И да знате, ти религиозни које најчешће називамо ,,побожни људи“ најопаснији су у Цркви. Ти побожни људи, су веома опасни. Бог да нас сачува од њих. Када служимо Свету Литургију и кажемо: ,,Господе, спаси благочестивија“…, један Светогорац је рекао у шали: ,,Господе спаси нас од благочестивија“ тј да нас Бог сачува од тих религиозних или побожних људи; јер побожан тј религиозан човек претставља својеприродну личност, која никада није имала лични однос са Богом. Побожна личност пости, спроводи молитвено и разна друга црквена ,,правила“, просто испуњава задужења пред Богом, али нема никакав озбиљан однос са Њим и зато Бог, оваквој личности, никада не открива баш ништа.
И ево, сведочим вам и признајем из сопственог опита и искуства, да се у животу нисам сусрео са већим враговима и опасношћу за Цркву од побожних људи. (митрополит Лимасолски Атанасије)
Нисам могао а да у покладној седмици не цитирам ове мудре речи Митрополита Атанасија Лимасолског које се у последње време врте по Фејсбуку. Узалуд нам све опомињање да пост није само телесни, узалуд нам током припрема за пост благочестиво згражање над фарисејем и формално подразумевајуће прихватање грешног цариника као узора, ако заборавимо да нам то без личног молитвеног односа са Богом, без искрене стрепње али и наде да ћемо остати са Њим у вези, без љубави према Христу у себи, у онима око себе, у оној Његовој „најмањој браћи“ о којој смо слушали у јеванђељу на месопусну недељу, а коју треба од срца нахранити, напојити, оденути – не значи ништа.
Самоуверено „побожни“ заиста понекад наносе Црви велику штету.
Огромна је разлика између религиозних, „побожних“ људи и оних који се боре за своју веру која никад није довољно велика и јака.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Амин.
Не бих рекао да су проблем побожни… То је као рећи да су проблем поштени. Потребна је прецизнија терминологија. Зато се у Светом Писму за неке говори да се “грађаху побожни”. Дакле, проблем су они који се праве побожни и праве поштени, а не побожни и поштени. Својевремено сам од једног старог проте чуо мудру изреку – “ни непоштен, ни препоштен”. Сходно томе, рекао бих – “ни непобожан, ни препобожан”. Него управо – побожан.
А ако наставимо да доводимо у питање сваку добру реч коју никад нико није доводио у питање, само ћемо додатно смутити људе. Као да већ нису довољно смућени.
Има смисла и то што кажете. Почесто олако схватамо ту дивну реч “побожност”.
Измишљање топле воде. Нама су проблем “побожни” и “религиозни” али нису непобожни, неверујући, кривоверујући, лакомисленоверујући, и други… безвезе…Свашта се чује у последње време, као да се утркују ко ће боље и даље да пљуне на конкретне људе који су у цркви. Ако вам сметају толико и нисте њима задовољни, одреците се и свих прихода од њих, па онда закерајте. Упућено свима који мисле као митрополит Лимасолски.