Председник САД истовремено очекује и жели добре односе са Русијом, рекао је прес-секретар Беле куће Шон Спајсер.
Изглед вести на сајту Ројтерса
Председник САД Доналд Трамп је јасно рекао да очекује повратак Крима у састав Украјине и деескалацију ситуације на истоку ове земље. То је у уторак на редовном брифингу за новинаре изјавио прес-секретар Беле куће Шон Спајсер, објавила је агенција Reuters.
„Председник је веома јасно рекао да очекује од руске владе да прекине насиље у Украјини и да врати Крим”, рекао је Спајсер, преноси ТАСС. „Истовремено он у потпуности очекује да су могући добри односи са Русијом, за разлику од ранијих администрација, у решавању бројних проблема пред међународном заједницом као што је претња од ИД и тероризма.”
Власти Крима и Севастопоља су 16. март 2014. године одржале референдум о питању присаједињења Русији. У њему је учествовало преко 80% грађана с правом гласа. За припајање Русији гласало је 96,7% гласача на Криму и 95,6% гласача у Севастопољу. 18. марта исте године председник Русије Владимир Путин је потписао споразум о уласку Републике Крим и Севастопоља у састав Русије, а 21. споразум је ратификовала Федерална Скупштина. Упркос убедљивим резултатима референдума, Кијева је одбио да призна Крим као део Русије.
Опрема: Стање ствари
WSJ: Бела кућа склона да подржи улазак Црне Горе у НАТО
Зелено светло за улазак Црне Горе у НАТО могло би бити први камен спотицања у односима између Америке и Русије која се противи било каквом проширењу овог војног савеза на исток, пише амерички лист.
Администрација америчког председника Доналда Трампа склона је да подржи улазак Црне Горе у НАТО упркос противљењу Русије, јавља The Wall Street Journal позивајући се на високопозициониране америчке званичнике.
Лист наглашава да такав став Вашингтона може да постане први камен спотицања у односима између САД и Русије после ступања на дужност Доналда Трампа.
Комитет за међународне односе америчког Сената једногласно је подржао приступање Црне Горе Северноатлантској алијанси. Извор упознат са ситуацијом сматра да на пленарној седници парламента улазак још једне земље у НАТО неће наићи на противљење. Према његовим сазнањима Савет за националну безбедност САД још разматра ово питање, међутим, Бела кућа нагиње давању зеленог светла за улазак Црне Горе у НАТО, преноси Коммерсант.
Лист Politico раније је писао да је саветник америчког председника за националну безедност Мајкл Флин препоручио Доналду Трампу да подржи улазак Црне Горе у НАТО. Флин треба да реферише Трампу о сврсисходности таквог корака, упркос ставу Русије која се противи сваком ширењу НАТО-а на исток, пише лист.
Текстови су објављени уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текстова без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.
Categories: Руска реч/Russia Beyond
А оно: ТРАМПЕ СРБИНЕ (Шопе, Бугарине, шта год…)?
Нисам приметио да су се Руси иједног момента залетали попут Срба!
Је ли сада мало јаснији Путинов опрез и уздржаност?
Што мачка роди, то мише лови!
Тако и никако другачије!
Проблем није у Трампу, него у нама. Ми смо, своме јаду, обрнули перспективу: ми мислимо да се Трамп жури да пригрли Русију, а естамблишмент га спутава. А у ствари је обрнуто: естаблишмент се жури да зарати с Русијом, а пословној клики око Трампа то никако не одговара и они су ти који успоравају ствар. А овакве изјаве служе да се оправда пред домаћим мњењем и не пољуљају се позиције код куће, пошто види да му исти тај естаблишмент спрема “аферу Вотка-гејт”:)
Неколико лоших вести пристиже из Вашингтона:
– Смена генерала Флина
– Генерал Матис изјављује како је НАТО темељ америчке безбедносне политике а Трамп у више наврата усваја изјаву како је ред да савезници преузму већи део трошкова; о неким радикалним променама у сфери безбедности ни речи.
– Трамп изјављује како Русија треба да врати Крим као предуслов за укидање санкција и уопште за побољшање односа
– заоштрена реторка око Ирана (на шта и исламска република одговара загревањем атмосфере).
– изјава како ”Палестинци треба да се одуче од мршње која је од ране младости усађена у њихова срца” – што је једна изразито ционостичка изјава иако још увек (колик је мени познато) није дошло до премештања америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим а што је Трамп такође најавио.
Све у свему неколико отрежњујућих сигнала за онај део наше јавности који је полагао наде да ће у Вашингтону доћи до наглих обрта у корист побољшања руско-америчких а последично и српско-америчких односа; као и до суштинске промене америчке политике на Балкану.
Лично сам био много више скептичан по питању постојања поларизације Трамп – остатак САД естаблишмента до ових изјава, него после њих. Сад видим да нека, макар и много мекша подела постоји и да Трамп трпи притиске и за то мало што је хтео да одступи од транс-атлатске политике. Да није тако, тешко да би Америка допустила да се на овако транспарентан начин ови и они препуцавају по медијима и добрано показују слабост унутрашњег поретка земље, због чега је чак и Могеринијева изјавила да Америчка доминација показује озбиљну силазну путању. Она, чије је радно место до скора зависило од те доминације.
Наравно да постоје размимоилажења у америчком врху. Само не видим откуд су ове изјаве показатељ унутрашње слабости америчког устројства? Показује се доследност у кључним ставовима и у кључним геополитичким правцима. Ја сам био умерени ентузијаста у вези са Трампом и ово не могу да протумачим другачије него као озбиљно одступање од зацртаних спољнополитичких планова.
Е па о томе се и ради: ја једва да сам био оптимиста по питању тога да Америка може нешто да промени, нарочито што је Трамп био само нова веза с Израелом, око кога се америчка спољна политика и врти, па се ови (Сорош и клика) на њега љуте зато што више нису та веза, а он јесте:) Али, ако медији прво објаве да Мајкл Флин подржава проширење НАТО-а, па онда он испадне из игре због “веза с Русијом”, па Трамп избегава да дискредитује Путина у медијима, а онда да неки туц-муц одговор о законитост анексије Крима, па Тилерсон на свом брифингу мора да “лиже” све добро што је икад рекао о Русији, па и он користи легитимност анексије Крима… онда ја стварно морам да дођем до закључка да они имају неке, макар пословне намере с Русијом и да се тих намера америчка “мочвара” и те како боји. Што би иначе губили време на то да доказују да је Русија довољно јака да инсталира своје позиције у Америци, чак у врху администрације? Зар то није демонстрација америчке слабости, макар само зато што сличних демонстрација никад раније није било?
Наравно, то не значи да Трамп неће још оштрије одступати од зацртаног курса. Што рече М. Миленковић, можда Трамп буде као један од последњих римских императора, кога су водиле његове легије, а не он њих:)
Не разумем шта хоћете да кажете? Да раније није било људи који су заговарали добре односе између САД и Русије? Барак Обама је инсистирао на ресетовању а Буш и Путин су се баш лепо дружили. Наравно да америчка политика може да се мења – мењала се много пута до сада само што је она више условљена идеолошко-унутрашњополитичким збивањима него неким утицајем са стране. Њена специфично велика снага у односу на све друге државе јој то омогућава.
Ја сам веровао да Трамп може да покрене процес ”ресетовања” и да је зато одабрао неке људе који потенцијално могу бити биски Русима – мислим на генерала Флина и Рекса Тилерсона. Тилерсон је ипак још пред Конгресом оштро говорио о Русима и видело се да је под снажним утицајем републиканских конгресмена који су најчешће узимали реч о том питању. Оно о чему никако не могу да се сложим са проценама у вашим коментарима је да иза оваквих иступа стоји некакава конзистентна стратегија (или барем тактика) – бојим се да је реч о некакавим нагађањима, слободним проценима, инстинктивним реакцијама а онда брзим повлачењима кад се наиђе на проблематичан терен; просто ми о томе шта ће бити Трампова спољна политика још увек знамо јако мало.
А што је можда и занимљивије – ни сам Трамп вероватно не зна много више.
Е, али видите: Обама хтео да “ресетује”, Буш се дружио, али ни у једном случају није због тога било таласање “мочваре” , правог медијског рата у самој Америци. Све се сводило на “респект према противнику” и сви су у Вашингтону сигурно знали да нема померања са старих становишта.
Што се тиче говорења о овоме или ономе, Трампа или Тилерсона, ево нама блиског примера: наши званичници стално трућају о Косову у оквирима Србије, организују железничке туре до Митровице, а притом нам се албански шпедитери возикају по Србији, а у Нишу се организују српско-албански пословни самити, о пословима који иду преко Црне Горе да не причам…
Тако Трамп може још стотину лета да говори о “нелегитимности анексије Крима”, а да тајно одржава пословне везе с ким год жели, па чак и из Москве. Мени се чини да се сорошевси естаблишмент препао тога, јер “њих нема у тој причи” и своје успехе базирали су на тоталној изолацији Русије. Но, можда ми се само чини… Ко зна.
А то да није конзистентна стратегија, него исхитреност у новим условима и да је све то непредвидљиво, слажем се са вама.
Из овог текста се донекле наслућује да већина “истрага” о везама Трампа и Русије служи само да се “подмире” Демократе:
http://www.vox.com/policy-and-politics/2017/2/17/14635966/congress-russia-putin-trump