Који је повод доласка Вука Јеремића на теолошки симпозијум у Требињу, ко га је позвао, и да ли то значи да он за своју предсједничку кандидатуру подршку тражи и у Херцеговини, или код тамошњих црквених великодостојника СПЦ?
У Требињу је синоћ почео тродневни научни скуп под називом „Теологија у јавној сфери“, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске, односно Центра за филозофију и религију.
Учесници дискутују и на тему „Европа на раскршћу криза и будућност европског идентитета“.
Позната имена из разних области Републике Српске, БиХ, Србије и Црне Горе, учествује на овом научно-теолошком скупу, што је свакако за похвалити, с обзиром да се одвијају различите панел дискусије, предавања, представе и изложбе.
Занимљиво је да се на овом Симпозијуму појавио и Вук Јеремић, кандидат за предсједника Србије на надолазећим предсједничким изборима у Србији.
Који је повод његовог доласка, ко га је позвао и да ли то значи да Јеремић за своју предсједничку кандидатуру подршку тражи и у Херцеговини, или код тамошњих црквених великодостојника Српске православне цркве, питања су без одговора.
Црква не би требало да се мијеша у политику, поготову не уочи предсједничких избора у Србији , и не из Републике Српске, да Вуком Јеремићем боде очи званичном Београду, који ће свакако имати и свог кандидата.
Митрополит Порфирије: Молим Јеремића да моје фотографије уклони из својих материјала
Видео сам на друштвеним мрежама да се фотографије и видео материјал на којима је забележен мој сусрет са г. Вуком Јеремићем на теолошком скупу у Требињу тенденциозно користи у различитим формама у председничкој кампањи г. Вука Јеремића. У вези са тим, сматрам својом обавезом да обавестим јавност о следећем:
Нисам ни претпостављао да би моје учешће на верском скупу, на који сам позван као гост, могло бити (зло)употребљено у сврху политичке промоције, у било чијој председничкој или било каквој другој кампањи, будући да сагласност за такав поступак нити је ко од мене тражио, нити би је добио; сматрам да је у најмању руку некоректно што је моје присуство на верском скупу искоришћено на овај начин.
Улога свештеног лица јесте да спаја, а не да раздваја. Нисам се ни раније јавно опредељивао за политичке личности или странке, а немам намеру да то чиним ни убудуће. Чиним све да моја дела, како у Србији тако и у Хрватској и у Словенији, буду заснована на јеванђелским начелима и усмерена искључиво ка општем добру сваког човека, без обзира на политичко или идеолошко опредељење.
Стога молим господина Јеремића и његове сараднике да фотографије и секвенце у којима се појављујем одмах и неизоставно уклоне из својих предизборних промотивних материјала.
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
Categories: Преносимо
Пита се новинар: Ко је и зашто позвао Вука Јеремића на теолошки симпозијум у Требињу? И то на тродневни научни скуп под називом „Теологија у јавној сфери“, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске, односно Центра за филозофију и религију.
А тема ? како-коме инспиративна „Европа на раскршћу криза и будућност европског идентитета“ !
Требао би новинар М. Петровић да зна да од оних кој су седели у првом реду, моје је скромно мишљење, ни један од њих није био на том “ теолошком симпозијуму “ у Требињу без позива надлежног архијереја.
Познатог бискупа и мање познатог доктора на тему: “Релациона онтологија” Јована Зизјуласа која по речима епископа западно-америчког Максима, “ Има далекосежне импликације на друштво, на односе у друштву, дакле она је антрополошка, социолошка, не само теолошка и философска како звучи на први поглед“.
И када у првом реду, видим оног несрећника, чувеног стручњака и љубитеља папе архијеретика, зар је више уопште важно ко је још био на том “ теолошком симпозијуму “ ?
Познато је његово мишљење о „Европи на раскршћу криза и будућности европског идентитета“ онима који су већ имали прилику да га чују ( и виде ) Говорећи о правој и лажној Европи, тај несрећник што леже као митрополит а буди се као архиепископ је правом Европом назвао „Европу светог Фрање Асишког и Дантеа“, оног римокатоличког јеретика и поклоника гордоумног и јеретичког римског папе Инокентија III. За њега, тај исти Франциско (Фрањо) из Асизија је символ праве Европе. Као и онај песник који је у својој комедији осудио Светог српског краља Милутина.
И када из те булументе чујем и духовно чедо оног другог папољупца носиоца папиног крижа о прстена коме се не свиђа друштво у коме је био, мишљења сам, да би сваки онај човек који има минимум пристојности пожелео да никада са тим папољупцима не буде нигде ни пет минута, на њиховим “ теолошким симпозијумима “ .
Наравно, то се не односи на њиховог брата и колегу.
Matu Uzinića, biskupa dubrovačkog.
Или је можда и он био ?