Како би Трамп случајно могао да поврати сукобе на Балкан

(Индипендент, Лондон, 23. 1. 2017)

Огромни натписи на возу направљеном у Русији који је требало да повеже Србију и Косово (Фото: АП)

Јадна Фредерика Могерини, високи представник спољне политике ЕУ. Док чека да поздрави премијере Србије и Косова у Бриселу ове недеље, мора да се осећа као Винстон Черчил у закључним страницама његове историје Првог светског рата где је написао: „Када поплава јењава и вода нестаје, видимо досадне звонике Ферманага и Тајрона (Fermanagh and Tyrone ) који опет извирују. Константност њихове препирке је једна од ретких институција које су остале непромењене у катаклизму који је захватио свет.“ Има нечег што личи на Алстер (Ulster) у невероватној неспособности Срба и Албанаца да икада живе заједно. Српски премијер Александар Вучић каже да је „Косово колевка Србије“, што је исто као кад би рекао да је „Нормандија колевка Енглеске“, јер је Вилијам Освајач дошао одатле и јер су се велике средњoвековне битке између Енглеза и Француза одвијале на пољима Нормандије.

Последње надреално разбуктавање се десило око новог воза који је требало да повеже Србију и Косово. Уместо да то буде тренутак помирења, воз руске производње је био прекривен огромним шареним натписом „Косово је Србија“ преведеним на 21 језик, а унутра су били постери српских православних светаца и хероја.

То је могло да буде материјал за стрип, осим за српске националисте, за које је то била озбиљна провокација. Пошто се њихови председнички избори ближе, ово је добар начин за јачање ватрености бирача креирањем још једног вештачког сукоба са Косовом.

Вучић је две године млађи од председника Косова Хашима Тачија, и далеко од генерација Милошевићевог комунистичког доба. Ипак, коначни мир са Косовом се чини немогућим, чак и ако рат из 1998-99. године, за време којег је побегло 900 000 Косовара ван граница, припада неком другом веку.

Срби остају блиски својој православној браћи у Русији и надају се да ће председник Трамп стати на страну Русије и српских националиста против остатка региона. С друге стране, Трамп можда познаје потребу одвајања од владавине Београда због своје треће супруге, Меланије, која је живела у својој родној Словенији на почетку рата на Балкану 1990. године.

Свакако, Кремљ се специјализовао у подржавању бесконачних кршења граница УН у Молдавији, Грузији и Украјини, и подржава Београд у својим захтевима за српски националистички сепаратизам на Косову и у Босни.

Али не лежи цела кривица на Србији. На Косову такође постоји једна јака националистичка партија која се зове Vetevendosje – Самоопредељење. Она оптужује Тачија и садашњег премијера, Ису Мустафу, да су издали Косово јер су пристали на границу са Црном Гором, што за косовске националисте значи да су ненастањену косовску територију предали Црној Гори.

Косовски националисти из партије Самоопредељења су бацали димне бомбе у косовском парламенту и организовали протесте који су на граници насиља, користећи врло сличну реторику као и тврдокорни српски националисти.

Када је влада Косова јасно ставила до знања да неће дозволити да воз са натписом „Косово је Србија“ уђе у њену територију, руски министар спољних послова, Сергеј Лавров је подгрејао тензију опоменом да може доћи до „новог оружаног сукоба“ у региону.

Мало је вероватно да Трамп зна нешто о Косову, иако су многи републиканци, као што је сенатор Џон Мекејн или бивши потпредседник Боб Дол – са којим се Тачи састао за време пута пред инаугурацију у Вашингтон – велике присталице Косова и блиски су са великом албанском дијаспором у Америци.

Али, ако Путин буде тражио услугу Трампу у корист Србије, Западни Балкан би могао опет да уђе у отворене сукобе.

Да ли Фредерика Могерини може да лупи руком о сто и заустави све то? Европска банка за обнову и развој улаже 9,5 милијарди евра у западни Балкан и њен председник, сир Сума Чакрабарти, каже: „Предузећа ће једног дана поново отворити затворене фабрике на Косову и изградити нова постројења која ће бити поред њих.“

Косовски Албанци у Немачкој, Аустрији и Швајцарској познати су као добри радници, добри у пословању, и у случају Швајцарске, одлични су у обезбеђивању играча за национални швајцарски фудбалски тим.

Али ништа неће заиста функционисати све док не буде више помирења и узајамног признавања између Срба и косовских Албанаца, и између свих народа у региону. Или су можда осуђени да као римокатолички националисти и протестантски унионисти у Алстеру одржавају „континуитет своје свађе“ за још један век?

Денис Мекшејн је био министар спољних послова Велике Британије надлежан за Балкан 2001-2005. Редовно посећује регион и пише о њему

Са енглеског посрбила: Светлана Максовић

ИСПРАВКА: Име госпође Могерини било је погрешно написано у трећем пасусу с краја, па је то исправљено у Фредерика 24.1.2017. у 20:19.

Categories: Посрбљено

Tags: Велика Британија, Владимир Путин, Денис Мекшејн, Доналд Трамп, КиМ, Светлана Максовић