У Културном додатку Политике о Божићу изашао је текст историчара др Милоша Ковића, из кога преносимо за нас најважнији део

Милош Ковић

Победа Доналда Трампа била је много већи догађај од „брегзита“. Окретање од Европске уније значиће обнову атлантских традиција британске спољне политике. Другим речима, Британије ће следити Трампове САД. Он, је уосталом, у поређењу са Борисом Џонсоном, ушао у много одсуднији сукоб са политичким, медијским и универзитетским елитама.

Роберт В. Мери, један од уредника часописа Национални интерес, тврди да су Трамп и његови гласачи коначно одбацили веру династија Буш и Клинтон у изузетност, право и дужност САД да целом свету намећу своја политичка и културна мерила. Изазивање и угрожавање Русије довело је свет на ивицу нуклеарног рата. Покушају свргавања влада и успостављања демократије у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији и широм Блиског истока завршили су се неуспесима и масовним страдањима. Спољна политика САД, према таквом начину мишљења, морала би да се заснива на стварним интересима а не на идеолошком фанатизму. Таква „реалполитика“ подразумева би сарадњу са Русијом, и по свој прилици, споразум о интересним сферама, по угледу на Јалтско-потсдамски поредак успостављен после Другог светског рата. Мери, рецимо, предлаже одрицање САД и ЕУ од претежно православних земаља, какве су Украјина, Грузија, Белорусија или Молдавија, али је јасно да би овакви споразуми могли да имају занимљиве последице по овдашње односе снага. Све у свему, по Доналду Трампу и његовим присталицама, униполаран, амерички успостављен свет после 1989. више не постоји.

Трамп и његови гласачи по Мерију одбацују са глобализмом укорењено уверење да су нација и национална држава осуђени на нестанак и да будућност припада наднационалним структурама, какве су ЕУ, НАТО или УН. Напротив, у јавном животу мањински, полни и сексуални идентитети по њима не могу да имају већи значај од националне припадности. У савременом свету границе не губе на значају; контрола над њима, као и у прошлости, представља главни услов опстанка националне државе.

Оваква тумачења пријаће просечном српском уху. У основи модерне српске историје налази се национална идеја, схваћена као остварење начела народног суверенитета и независности. Од Карађорђевог отпора дахијама, до сукоба са Османским царством, Аустро-Угарском и нацистичком Немачком, Срби су, у име националне идеје, били у сталним размирицама са империјама и империјализмом. Не заборавимо, ипак, да су се ти сукоби завршавали српским победама.

Цео текст можете прочитати у штампаном издању Културног додатка од 7. 1. 2016, стр. 03

Опрема: Стање ствари

(Политика, 7. 1. 2017)

ТЕКСТОВИ О КОЈИМА ЈЕ РЕЧ У ТЕКСТУ ДР КОВИЋА

• Robert W. Merry: How Trump Replaced America’s Globalist Consensus With A Nationalist Sensibility (National Interest, November 9, 2016)
• Robert W. Merry: Stop Poking the Bear  (National Interest, December 24, 2016)

Categories: Преносимо

Tags: Доналд Трамп, Милош Ковић, Роберт В. Мери, Србија, Србија и свет, брегзит