У овој епизоди:
– Богојављење (06:22)
– О Грегоријанском и Јулијанском календару (13:07)
– Још о календарима (21:07)
– Драгана Ђурковић-Тошић: Испод брезиних кора (28:02)
– Сећање на Миодрага Микија Јевремовића (34:43)
– Казивања познатих о Србији и Србима (40:44)
… и пуно, пуно лепе музике…
Емисију можете преузети овде (48Mb – сачувај као…)
Архива претходних емисија се налази овде (у новом прозору)
О календарима
Календар скуп правила којима се одређује однос између разних временских интервала: дана, недеља, месеци и година. То је попис дана, недеља и месеци у појединој години односно таблица распореда дана у години, али и начин рачунања времена. Већина календара су или лунарни (који прате месечеве мене) или соларни (који прате положај сунца).
Две најпознатије историјске варијанте календара су Јулијански који је саставио астроном Сосиген из Александрије 46. године пре Христа на захтев Јулија Цезара) и Грегоријански који је саставио Luigi Ghiraldi 1582. године на захтев папе Гргура XIII.
Како би се лакше разумела израда сунчевих календара потребно је познавати појмове тропске (или сунчеве) и звездане (или сидеричке) године.
Тропска година је време између две пролећне равнодневнице. Њено просечно трајање је 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди. Овај циклус није синхронизован са положајем Земље у својој орбити око Сунца, а звездана година је управо то – време потребно да земља на својој орбити дође у исти положај у односу на непокретне звезде.
Као последица тога, тропска година је око 20 минута краћа од времена које је потребно Земљи да заврше једну пуну орбиту око Сунца мерена у односу на непокретне звезде.
* * *
Јулијански календар
Према јулијанском календару свака четврта година је преступна, тј. једна година у Јулијанском календару траје у просеку 365,25 дана. Разлика између тропске године и године по Јулијанском календару је 11 минута и 14 секунди. Према томе сваке 128-е године ће се јавити одступање од 1 дана и тако редом.
Грегоријански календар
Због одступања од тропске године, 1582. године Luigi Ghiraldi на захтев папе Гргура XIII. је саставио грегоријански календар. Разлика између Грегоријанског и Јулијанског календара је та што Грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а Јулијански 100. У Грегоријански календар уведено је такозвано Секуларно правило да су године дељиве са 100 (секуларне године) обичне – осим ако су дељиве са 400 – у том су случају преступне. То значи да су године 1600. и 2000. преступне у оба календара а 1700, 1800, 1900, 2100, итд. преступне само по Јулијанском, док су обичне по Грегоријанском календару.
Приликом увођења Грегоријанског календара уведена је корекција – избрисано је 10 дана који су били вишак због дотадашње употребе јулијанског календара, па је након 4. октобра 1582. уследио 15. октобар 1582.
По горепоменутом правилу за преступне године, разлика после 1600. године је остала иста – 10 дана. После 1700, 1800. и 1900. разлика је повећана за по један дан на сваку од ових година, тако да данас износи 13 дана. После 2000. године разлика је остала иста – 13 дана, али ће после 2100. године разлика износити 14 дана и тако даље.
Мерено Грегоријанским календаром, православни Божић се у 19. веку славио 6. јануара, у 18. веку 5 јануара а у 17. веку 4. јануара. У следећем веку ће се славити 8. јануара.
Тако ће после 2100. Ђурђевдан падати 7. маја, Петровдан 13. јула, Аранђеловдан 22. новембра, а Никољдан 20. децембра.
Зато је правилније рећи да православни славе Божић 25. децембра по Јулијанском календару – управо због тога што разлика између ова два календара није константна.
* * *
Грегоријански календар је у својој природи геоцентрични, док је Јулијански календар космоцентрични. Грегоријански је ближи сунчевој години, а Јулијански звезданој години. Грегоријански прецизније одсликава годишња доба на Земљи, а Јулијански васиону и векове. Зато је бесмислено рећи да је овај или онај календар тачнији ако се не каже у односу на шта.
Грегоријански календар је данас, захваљујући утицају Римокатоличке цркве, у већини крајева света важећи календар. Али, не користи се у свим земљама данашњице, јер и даље постоје јеврејски, кинески, коптски, исламски, персијски, јулијански и други календари.
Римокатоличке земље Португал и Шпанија су прве увеле Грегоријански календар. Данска га је увела 1700, Велика Британија 1750, већина држава које сачињавају садашње САД 1752, Бугарска 1916, Русија 1917, Србија 1919, Турска 1926, итд…
Најпрецизнији прорачун Тропске године дао је један Србин, професор небеске механике Милутин Миланковић. Миланковић је предложио Реформисани јулијански календар по којем годишње одступање од тропске године износи само две секунде. То значи да је потребно да прође 400.000 година да би се накупио један дан. Овај календар се тренутно поклапа са Грегоријанским и тако ће остати до 2800. године.
Неке православне цркве, као Грчка, Румунска и Бугарска су прихватиле Миланковићев календар, али већина православних нису прихватиле календарску реформу. Јулијански календар и данас употребљавају Руска, Антиохијска, Грузијска, Српска православна црква и Јерусалимски патријархат, као и цела Света гора.
Јулијански календар се и данас користи у астрономији, а користи га и NASA.
Categories: Преносимо
Оставите коментар