Први пут објављено 1. 4. 2014.
Ово ће писмо бити кратко, а надам се да ће и неспоразуми бити краћи (да парафразирам Киша) – ту не мислим на неспоразуме сајта „Видовдан“ са мном него са „широм друштвено-политичком заједницом“ (да се изразим речником Твог извршног уредника, Милована Балабана). Елем, већину онога што сам имао – рекао сам вам још прошлог октобра, у два наставка: али ви нисте то (по)слушали па сте добили олују у виду фамозног списка СНП „Наши“.
Пре завршног ударца прво да се сагласимо да прављење спискова није у традицији Срба: ми смо навикли на списковима да будемо а не да их састављамо. Али, „били смо у сличним ситуацијама а у оволико сличној нисмо“ (Баљак), а и ови нови Срби нису исти као стари – било то добро или лоше. Елем, списак постоји и ваља решавати откуд Ти и Дража Анђелковић у том непробраном друштву? Дража је, ваљда, заузет давањем изјава за „Курир“, па си се Ти сам прихватио одговарања на питање откуд вас двојица у истом кошу са онима који су најчешће били мета ваших критика. Али, уместо да се забринеш и обећаш НЕЋУ ВИШЕ (а Вучић да ти опрости што сте га подржавали), Ти одговараш на те „бесмислене оптужбе“ теоријом да иза свега стоје „ситни доушници, наших или страних служби“, те да сајт „Видовдан“ бива оцрњен и етикетиран као и сви „који нису под контролом домаћих и страних служби, или пак да се не уклапају у пројекат ‘сукобљених екстрема’, морају бити оцрњени и етикетирани“. Дакле и укратко, нисте Ти и Дража „Вучићеви аналитичари“ него вам смешта УДБА (а мож’бити и ЦИА).
Да се разумемо: свако има право да заступа чије год хоће интересе, макар и не био плаћен за то. Али – сад долазимо на разлог зашто се опет бавим вама – нема свако право да узме за име сајта „Видовдан“ и ради управо оно шта хоће власт. (Овде ваља приметити да не постоји НИЈЕДАН сајт који се бави политиком а да има тако звучно и битно име како сте се ви усудили да узмете!) Јер, традиција Видовдана јесте слободарство а није улизиштво. У том смислу, ако намеравате да наставите са битком за прихватање капитулације, продају Косова и Метохије и продужите плодне анализе на Вучићевом двору – нека вам је са срећом, само промените име; користим прилику да Те подсетим да сам још ономад предложио да се прекрстите у „Вучићевдан“ – тиме би наша спорења нестала.
Categories: Поново прочитати/погледати
Ја предложих да се прекрсте у “Чедовдан”, мада је и “Гвидовдан” прихватљив.
Мени је жао што Балавана нису пласирали на исту листу: ни као патриота није успео да се пробије, а сада га ни као издајника нико не зарезује. Већ рекох: Смрадомир се углавио на Б92 и РТС, Смрадун на РТС, а Балавану запала само трећерезредна Политика. Не што је издајник, него што је ваздан шодер лига у свему што ради у животу 🙂
Reblogged this on vaseljenska.
“Наши” тврде да они никога не мрзе и не уписују за одстрел, већ да је то списак људи за које очекују кривичну истрагу. Тј. побројани су невини уколико се другачије не докаже.
Свака ти је ка у Његоша, али и негативан публицитет је – публицитет. Па је стога упитно да ли се двојцем са кормиларом уопште треба бавити.
Друго, слажем се да код Срба када се помене Видовдан – мисли се на Лазара и Милоша… Али не мање важно, један од видовданских симбола је и Бранковић, а да ли је стварно издао или није – није много битно, битно је оно што о тој личности мисли, тј. како је доживљава Српство, тј. шта она у Српству представља.
Мислим да ствари не треба вадити из контекста и да Милошева величина ни близу не би била тако неспорна, да њој насупрот не стоји Бранковићева мизерија. Што ће речи, Срби смо и ти и ја и Ђока и Цвија, али и Радун и Дража, и Чеда и БиљКа… Половичне анализе “не раде”, делимично саопштена истина је лаж, управо као као што ни таљиге не иду на три точка… Мислим – иду али не могу далеко да стигну.
Лазар је стигао куда је хтео – на Небо. Где ћемо стићи ми ‘ваки – Бога питај 🙂
@ prevrat (Драгослав Павков)
Драгославе,
Мина анализа ти је занимљива и искошена као и иначе: добро си приметио да је и Бранковић симбол Видовдана, али ћемо се сложити да “двојац са кормиларом” сигурно не би хтео тако да буде представљен а још мање упамћен.
Оно што јесте битно да је њихова игра била на нивоу пропаганде и да још треба да уче од “великих мајстора игре” (да им не наводим имена јер се у принципу зна ко су “велики играчи”) да би достигли ниво манипулације јавним мњењом, па је добро што је препознато шта су и коме служе. Али то је прича као са Вучићевим упорним држањем руку са раширеним прстима (што ми рекоше на једном семинару невербалне комуникације да значи да је особа МОЋНА) – колико код се “писмени” смејали они други су то на (под)свесном нивоу схватили и закључили да је Вучић моћан; тако и видовданци настављају причу за прост пук да су “аналитичари”.
Александар Лазић
Ових дана, сајт “ВИДОВДАН” је скандалозно представио два озбиљна кандидата за председника Србије : Вука Јеремића и Сашу Јанковића. Тиме се “Видовдан” срамно разголитио и спустио.
Данас отворим сајт “ПОЛИТИКЕ”, читам га, тражим извештај са синоћњег представљања Саше Јанковића у хали спортова. Читам, тражим и, не могу да верујем : најстарији српски дневник није написао ни реч о скупу коме је присуствовало више хиљада грађана.
“ПОЛИТИКА” сматра да има важнијих вести па је у рубрици СРБИЈА донела дужи чланак под насловом “Суспендована медицинска сестра која није примила бебу”.
Увек је добро активирати рубрику “поново прочитати”. Тек да се некима, макар и са закашњењем, отворе очи, као рецимо Деда Ђолету.