Прошло је тачно осам година године од како нас је систем Вордпрес блокирао на један дан. И тада је “кључала” ситуација у Украјини

Понављамо овај текст у нади да ће оно што је закључак (“да свако треба да размисли да ли га више брине ЦИА или БИА, можда чак и ФСБ. Последње, али никако и најмање важно, слободе има само онолико колико се за њу изборимо”) допрети до што више корисника “благодети информатичке револуције”

Сваки поштени и колико-толико информатички писмени корисник рачунара има страх од такозваног „плавог екрана смрти“ (BSoD – Blue Screen of Death), када уместо омиљене позадине добијете озбиљно упозорење да је софтверско/хардверско здравље вашег компјутера озбиљно нарушено. Горњим исконским страховима нама у Стању ствари пре два дана у свест урезан је сиво-црвено-црни екран са обавештењем да смо прекршили Правила коришћења компаније Вордпрес! Тако смо, не баш на најпогоднији начин, одговорили заинтересованим пријатељима сајта и добили независну потврду да садржај који објављујемо 1) нечему вреди и 2) да чланци не одударају од дизајна сајта.

Правила да би нас блокиралa: Добро, разложно ће упитати неко – зар чињеница да сте блокирани и да кршите уговор са фином господом из Вордпреса (који су вам за сајт још бесплатно уступили и простор и програм) заправо није за осуду а не за (по)хвалу?! Па, није за осуду – јер, као што зна свако ко је макар случајно набасао на српско Стање ствари, ми се не бавимо дељењем било каквог нелегалног садржаја, не растурамо дечју порнографију, не уваљујемо нежељене програме, са нашег сајта не можете зарадити ни новац ни вирус, чак ни псовки на српском нема! Ако сте помислили да смо блокирани због непоштовања ауторских права – ни то није разлог, а и ми се трудимо да материјале преузмемо уз договор и/или (макар) уредно потпишемо и ставимо живе упутнице („линкове“): нисмо до сада имали чак ни проблем да је неко захтевао да се неки материјал уклони због кршења „копирајта“. А онда нам није остало ништа друго но да закључимо да разлог блокирања политичког сајта може бити само политика.

Плави екран смрти

Ђури је јављено да блокира Интернет?: Чињеница да је у дану када је Стање ствари „сазнало“ да крши ни-сами-не-знамо који члан безобално написаног Уговора о коришћењу (Terms of Service) био оборен сајт Напредног клуба Чедомира Антића, те да је текао трећи дан како на Интернету није било Новог стандарда (а нема га ни у трену писања овог текста), на коју се морао додати податак да је Стање ствари сајт који нема миљенике али је изузетно политички ангажован[1], још све зачињено евидентношћу да је изборна кампања – довело је до Интернет акције наших пријатеља и сарадника. Најбржи и најоштрији, очекивано, био је Сиви соко Небојша Малић, који је у свом тексту „Блокада“ написао:

„Мало им је што контролишу или имају подршку свих класичних медија. Што имају бригаде тролова и спамера за загађивање коментара. Што су расписали фарсу од избора убеђени да ће на њима победити какав год био резултат. Сад покушавају да угасе и последње трагове слободне мисли и израза. Толико о њиховом поверењу у сопствена убеђења и ‘вредности’. Толико о наводној слободи и демократији у коју се куну што култисти, што Империја која им вуче конце.“

Са ове дистанце можемо да кажемо да је Малић одлично осетио да су нагажени интереси „Империје“, али да је погрешио у појединости да су припадници „култа“ (да искористим његове термине) они стационирани у Србији: без трунке сумње и икакве задршке саопштавамо да је СТАЊЕ СТВАРИ БЛОКИРАНО ЗБОГ ИЗВЕШТАВАЊА О УКРАЈИНИ!

Сиво-црвено-црни екран смрти Стања ствари (кликните за већу слику)

Аутоцензурисани део: Разумећете да и сама чињеница да овај текст настаје и објављује се може бити схваћена као „кршење правила“, ако не других оно чувеног (и Србима практично непознатог) „fair use“; но, 1) не бисмо га ни писали да немамо какву-такву одступницу ако опет будемо блокирани, а 2) не бисмо желели да оставимо утисак да се безразложно хвалимо иако су разлози блокаде баналне/техничке природе. Дакле, кад укрстимио оно претходно под један и под два, добијамо одељак који ће више скривати него показивати, заправо покушај да вас уверимо да оно што има у излогу има и у радњи.

Елем, двадесетак сати пошто смо сазнали да има да нас нема и после четвртог или петог бурног реаговања мејловима, јавио се из Вордпреса мученик са именом АУТОЦЕНЗУРИСАНО, и љубазан какве је све Англосаксонце сачинио Бог (чак и у тренуцима кад вас блокирају, прва реченица им је „драго ми је да смо у контакту“) замолио да из текста „Московски Комерсант: Уличне борбе у Кијеву – десетине мртвих“ уклонимо један АУТОЦЕНЗУРИСАНО. Ствар је, понављамо, била тим чуднија што смо ми ту из часа у час преносили шта о кризи у Украјини јавља руски Комерсант, без убацивања икаквих наших додатака. (У преводу: да је московски Комерсант толико убог као Стање ствари и да се хостује на Вордпресу – и он би био блокиран!) Дакле, мучени с именом
АУТОЦЕНЗУРИСАНО није навео ниједан разлог (типа: порнографија, нелегални садржај…) због чега би им засметао поменути украјински АУТОЦЕНЗУРИСАНО и због чега на сам помен кључне речи АУТОЦЕНЗУРИСАНО њихов систем аутоматски блокира цео сајт. Иначе је тај АУТОЦЕНЗУРИСАНО један, рекло би се, сасвим обичан АУТОЦЕНЗУРИСАНО, можда једино превише руски оријентисан за компанију стационирану у Сан Франциску (власник Вордпреса је фирма Аутоматик, ћирилична слова су намерна: руски знају, да проверимо да ли знају српски). Дакле, како нас мученик с именом АУТОЦЕНЗУРИСАНО „замолио“ тако смо му ми „удовољили“ и склонили тај један ред са кључном речи која гласи АУТОЦЕНЗУРИСАНО. И тиме се вратили у сајбер спејс, пазећи да опет не убацимо негде неки други или трећи АУТОЦЕНЗУРИСАНО.

Логотип српског Стања ствари (дизајн: ГРАМАТА)

Одговори на непостављена питања:

1. Значи, легли сте на руду (ово је, додуше, већ постављено на Фејсбуку, али да не откривамо Н. Н. „постављача“)?

Нисмо „легли на руду“, јесмо обрисали тај један ред. Искрени да будемо, ми за то нисмо ни чули нити знали шта је, само смо тај линк пренели са Комерсанта. Укупна штета због непомињања АУТОЦЕНЗУРИСАНО је, убеђени смо, много мања него да смо остали „закључани“ и да нисмо наставили рад – и са, између осталог, извештавањем о Украјини из часа у час, углавном из руских извора. Најдиректније речено, изгубили смо тотално небитну чарку да бисмо наставили, по нашем мишљењу, важну борбу.

2. Зашто нисте одмах повукли сајт са Вордпреса и прешли на „слободну територију“?

Под један, већ радимо на обезбеђивању алтернативних локација. Друго, „слободна територија“ у изворном значењу не постоји – свако на Кугли земаљској има неку своју АУТОЦЕНЗУРИСАНО због које „сече“ или се напрасно опсети да постоје Правила коришћења. Додатно, свако треба да размисли да ли га више брине ЦИА или БИА, можда чак и ФСБ. Последње, али никако и најмање важно, слободе има само онолико колико се за њу изборимо.

Важна напомена: Захваљујемо се свима који су се интересовали за „здравље“ Стања ствари, а посебно онима који су понудили помоћ и уточиште.

Текст је писан у сарадњи са В. Клефтакисом (први пут објављено 23. 2. 2014)

[1] Овде желимо да подсетимо да је Мисија Стања ствари да „пружи платформу за уравнотежено сучељавање различитих гледишта о националним политичким, друштвеним, економским, верским и културним српским питањима, без екстремизма, шовинизма и дисквалификација, са циљем очувања српске традиције али и без затварања врата природном развоју друштва“.

Categories: Противу цензуре

Tags: Александар Лазић, Русија, Украјина, цензура