Како сазнајемо из строго поверљивих извора, чију анонимност морамо чувати до сутрашње појаве дневне штампе, Сједињене Америчке Државе намеравају да потпуно затворе, или бар значајно смање ефективе у војној НАТО-косовској бази Бондстил (челичне везе). Као основни разлог за овако неочекивану одлуку наводи се податак да би – после уласка Црне Горе у састав НАТО снага са своја оба брода, свих шест хеликоптера и 1800 војника са укупним чојством и јунаштвом – даља одбрана америчких интереса на овој страни планете била у потпуности обезбеђена.

Бондстил (Фото: Јутјуб)

Поред тога, буџет Сједињених Држава не би више имао потребу да, због загађености осиромашеним уранијумом локалних извора и бунара, плаћа дневну допрему у базу више од 600.000 галона воде за прање руку од срамотног бомбардовања. Тим пре што се сматра да наведена количина идеолошки и бактериолошки пречишћене воде није ни издалека довољна да НАТО опере и образ.

Рачуна се да би спровођењем ове одлуке у дело сви били у добитку – амерички буџет због смањења непотребних трошкова; Управа водовода због повећања капацитета за пријем жалби из региона; и Црна Гора која, уласком у НАТО, излази на светску сцену где јој је и иначе место и без које, предстојеће светске конфликте, једва да би неко други могао да реши. Под условом, наравно, да Руси заједно са Србима поново не организују неуспели атентат на Мила и његову најближу околину.

Бројно стање људства које борави у овој бази строго је чувана војна тајна и о томе се апсолутно ништа не зна, осим што се не крије податак да се дневно послужи 18.000 оброка. При том се скреће пажња страним обавештајним круговима да податак о броју оброка ни у ком случају није релевантан јер има оних који, због дијете и лепог тена, понеки оброк и прескоче.

У самој бази постоје ресторани са звучним именима као што су „Бургер-кинг“, „Антонис пица“, „Тако Бела“ и огромна робна кућа на два спрата, као некадашња РК Београд. У кући се могу наћи артикли скоро искључиво made in USA. (Купујмо америчко!) Свега има, чак и застава свих земаља, изузев српске. То је, кажу, освета оних који су својевремено код куће у Америци купили Заставино возили Југо-Америка или Флорида, или нешто треће, нису сасвим у току али сигурно знају да је нешто на шпанском.

Кухиња у Бондстилу (Фото: AFP 2016/ Armend Nimani)

Оно о чему се јавно не прича и питање не које још увек нема одговора јесте да ли у бази постоји и јавна кућа, у народу знана као – куплерај. Објашњење да се тај израз непогрешиво може односити на све базе овог типа у сваком кутку земаљског шара, не задовољава знатижељу истраживачког новинарства. Одговора такође нема ни на питање, уколико је одговор на предходно питање потврдан, колика је тарифа, у којој се валути плаћа и где се набављају курве – пружаоци услуга у јавном сервису? Да ли су домаће производње или се и оне, као и вода, допремају из иностранства? Постоје ли одељци за елџибити популацију и да ли су на њиховим улазима истакнуте ознаке за мушки и за женски део и, ако јесу, како знаци изгледају? Како за женско-женски, а како за мушко-мушки?

Оно што се поуздано зна јесте да је, после инцидента у овалном салону Беле куће, у бази строго забрањено пушење. Скоро на свакој згради се може прочитати упозорење „ПУШЕЊЕ ЗАБРАЊЕНО!“ У потпису М. Левински.

Као и свака друга одредба јавног карактера, ни ова одлука неће моћи да задовољи баш све учеснике у базном поступку. Кад се има у виду да у бази ради локално становништво и да му прети опасност одласка на биро за незапослене, није тешко схватити забринутост њих више од 2.500. Они су за месечну плату од 400 до 800 евра обављали најсложеније послове од канализације до вешераја, чишћења просторија, локала, клозета и прања најчешће прљавих гаћа америчких војника после њихових посета забитим улицама Урошевца и шире околине.

Није немогуће да ће у Приштини, када Клинтону истекне рок употребе, на истом постољу где се сада налази његова статуа, Албанци подићи нови споменик у виду прљавих гаћа америчког војника. На постољу ће писати: „ЊИМА ХВАЛА. ОНЕ СУ НАС ОТХРАНИЛЕ!“

Categories: Сатиристика

Tags: Албанци, Бондстил, Драгослав Пакић, КиМ, САД, сатира