Владислав Ђорђевић: Обавезан притвор за мушкарце као „исправљање дискриминације“

Недавно је усвојен закон, који је на коначно усвајање већ прогурала Весна Станојевић, по коме ће мушкарци без доказивања насиља бити одмах послати у затвор са наркоманима, дилерима дроге и лоповима на 30 дана. Само ако жена оптужи мушкарца да ју је мучио, психички злостављао, јаче стегао или мрко погледао, полиција има дужност да мушкарца стрпа у притвор. А док је у притвору на основу женине пријаве, може му се и имовина одузети. Могу се мушкарцу одузети стан, којeг је наследио од оца или мајке, или којег је зарадио пре брака или купио, пa доделити његовој жени или девојци, која га је оптужила за „породично насиље”. Мотив за пријављивање може бити пука финансијска корист.

Закон је неправедан и штетан. Али није донесен напречац. Плод је вишедеценијског лобирања лезбијских радикалних феминисткиња. Њихово удружење „Aутономни женски центар” издаје часопис „Феминистичке свеске”. У броју 9-10 из 1997. – дакле пре десет година – заговарао је (како и стоји у поднаслову једног чланка) „Обавезни притвор у случајевима насиља у породици” (стр. 265). У њему лезбијка др Зорица Мршевић, главни правни архитект радикалног феминизма код нас, овако објашњава „обавезни затвор” (mandarory arrest): „Обавезни затор у случајевима насиља у породици је притвор без налога” (стр. 265). То је случај онда „када је полицајац овашћен да изврши хапшење и без налога, штавише када је обавезан да то учини” (стр. 265).

Ако се жена противи хапшењу мужа или девојка момка којег је пријавила за „насиље у породици”, полиција свеједно мора да га ухапси. Женско кајање и плач више не помажу. Лезбијка др Зорица Мршевић је јасна: „Обавезни притвор елиминише могућност да жена утиче на понашање полиције која мора да обави притвор” (стр. 267). Дакле, полиција мора да ухапси мушкарца, чак и ако је жена против тога. Нема милости. Нема накнадног кајања.

Лезбијка др Зорица Мршевић, коловођа лезбијско-феминистичког криминалног клана, овај закон сматра врло праведним и чак антидискриминационим! Она пише: „Када постоји дискреционо право на притварање, полиција може да злоупотреби то право затварајући непропорционално велик број мушкараца из социјално нижестатусних категорија” (стр. 267).

На сву срећу, ту је нови закон о „обавезном притвору” који исправља ту „дискриминацију”. Лезбијска теоретичарка и манипулаторка др Зорица Мршевић то објашњава овако: „Обавезни затвор смањује дискриминацију код затварања и смањује простор за стах од освете утицајних људи, којима постаје јасно да полицајац не врши своју слободну вољу кад их притвара, већ само спроводи обавезну законску меру” (стр. 267).

Јупиии! Овим законом се укида „дискриминација” сиромашних мушкараца у односу на богате: сви ће без разлике бити стрпани у затвор! Али овој морално дегенерисаној сподоби не пада на памет да се упита: да ли се овим законом мушкарац дискриминише у односу на жену?! Не! Ова жена ђавоље интелигенцје и морала дискриминацију мушкараца у односу на жене не рачуна у дискриминацију! Закон је праведан и недискриминаторан, јер ће сви мушкарци одлазити у затвор! Јупиии! Не само да ћу ја отићи у затвор на основу каприца моја девојке, него ће отићи и богати мушкарци на основу каприца својих девојака и жена! Јупиии! Живела феминистичка антидискриминација!

По овој вођи феминистичке мафије, закон о „обавезном притвору” је диван, јер „смањује простор за страх”! Одлично! Баш сам се бојао да ћу само ја као сиромашан мушкарац отићи у затвор, али сада сам утешен, јер знам да ће сви мушкарци отићи у затвор!

Дакле, свака удата жена или неудата девојка само једним телефонским позивом може да стрпа у затвор сваког мушкарца – и оног с којим је у браку и оног с којим то није.

Циљ закона је номинално да спречи „насиље у породици”, а заправо да у мушкарце утера страх од жена. Циљ овог закона о „обавезном затвору” је уништавање мушкараца. То је и логично када се има у виду да су његове протагонисткиње мизандријске лезбијке! Феминизам је слоган из којег се крије мизандријско и андрофобно лезбијство!