Јелена Пономарјева: Воз као casus belli?

Ситуација око путничког воза Београд-Косовска Митровица, који је први пут након 18 година могао да отвори „пут живота“ за Србе који живе на КиМ, али који није дошао на одредиште, још једном је показала агресивну природу не само приштинског режима и албанског друштва самопроглашене „републике“, него и озбиљне промјене свјетске политике.

Јелена Пономарјева

Јелена Пономарјева

У вријеме када читав свијет троши огромна средства за стварање разгранатих комуникација, шири транзитне коридоре, ствара максимално повољну логистику за слободно кретање људи, робе и услуга, косовски Албанци су у возу видјели пријетњу свом „суверенитету“. Таква логика је доказ не само примитивизма, изопачености него и застарјеле свијести савремених Косовара. То подсјећа на владање Е. Хоџе, који је потпуно затворио своју земљу од спољашњег свијета и на деценије зауставио развој Албаније. Као резултат тога Албанија је до сада најзаосталија земља Европе, по тим показатељима само је гора такозвана Република Косово. Е то је као прво.

Као друго, пријетња примјене силе против мирних српских грађана, који желе да посјете своје познанике и родбину у Косовској Митровици, потпуно је у супротности европским вриједностима, о којим тако воле да просуђују косовски властодршци. Толерантност за њих само је неизводивост кажњавања за оне злочине које су починили и свакодневно настављају да чине, уништавајући све српско што је још остало у овој аутономној покрајини. Звјерска мржња према Србима тјера Косоваре на најгнусније поступке.

Као треће, оштра позиција српског руководства по питању заштите Срба у покрајини  од насиља – све до слања оружаних снага – показатељ су способности саме српске државе и јединства српског народа.

Као четврто, то је могућност прерастања инцидента са возом у запаљиву фазу, при чему та могућност има дубоке коријене у кризи савремене Европе. Како је писао М. Павић: „Сваког пута када се Европа разбољева она прописује лијек Балкану“. Заоштравање ситуације око воза, у овој или оној мјери, повезано је са ситуацијом неодређености и напетости која се појавила у ЕУ послије побједе Трампа. Његове изјаве су већ лош сигнал за многе европске бирократе и глобалисте, од којих су многи стајали на извору савременог косовског проблема.

Поезд Белград-Косовска-Митровица

Воз који је требало да саобраћа на линији Београд-Косовска Митровица

У таквој ситуацији, логична и оштра позиција Београда у заштити својих грађана може довести до преиспитивања раније постигнутих договора о Косову. Без сумње још један доказ спремности низа елитних група да се преиспита однос према КиМ јесте хапшење бившег премијера самопроглашеног Косова Р. Харадинаја, кога су француске власти ухапсиле 5. јануара 2017. године. Важно је рећи да је хапшење било изведено на основу потјернице Србије из 2004. године. Руски аналитичари се слажу у оцјени да су оба случаја, воз и хапшење, директно повезани са доласком  на власт Д. Трампа у САД и неизбјежан губитак међународних позиција „клана Клинтонових и њихових савезника тзв. банкстера (од ријечи банка и гангстер)“.

Хапшење Харадинаја може се сматрати као сигнал присталицама Трампа да „злочини брачног пара Клинтон и њихових савезника“ не могу остати без одговарајуће истраге и историјске оцјене. Важна је, у вези с тим, и позиција предсједника Србије Т. Николића који је нагласио да руководство ЕУ врши притисак на судске органе Француске у случају Харадинај и упутило је директиве свим својим члановима да судски не гоне Косовара. Овдје треба напоменути да је косовска врхушка предосјећала да ће смјена администрације Бијеле куће имати негативне посљедице по њих, па је отворено подржавала Х. Клинтон. Улог је изгубљен и сад се много, веома много ствари – на Косову и не само на Косову – може промијенити.

Као закључак жељела бих да подвучем да показивање „тврде моћи“ јесте посљедњи аргумент када су сви остали већ искоришћени. За сад, пак, Београд као и Приштина, шаљу своје изјаве – не само својим грађанима него и свијету. Прије свега Бриселу, Вашингтону и Москви. Да ли ће САД и Брисел остати главни адвокати косовских сепаратиста и колико ће се активно показати Москва по питању заштите Срба – ускоро ћемо сазнати. Сада је очигледно једно – косовско питање није ријешено и значи доћи ће вријеме његовог преиспитивања.

Са руског посрбила: Милана Бабић



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , , ,

9 replies

  1. Mislim da Jelena Ponomarjeva nije shvatila slanje ovako nacifranog voza kao provokaciju jer, nasa vlast je znala unapred kako ce Albanci reagovati. I pored toga je poslala “ilustrovani voz” da bi se na kraju pokazala kao branitelj ugrozenog srpskog naroda

    Ta provokacija je dobro prikazana clancima djakona Nenada Ilica, Predraga Zlikovca i Anice djevojke.

    Nasa vlast nije nista ucinila da stvarno poboljsa saobracaj na pruzi Kraljevo – Kos. Mitrovica, kojom svakodnevno saobraca jedan vrlo spori voz, dva puta dnevno.

    Prekjuce u POLITICI je jedan komentator porucio predsedniku Nikolicu : “подигните кредит и заједнички купите један половни тенк, гориво и мало муниције, па возите правац на Косово ! Тома нека вози тенк, Вучић нека буде нишанџија, а Вулин нека буде митраљезац, када нестане муниције, ставите Вулина у топ и испалите га !”

  2. @Deda Djole
    Поштовани господине, понекад се од дрвећа не види шума. Ми смо усред шуме, а Јелена на планини. Не бих журила за закључцима. Поздрављам Вас.

  3. Знам да је Deda Jole разочаран и жалостан што његови губе.

  4. Postovana Vladanka
    Ne radi se o zakljuccima, ja sam samo izneo svoje misljenje. Misljenje nekoga ko je u sred sume sa vukovima. Za mene su Aleksandar Vucic & C° vukovi i vrlo mi je zao sto im Jelena Ponomarjova daje podrsku.

  5. Поштовани господине, мислила сам да ја не бих журила са закључцима. Поштујем право на мишљење, али то да Јелена подржава некога је можда ипак закључак који је по мом мишљењу пребрзо донешен. Желећи Вам свако добро, срдачно Вас поздрављам

  6. @ Владанка: Живети у илузијама може изгледати лепо, али буђење може врло лако бити болно. Ј.Пономарјева, “на планини” испод које је густа магла – а ни на самој тој планини видик није баш бистар, или и сама живи у илузији – или свесно (што је вероватније) шири илузије. Бранити феномен тог “влака без возног реда” је крајње штетно по здрав разум.

  7. Напросто је тачно све што госпођа каже о глобалном карактеру косовског питања, а ово: “оштра позиција српског руководства по питању заштите Срба у покрајини од насиља – све до слања оружаних снага – показатељ су способности саме српске државе и јединства српског народа” говори о позерском карактеру свих савремених влада, па и српске. И о једнократној тежини изјава које дају политички аналитичари и “аналитичари”.

  8. Господине Дубињин, са великим интересовањем пратим Ваше коментаре јер сте неоспорно врло образована особа, рекла бих са много квалитета, али мислим да покушавата да омаловажавате све ауторе који имају везе са званичном Москвом (требало ми је времена да изаберем речи). Могуће је да сте у праву, али колико не узимам ни Ј.П. здраво за готово, толико не узимам ни Вас. Иначе, довољно је болно да би болело још више.
    А Ј.П. завршава текст са:
    “Да ли ће САД и Брисел остати главни адвокати косовских сепаратиста и колико ће се активно показати Москва по питању заштите Срба – ускоро ћемо сазнати. Сада је очигледно једно – косовско питање није ријешено и значи доћи ће вријеме његовог преиспитивања.”

    Поздрављам Вас.

  9. Jelena Ponomarjova pise :

    “Ситуација око путничког воза Београд-Косовска Митровица . . . још једном је показала агресивну природу не само приштинског режима и албанског друштва . . . ”

    Ne vidim zasto Jelena Ponomarjova pominje agresivnu prirodu pristinskog rezima, kad je cela predstava sa ilustrovanim vozom smisljena i organizovana u Beogradu. I kao sto je bilo sa Savamalom ili sa drzavnim udarom u Crnoj Gori, nasa osiona vlast se ne obraca gradjanima i ne objasnjava ko je to smislio, sa kojom namerom, ko je to platio i najzad, ono najvaznije : kako se osecaju kosovski Srbi posle ove sramne predstave ?

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading