Конзорцијум елитних, добро плаћених бораца из различитих крајева некадашњег Совјетског Савеза тренира џихадисте у Сирији. Њихов пословни модел могао би да постане глобалан, пишу Рао Комар, Кристијан Борис и Ерик Вудс 

Тешко наоружане и стручно опремљене телесном заштитом и балистичким шлемовима, ове људе можете видети како бране бункере, јуришају на зграде или чак стоје испред табле дајући тактичке лекције. Иако су називи њихових видео снимака исписани руском ћирилицом, музика у позадини је а капела извођење муслиманске песме познате као нашед и која се често користи у пропагандним филмовима екстремистичких група. Али, ови људи нису обични џихадисти. Они су чланови Малхама тактикал, прве у свету приватне џихадистичке војне агенције[1] и консултантске фирме.

Малхама тактикал није огромни војни конгломерат попут нејавне компаније Блеквотер (Blackwater, сада се зове Академи). Њу чини десет добро обучених бораца из Узбекистана и већински муслиманских република руског Кавказа. Али величина није једина важна у војном консалтингу, нарочито у доба друштвених мрежа. Малхама промовише своје борбе преко онлајн платформи, и ова неуморна пропаганда даје резултате: борбена спрема и тренажни програми ове групе високо се цене међу џихадистима у Сирији и њиховим обожаваоцима широм света. Помаже им што је група до сада специјализовала своје услуге, концентришући се на борбу против режима Башара ал-Асада и тежњу да се он замени стриктном исламском владом.

Вођа групе је двадесетчетворогодишњи Узбекистанац који је познат под именом Абу Рофик (што је арапски псеудоним који значи Рофиков отац). О њему се мало тога зна, осим да брзо мења налоге на друштвеним мрежама, користи лажна имена и лажне податке како би осујетио покушаје надгледања. На сваком видео снимку или фотографији које су доступне на интернету, он носи мараму или фантомку којима прекрива лице од носа наниже, па су видљиве само његове уске тамне очи и дуга, коврџава, загасито црна коса. Течно говори руски језик, са благим узбечким акцентом.

Након што је покренута у мају 2016. године, Малхама је досегла ниво да обавља брзе послове у Сирији, уговарајући да се бори и обезбеђује тренинг и друге услуге консалтинга на бојном пољу, између осталих и групама које су повезане са Ал Каидом попут Џабат Фатех ал-Шама (некада познате као Ал Нусра фронт) и Туркистанској исламској партији, ујгурској екстремистичкој групи из Кине која прави проблеме у провинцији Синкјанг. Упркос недавном потискивању побуњеника у Сирији, што између осталог укључује и губитак Алепа, тражња за услугама Малхама тактикала је висока као и увек, изјавио је Абу Рофик за Форин полиси преко апликације за размену порука Телеграм.

Али он такође размишља да се прошири и другде. Његова група је спремна да обави посао, наводи Абу Рофик, било где су сунитски муслимани угрожени. Навео је Кину и Мјанмар као места којима џихад може да користи. Он такође наводи да Малхама тактикал може да се врати својим коренима, борећи се поново на северном Кавказу против руских власти.

Лево: Недатирана фотографија Абу Рофика током војне вежбе у Сирији (Фото: Malhama Tactical/ Vkontakte). Десно: Абу Рофик и два члана Малхама тактикала позирају за „селфи“ (Фото: Malhama Tactical/ Vkontakte)

У новембру, група је поставила огласе за посао на Фејсбуку у којима тражи инструктора са борбеним искуством који би се придружио групи. Реклама описује групу као „забавни и пријатељски настројени тим“ који тражи регруте вољне да буду „стално ангажовани, да се развијају и уче“ и сарађују са Џабат Фатех ал-Шамом. У огласу је такође посебно наглашено како инструктори имају на располагању посебне погодности попут времена за одмор и један дан недељно када су слободни од џихада. Овакав избор речи је прикладнији за компанији на листи Форчјун 500[2] него за групу екстремиста који се боре у бруталном и крвавом рату. Џихад је постао глобалан много пре Малхама тактикала, али ретко када са таквим предузетничким духом.

Међутим, иако је Малхама тактикал прва приватна војна компанија која ради искључиво за екстремистичке групе, тешко да је реч о првој страној приватној компанији која је активна на сиријском ратишту. Рат у Сирији сада траје готово шест година и до сада је однео животе преко 400.000 мушкараца, жена и деце. У сред хаотичног стања између групација попут Исламске државе, левичарских Курдских народних заштитних јединица и Џабат Фатах ал-Шама које се утркују за територију и утицај, сиријски фронт је такође повољно поље за војне плаћенике, који проналазе посао борећи се на обема зараћеним странама.

Прва забележена појава једне приватне војне компаније у Сирији односи се на Словенски корпус, злосрећну компанију регистровану у Хонг Конгу коју су чинили бивши руски војници. Она је кратко радила са владиним снагама током 2013. године, према наводима извештаја часописа Интерпетер. Ипак, убрзо је постало јасно да они не уживају пуну подршку сиријске владе. Прво, сиријска војска је крала њихова возила, потом никада нису исплаћени и коначно један хеликоптер сиријских ваздушних снага слупао се у конвој Словенског корпуса након лета на ниској висини током кога се уплео у далековод. У овом инциденту повређен је један плаћеник. Непогоде Словенског корпуса су окончане након што је група распуштена пошто је претрпела пораз од побуњеника у пустињи недалеко од града Сукнаха у јужној Сирији октобра 2013. године. Плаћеници су се вратили кући у Москву и били су прописно похапшени од стране руске Федералне службе безбедности (ФСБ) због њиховог самосвојног деловања у Сирији.

Пратећи интервенцију Кремља у Сирији од септембра 2015. године, отприлике 1.500 руских плаћеника пристигло је у оквиру групе „Вагнер“, тајне руске приватне војне компаније која је раније учествовала у борбама на страни сепаратиста који уживају руску подршку[3] у источној Украјини, прева наводима истраге Скај њуза. Њихова мисија је била да помажу Асадов режим, и за разлику од Словенског корпуса, Вагнер је уживао широку подршку од руске владе. Дмитри Уткин, некадашњи командант специјалне бригаде руске војне обавештајне службе, наводно води ову групу. Међутим, иако је мало тога познато о групи Вагнер, верује се да она опонаша Академи делујући као елитна пешадијска јединица која се ослања на подршку руске владе, па чак лети до Сирије укрцана на званични војни авион и тренира у бази руских специјалних снага у месту Молкино у југозападној Русији. Група Вагнер је у Сирији све до сада.

У исто време, низ рускојезичних бораца се бори у џихадистичким групама које су непријатељи сиријске владе. Према наводима Суфан групе (Soufan Group), активно је најмање 4.700 страних бораца из бившег Совјетског Савеза који се боре у Сирији, од којих је већина из руских република Чеченије и Дагестана. Ови борци углавном пристижу у Сирију боље опремљени и обучени од локалних милиција и са годинама борбеног искуства стицаног у сукобима са руском владом по планинама Чеченије и Дагестана током 1990–их и 2000–их.

Ови прекаљени борци брзо стичу поштовање локалних бораца, који примећују да рускојезични борци трпе процентуално много веће губитке од локалаца. Они долазе да преузму истакнуте положаје и у Исламској држави и у Џабат Фатех ал-Шаму, као и у низу мањих група, где их локални борци означавају речју ингимаши. Овај термин се користи међу џихадистима за борце који продиру у непријатељске редове како би нанели што веће губитке али без плана да се врате живи. Типичан ингимаши се бори док му не понестане муниције након чега активира свој експлозивни појас у моменту када му је положај пред падом.

И док су многи њихови земљаци постали део фронтовских шок трупа, бивши совјетски борци из Малхама тактикала су пошли другим путем, крчећи своју посебну нишу између света професионалних војних приватних компанија и џихадистичких група које дејствују у Сирији. Они делују као консултанти, трговци оружјем, и, повремено, као елитни ратници.

Елитни статус групе делује разумљиво када се посматра у контексту војне каријере самог Абу Рофика. Абу Рофик је изјавио за Форин полиси да се као младић преселио из Узбекистана у Русију, где се, поред тога што је засновао породицу, прикључио једној од елитних руских војних јединица. У питању је група падобранских јединица познатих као ВДВ. Напустио је Русију 2013. године како би отишао у Сирију. Ту се није прикључио једној од зараћених фракција, што уобичајено чини већина страних бораца. Остао је независан крећући се међу њима, пре него што је основао Малхаму 2016. године.

Током 2016. јединице Малхама тактикала су учествовале у тренирању тврдолинијашких исламистичких побуњеничких група попут Ахрар ал–Шама и Џабат Фатех ал–Шама за урбане борбе како би помогле њихову борбу против сиријских снага у Алепу. На једном видео снимку, види се увежбавање дејства из бацача граната и тактичко увежбавање напада на зграду. На другом, двочлани тим „чисти“ просторије и елиминише мете користећи се гранатама и  пушчаном ватром све под будним оком Малхаминог инструктора.

Ова врста тренинга није јефтина – муниција за ракетни бацач који Малхама користи у споменутој вежби према проценама кошта око 800$ по комаду на црном тржишту – због чега се војни тренинг већине побуњеничких или џихадистичких група у Сирији састоји од једва нечег више од марширања, гимнастике и нишањења. Али за џихадистичке групе које могу да га приуште тренинг Малхама тактикала је вредан уложеног новца. Један европски плаћеник који је дао изјаву под условом да остане анониман одао је признање да тактичке вештине за које ова група даје обуку, коме год на ратишту, дају специфичну предност учесницима у Сиријском рату.

Оперативци Малхама тактикала с времена на време делују као специјалне снаге за различите џихадистичке групе. У септембру 2016. они су деловали заједно са Туркистанском исламском партијом, којој су помогли да одбије један напад сиријских снага на јужни Алепо, наводи један побуњенички извор близак овој групи. Међутим, Абу Рофик наводи да је главни циљ његове групе да тренира друге побуњенике и џихадисте да се боре, пре него да сами учествују у сукобима у првим борбеним редовима. Абу Рофик признаје да Малхама такође производи опрему за друге џихадистичке групе по потреби. Малхама, на пример, производи додатке за ПКМ, веома популаран митраљез калибра 7,62 милиметара. Појаси и држачи, масовно коришћени у Алепу током жестоких борби у овом граду, постали су посебно тражени међу џихадистима.

Малхама тактикал такође веома озбиљно схватају своје присуство на друштвеним мрежама. Група рекламира своје услуге путем Фејсбука, Јутјуба, Твитера и руске друштвене мреже ВКонтакт иако је овде налог групе онемогућен. Њихова страница на Инстаграму одаје утисак нечега што је израдила велика корпорација за производњу оружја. Она садржи уметничке, дотеране фотографије оружја и бораца из разних углова, прошараних различитим квалитетно дизајнираним обележјима Малхаме. Са више од 208.160 прегледа на Јутјубу, Малхама има прилично велики досег, нарочито у односу на своју величину. У поређењу са њима, Ал-Мутасем бригада Слободне сиријске армије која је педесет пута већа и пола године старије, једва да је прешла 110.000 прегледа на Јутјубу. Сви од побуњеника у Сирији до украјинских војника и проруских побуњеника из Доњецка коментарисале су објаве ове групе.

Малхамини налози на Јутјубу и Фејсбуку такође садрже бесплатне онлајн водиче за џихадисте. Ови водичи покривају импровизовану израду граната, чишћење оружја, чишћење собе, урбане борбе, међу другим вештинама. Инструктори групе организују сесије тренинга онлајн – у областима као што су пружање прве помоћи на бојном пољу; коришћење оружја попут РПГ–7; системе ручног сигнализирања за урбане борбе; увођење у постављање заседе – када лична помоћ и саветовање нису доступне опције.

Лево: Члан Малхама тактикала објашњава како раставити и саставити „јуришну пушку“ М16 (Фото: Malhama Tactical/YouTube). Десно: Члан Малхама тактикала тестира митраљез PKM (Фото: Malhama Tactical/YouTube)

Међутим, иако Малхама тактикал наплаћује своје услуге, Абу Рохик инсистира да он није плаћеник. Он наводи да мотивација његове групе надилази финансије. „Наш циљ је различит; ми се боримо за идеју“, каже он – једном речју, за џихад против Асада.

„Видећемо још много оваквих активности у деценијама које су пред нама“, наводи Шон Макфејт (Sean McFate) ванредни професор на Универзитету националне одбране и аутор књиге The Modern Mercenary која се бави приватним армијама. За Макфејта, раст Малхама тактикала је природан наставак продуженог Сиријског рата, али мешавина која је присутна у овој групи екстремистичке идеологије и приватизације рата је уникатан и узнемирујући тренд. „Џихадистичке групе које овако функционишу су нов ниво зато што ако говоримо о тврдим идеалистима плаћеним за [војну обуку], онда је то прекретница модерног ратовања“, каже Макфејт.

Вођство Абу Рофика донело му је нежељену пажњу руских власти које га сматрају за велику терористичку претњу. Руски ваздушни напад од 7. фебруара сравнио је са земљом Абу Рофиков смештај у Идлибу усмртивши његову жену, сина и неколико других цивила. Упркос раним извештајима који су сугерисали супротно, један локални извор је навео да је ваздушни напад промашио самог Абу Рофика. Он је напустио апартман само неколико тренутака раније како би помогао повређенима у ваздушном нападу који је извршен недалеко одатле.

У сваком случају Абу Рофиков модел џихадистичке приватне војне компаније већ има знатан ефекат на бојиштима у северној Сирији и могао би ускоро да инспирише сличне организације ван Блиског истока. Чак и ако Абу рофик буде убијен а група Малхама тактикал уништена, он је већ остварио утицај у рату против Асада – а можда чак и на будућност глобалног војно-индустријског комплекса.

Рао Комар (Rao Comar) је аналитичар за Блиски исток и Евроазију и арабиста са Тексашког универзитета у Остину.

Кристијан Борис (Christian Borys) је канадски новинар који ради у Источној Европи. Извештавао је о рату у Украјини и сарађивао је са Би-Би-Си-ијем, Ал џазиром, Вајсом и другим медијима.

Ерик Вудс (Eric Woods) је приложник издања посвећеног истраживачком новинарству Белингкет (Bellingcat) и истраживач који се бави недржавним актерима и испорукама оружја.

Нил Хауер, главни аналитичар СекДев Групе из Отаве (Канада) и Субкан Куријев допринели су овом извештају

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

(Форин полиси, 10. 2. 2017)

________________________

[1] Прим. ММ: У енглеском изворнику користи се скраћеница PMC за private military contractor што је у извесном смислу технички термин. Пошто у српским новинским написима, према сазнањима преводиоца ових редова, није нарочито заступљен у тексту се користи израз „приватна војна агенција“.

[2] Прим. ММ: Форчјун 500 (енглески Fortune 500) је годишњи списак петсто најпрофитабилнијих америчких корпорација. Списак саставља и објављује истоимени часопис. На њему се налазе јавна предузећа и приватне компаније чији су подаци о профиту доступни јавности. Овај списак осмислио је Едгар П. Смит, уредник Форчјуна, а објављује се од 1955. године.

[3] Прим. ММ: У питању су проруски побуњеници који су оформили Доњецку и Луганску народну републику. Аутори текста у духу званичног става САД и других западних држава користе изразе „руски сепаратисти“, „сепаратисти који уживају подршку Москве“ и сличне. Слични политички мотивисани терминолошки избори извршени су у вези са ратом у Сирији где пишу о „Асадовом режиму“, „Асадовим снагама“ а не о „сиријској војсци“ и „влади Сирије“ (иако је овај други термин делимично и заступљен у тексту).  Упадљиво је и избегавање термина „терористи“ када се пише чак и о џихадистима који се боре против сиријске владе. Како би био очуван дух изворног текста задржана су и терминолошки избори његовог аутора што не значи и прихватање њихове политичке и геополитичке парадигме.

Categories: Посрбљено

Tags: Блеквотер, Ерик Вудс, Кристијан Борис, Милош Милојевић, Рао Комар, плаћеници, џихад