Законоправило Светог Саве на поклон свету
Изузетан издавачки подухват Министарства правде Србије. Први српски законик после девет векова у јавности
Законоправило Светог Саве
Номоканон, први познати српски законик који је написао Свети Сава, вратио се први пут после Немањића у државне институције. Министарство правде је ово изузетно дело наше баштине превело на савремени српски и енглески језик, а затим одштампало као књигу која ће се делити као репрезентативни државни поклон.
Издавачки подухват чији је носилац министар Нела Кубуровић суштински је искорак у представљању Србије. Номоканон ће добити представници више од 60 земаља с чијим министарствима правде имамо изузетну сарадњу и представиће нас у новом светлу, захваљујући Светом Сави.
– Номоканон или Законоправило настало 1219. године је најважнији државни, правни, црквени, историјски и књижевни рукопис српског народа. Овај кодекс представља први устав српске средњовековне државе, а према њему је и у великој мери устројена Српска православна црква. Овом збирком прописа уређују се односи у свим областима друштвеног живота као и правни положај појединаца, а његова се решења протежу до данашњих дана. Посебан значај овог правног акта је у томе што је писан на разумљивом народном језику – наводи помоћник министра Владимир Давидовић, који је био задужен за избор и приређивање правила одштампаних у књизи.
Овај изузетни културни подухват Министарства правде указао је и на велику и необјашњиву празнину у нашој науци, јер се Номоканон уопште не изучава на нашим правним факултетима. У Министарству правде сматрају да је то последица предрасуде да се Законоправило бави само црквом и да се пренебрегава чињеница да је Свети Сава творац и првог српског грађанског законика који се у овој области ослањао на римско право. Тај део Номоканона написан је коришћењем извода из Јустинијанових Новела и Законодавства и Прохириона из 879, који представља зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права.
Изглед текста у штампаном издању Вечерњих новости
Законоправило је изузетно и по томе што је до данас сачувано чак 11 његових преписа, што је неуобичајено за средњовековне манускрипте. По речима стручњака, то показује да је постојао огроман број преписа Номоканона јер се он нашироко користио као законик у правној пракси немањићке Србије.
– Сматра се да је француски Грађански законик из 1804. најнапреднији правни акт који је увео човечанство у модерно доба. Мање је познато да је овај зборник правних норми заснован на истом Јустинијановом законодавставу на основу кога је Свети Сава 1219. написао Номоканон. Његово Законоправило написано је само четири године после енглеске Магна карте, односно Велике повеље о слободама која суштински регулише само односе племића и краља. Савино Законоправило бави се грађанином, појединцем у већ врло развијеном сложеном друштву. Номоканон је непорецив доказ да је Србија рецепцијом римског права већ у Савино време постала препознатљиви део европске и хришћанске културе – закључује Давидовић.
ПОНОСНИ НА ТРАДИЦИЈУ
Законоправило које је издало Министарство правде као репрезентативни државни поклон, има изузетно скроман тираж јер је финансирано из редовног буџета. Највећи део посла око ове изузетне књиге урадили су без икакве накнаде службеници овог министарства који су поносни због учешћа у подухвату враћања првог српског законика у јавност.
АНТИКОРУПЦИЈСКИ ЗАКОНИ НЕМАЊИЋА
Номоканон садржи врло строге норме, међу којима су и ове:
– Који је постављен за новац нека се извргне као и онај који га је поставио.
– Не само да је скарадно и страшно разбијати туђе већ и лихварити и туђег се машити ради срамног добитка. Сваки такав је од Божје цркве одлучен.
– Који купује или продаје постављење чак и црквеног кључара од свог степена да отпадне. Који су овима посредовали нека отпадну од достојанства ако су клирици, световњаци и монаси нека су проклети.
Борис Субашић
(Вечерње новости, 29. 12. 2016)
Миодраг М. Петровић: Писмо Ратку Дмитровићу, директору и уреднику „Новости“ АД
Поштовани г. Дмитровићу,
У складу са „Законом о јавном информисању“, а у вези са објављеним у „Вечерњим новостима“ од 29. децембра 2016. године (стр. 11) текстом Бориса Субашића под насловом „Законоправило Светог Саве на поклон свету“, као „изузетан издавачки подухват Министарства правде Србије“, молим да у целости објавите овај мој коментар.
Тај „изузетан издавачки подухват“ још нисам видео, изузев слике коју објављујете уз поменути Ваш текст на основу чега ћу, за сада, изнети свој суд.
Обавештавате јавност, између осталог, о томе да је „Министарство правде ово изузетно дело наше баштине превело на савремени српски и енглески језик а затим одштампало као књигу која ће се делити као репрезентативни државни поклон“ и коју ће „добити представници више од 60 земаља“; обавештавате о томе да је „носилац“ тог „издавачког подухвата министар Нела Кубуровић“; да је „помоћник министра Владимир Давидовић био задужен за избор и приређивање правила одштампаних у књизи“.
Др Миодраг М. Петровић
Пошто из тог „изузетног издавачког подухвата“ цитирате само три, како наводите, „врло строге норме“, сврставајући их у некакве „антикорупцијске законе Немањића“ иако оне не припадају „законима Немањића“, нити законском делу Законоправила Светога Саве, него искључиво канонском његовом делу, и пошто апсолутно ништа из Грађанског закона у Законоправилу не наводите, Министарство правде Србије дугује домаћој и светској научној јавности одговоре на неколика важна питања, као на пример:
– Чији је превод Законоправила на савремени српски језик користило за тај свој „изузетни издавачки подухват“?
– Зашто је таквим приступом, тј. „избором и приређивањем правила“ умањило значај тог огромног црквенограђанског правног споменика, који је саставио Свети Сава, а самим тим и његов лик искривљено представило свету?
– Ко је са изворног текста превео (уколико је превео) на савремени српски језик још необјављени други део Законоправила Светога Саве, у којем је и опширна глава под насловом „Градски закон“? и др.
Министарство правде Србије због неупућености није у стању да схвати колико таквим својим „издавачким подухватом“ наноси огромну штету науци и српском роду, игноришући сва до сада објављена научна истраживања у вези са Законоправилом Светога Саве.
Због тога ћу, овом приликом, укратко подсетити Министарство правде Србије, али и читаву јавност, на чињенице – да се скоро пуних 200 година (од времена Јернеја Копитара и Вука Караџића) покреће питање значаја проучавања и издања Законоправила Светога Саве; да је САНУ 1951. године основала посебан одбор под називом „Одбор за критичко издање Светосавске Крмчије“, који је после пуних десет година рада одустао од даљег истраживања; да се академик Димитрије Богдановић, после 20 година проучавања, у писаној форми обавезао 1975. године да Историјском институту „преда рукопис Крмчије потпуно готов за штампу до краја 1978. године“, али од тога, на жалост, ништа није било; да је први превод првог дела Законоправила објавио Миодраг М. Петровић у књизи „Законоправило Светога Саве на српскословенском и српском језику, 1“, Жича 2004 (стр. IX –XXXIX + 1 – 782); да се на основу тог издања појавило 2005. године пиратско издање Историјског института, мањкаво и са много материјалних грешака те због тога за науку неупотребљиво, о чему је Милослав Рајковић, филолог и новинар, писао у листу Политика од 5. јула 2006. године под насловом „Српству и науци на штету“; да је са исправног жичког издања из 2004. године, такође на пиратски начин, урађена фототипија од стране приватних лица у Земуну, због чега је интервенисала Републичка инспекција; да због таквих злоупотреба, на које подсећа и поменути „издавачки подухват“ Министарство правде Србије, урађени превод другог дела Законоправила Светога Саве засад остаје необјављен, а по обиму је већи од објављеног првог дела, као плод научног истраживања више од пола века; да је Миодраг М. Петровић, између осталог, објавио 1991. године фототипију Иловичког преписа Законоправила (књига тешка преко 6 кг), а у монографији „О Законоправилу или Номоканону Светога Саве“, Београд 1990, вратио у употребу прави назив – Законоправило уместо дотадашњег туђег и неприкладног назива Крмчија, непостојећег у време Светога Саве.
Законоправило Светога Саве 1
Морало је, дакле, Министарство правде Србије, као такво, озбиљније да се постави наспрам непроцењивог дела Светога Саве – Законоправила, које, између осталог, представљам као прву и највећу српску енциклопедију и својеврсну српску легитимацију, помоћу које је савршено обликована народносна свест Срба, чија је држава, благодарећи управо таквом законском споменику, цветала.
Да Вас подсетим, на крају, да су „Вечерње новости“ некада (видети нпр. интервју М. Рајковића са мном од 25. јануара 2015. године) имале објективнији и проверенији став према стварно до сада постигнутим научним сазнањима о Законоправилу Светога Сава.
Београд, 30. децембра 2016.
Др Миодраг М. Петровић, научни саветник у пензији
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар