нанео више штете него све озлоглашене четничке хорде“. У суштини, конкретно у овом случају – наставља министар – реч и јесте о четничким хордама, њиховој агресији, геноцидном подухвату, великосрпским пропалим идејама, и песмама које неометано запљускују и загађују лепи глазбени простор још љепше наше. Томе се мора стати на пут. Без алтернативе.
“Српско породично стабло”
Иако је боље имати Младића у Хагу, него четника на грани, са чиме се Вуковарци не слажу, ипак се мора прихватити нова реалност и домољубним грађанима објаснити да се понекад, из објективних разлога, не може имати све, и јаре и паре и врбе и Србе, и … Али ће се са вером у Европу и у поштење НАТО-а и то једнога дана остварити. У недостатку репроматеријала за однеговане врбе, Срби ће се по сниженим ценама увозити као недостајућа компонента неопходна за праву и истиниту слику мултинационалне Хрватске.
Наша тужба против Срба за геноцид у Хрватској, као што се зна, није прошла због протекције коју Срби тренутно уживају у међународној заједници. Прогледали су им кроз прсте само зато што су Срби.
Исто се завршило и са тужбом коју су срочили Бошњаци. Они су, додуше, само делимично награђени осудом Срба за Сребреницу, али главни кривац је остао некажњен. Очекује се исход Бакировог позива Међународном Суду Правде на поправни судски процес.
Ако Бакир прође, Угљанин је са Шиптарима већ сковао договор да заједничким снагама крену тужбом за геноцид који су Срби својевремено починили на Косову и у области коју зову Рашком. Срби рачунају, каже Угљанин, да ми не разумемо српски па ће успети да се извуку. Када нам је, међутим, судски тумач објаснио да се Рашка на новопазарском каже Санџак, одмах је свима било јасно да су Срби геноцидан народ.
Ових дана се шушка да би и Македонци могли кренути истим путем. Чим изаберу нову владу, крећу у тужилачки поход на Србе, такође за геноцид.
Да у Црној Гори Његош, који је себе сматрао Србином, није извршио геноцид над потурицама, Црногораца би данас било најмање шездесет милиона и сви би говорили чист бошњачки језик. Не би се натезали са матерњим који има само два слова.
Право је чудо како Курди, којима са Турцима не иде баш као по лоју, не крену тужбом против Срба за геноцид који је евидентан по свим мерилима Међународног права.
Зато, инсистирају Хрвати на свом праву на истину, ми морамо наставити са садњом породичних стабала користећи европске развојне програме и финансијску помоћ. Све то са посебним освртом на врбе. Ту четници најбоље успевају. А и одвратна и примитивна српска пропаганда ће најзад моћи све своје гнусне лажи о повампиреном усташтву у Хрватској, једноставно да окачи о европски врбов клин.
Својевремено се мислило да ће Хрватска, чим се реши Срба као реметилачког фактора, постати нормална и уравнотежена земља. Срба, као што се зна, у Хрватској више нема, па, према томе, ни њихове реметилачке улоге, али је остало необјашњено како Хрвати и без реметилачког фактора и даље остају факат поремећени.
Да није било Срба, у Хрватској никада не би било ни усташтва ни фашизма. Што се тога тиче, данашња Хрватска је потпуно чиста. Пре свега, чиста од Срба, а за остало остаје да се види. Зависи колико су сами Хрвати за то спремни. Ако су спремни као за дом, на што указује обновљена споменичка култура, свашта мож’ да се деси. Па чак да Срби, као мали Руси, буду мало криви ако би се мало сутра Калифорнија бар мало отцепила од Америке. .
Велика Русија је и без Калифорније већ проглашена кривом иако, јадна, велика и трапава није успела да спроведе у дело дуги низ година припремани пуч за свргавање Мила од Црне Горе или Грофа Монте Негра.
У сваком случају, било би добро да се Руси много не мешају у односе у региону, што се некад звало Југославија, и Србима оставе да слободно и без утицаја са стране све своје наде и даље полажу у Далмацију, Истру и Славонију.
Categories: Судбина као политика
Овај господин Пакић-Пака је персонификација персифлаже и нема му краја у векикој иронији за Хрватство пургерско. Само се бринем, пошто је и велики французо-фил и често путује и Париз, да га не пресретну на граници. Зато, молим да се јавља успут, не само породици већ и нама обожаваоцима, у случају да га одведу у Лепоглаву.