Јавност у Србији остала је без одговора на питање ко је оставио оружје у близини породичне куће председника Владе Републике Србије и са којом намером је то учињено.
Крајем октобра прошле године, након проналаска оружја у близини породичне куће Александра Вучића, грађанима Србије су данима сервиране информације како је живот премијера и његове породице угрожен. Напредњачка гласила Пинк и Информер, ширила су панику упоређујући тај моменат са 2003. годином када је убијен Зоран Ђинђић.
Предуго намештање министра Небојше Стефановића пред камерама Јавног сервиса и других медија приликом давања изјаве у Јајинцима, пробудило је сумње да се овде ипак ради само о још једном напредњачком маркетиншком трику. И то врло јефтином, наивном и лошем. Иако свако озбиљан на политичкој сцени то у почетку није могао са сигурношћу да тврди, временом су ствари постале јасне. Тако је данас више него сигурно да је обмањивање јавности о атентату на премијера, који се наводно свим силама бори за нашу бољу будућност, било ништа друго до још један у низу очајничких потеза да се сталан пад рејтинга СНС-а барем на кратко заустави. Да се у моменту немоћи и неспособности владајуће коалиције и њеног првог човека заигра на ону последњу карту – јавно сажаљење, па макар читава прича била обична лаж.
У времену Пинка и Информера, Србија функционише по принципима ријалити програма. Шта би са тврдњама и „јаукањем“ Драгана Вучићевића како се у Београду припремају државни удари? Сви знамо одговор. Још једна обмана јавности.
Бомбастичне приче се после десетак, петнаест дана замењују новом, док се стара препушта забораву. „Покушај атентата“ на премијера више нико од властодржаца не помиње. Та прича замењена је причом о ванредним парламентарним изборима, затим су на дневни ред дошле српске чоколадице међу хрватском децом, па хрватско НЕ отварању поглавља и премијерово „јуначко“ напуштање Брисела. Најкреативније изрежирани догађај био је воз који је из Београда кренуо ка Косовској Митровици, а први машиновођа и скретничар Србије Александар Вучић је све тешка срца зауставио спасивши недужан народ.
Стратегија је провидна, али јасна. Питање је само зашто грађани на изборима наседају на маркетиншке трикове и лажи? То је проблем који већ дуго постоји и у многим другим земљама света, чиме се новинари најугледнијих светских магазина баве изузетно дуго.
Сви изрежирани догађаји и они који то нису на српској политичкој сцени, имају за циљ да просечном грађанину наше земље, а који једва саставља „крај са крајем“, онемогући да сагледа реално стање у коме се наше друштво и држава налазе.
Силне афере, корупционашке радње, отворена пљачка властодржаца, изневерена обећања, пад животног стандарда остају невидљиви за већину људи, јер се у режимским медијима прећуткује истина, а промовише лаж. Лажни опозиционари којима разни „Лауфери“ достављају информације врло су заступљени у режимским гласилима што додатно обмањује грађане.
Припадам политичкој опцији која је бескомпромисни противник актуелном режиму, али Двери никада нису биле против интереса државе Србије. Ако је неко покушао да убије српског премијера, како год се он звао, са исходом истраге надлежних морају бити упознати сви грађани и целокупна јавност. У супротном, тишина је доказ режимских лажи и манипулација на које Двери не могу и неће да ћуте.
Аутор је члан ИО Српског покрета Двери
Categories: Преносимо
Оставите коментар