Кад сте нас већ окупирали
Какав је проблем
Да будете мало љубазнији
Што мора сваку окупацију
Да прати исти буђав израз лица
И нескривеног гађења
Фото: pecat.co.rs
Ако се све на свету променило
Зашто би једино окупација
И у трећем миленију
Изгледала као у прва два
Као да нисте ништа научили
Ни од једне претходне окупације
Зашто би уз окупацију на крају историје
Тријумфа људских права и демократије
Била обавезна набуситост и ароганција
Зар већ себи не можете приуштити
Да мало предахнете и у све унесете
Нешто мало лакоће
И колико толико стила и шарма
Што мора поводац да се види
И модрице по врату
Као да су ешарпе скупе
Не може нас нико убедити
Да нема бољих решења
И да све мора бити до краја огољено
Макар на трибинама
О људским правима и слободама
Зар је проблем попустити омчу
Док су камере присутне
Мора ли у сваком кадру
Да се виде дугачке цеви
И чује звека синџира
Зар вам никад није пало на памет
Да најмите неког дизајнера
Да све лепо упакује
У какву шарену амбалажу
Из њиховог богатог репертора
Да све делује дискретније
Подношљивије и прихватљивије
И за вас и за нас
Што сте увек на крај срца
И на ивици нерава
Да нас се подједнако гадите
И кад смо послушни
И кад смо непослушни
Као да ми сами себи
Нисмо довољно одвратни
Па морате да нам дајете на знање
Подвлачите и наглашавате
Зар вас до сада нисмо уверили
Да не бисмо могли без вас
И да вас нема
И да бисмо остали у ропству
И кад бисте отишли
И помакли цокулу с врата
Ко је толико неодговоран
Да сече грану на којој седи
И лиши се неког
Од кога му зависи живот
И од њега све боље зна и уме
Чему претње и уцене
Као да не знамо ко је јачи
И да свакоме није јасно
Да не може бити друкчије
Сувишни су неспоразуми
Кад је већ како јесте
Свак зна и где му је место
И шта му је посао
Свесни смо својих мана
И да никад нећемо бити
Какви бисмо желели
Ма колико се трудили
И давали све од себе
Робови не могу бити идеални
Одрасли смо и одговорни људи
Свесни да мора бити
Тако како је
И да је све обављено одавно
Више нема ни међу лудима
Некога ко се нечему нада
Што би вас болела брига
Кад ми себи у браду гунђамо
И кобајаги пружамо отпор
Тобож постављамо услове
И не пристајемо на све
Чак се толико заборавимо
Да спомињемо мило за драго
И црвену линију
Преко које никад нећемо прећи
А нико нема снаге да ичим мрдне
Зар не би било и у вашем интересу
На овој стопи раста
И достигнутог стандарда
Да нас и сами подстичете
Да се мало бранимо
Што би сваки наш шушањ
Добио размере Принциповог пуцња
Вама би требало да буде симпатично
Да се понекад раскомотимо
Као да нисмо окупирани
И немамо појма у каквом смо положају
Па једино ми морамо да штрчимо
С нашом чувеном храброшћу
Иза бодљикавих жица
Ви најбоље знате да немамо куд
И кад причамо да имамо
Што бисте се ви секирали
Што смо сувише лак плен
И правили питање
Од наших тикова и гримаса
Као да нас нисте проучили боље
Него ми сами себе
Никад нам неће бити јасно
У чему је ствар
И што вам смета
Ако за тренутак заборавимо
И на себе и на вас
Па се макар суботом и недељом
Тамо где нас нико не види и не чује
Разгаћимо и разгаламимо
Као да смо газде у својој кући
Кад је Бог већ тако уредио
Да је вама дан
Кад је нама ноћ
И није се потрудио
Да свима једнако сване
Што се не бисте опустили
Макар док спавате у нашој временској зони
И киша вас успављује
Док ми по ноћном пљуску хитамо на посао
И не видимо у томе никакву неправду
Није тачно да никад није било
Љубазних џелата
Наш највољенији џелат
Био је увек добро расположен
Чак и на џет легу
Кад тек допутује
Са пута око света
Тај се није замарао ситницама
Ни губио контролу над собом
Док одсеца главе
Већ остајао савршено спокојан
Ако је суштина како треба
Да је могло бити боље
Имало је кад да буде
И кад већ нема избора
И немамо куд
Што о томе отворено не поразговарамо
И искрено се заложимо
За окупацију са људским ликом
Не би вам било ни у џеп
Ни из џепа
Да се за неки међународни празник
Сви ухватимо у коло
И загрљени запевамо као браћа
Кад већ равноправни никад бити нећемо
Али да бар све замаскирамо
Да изгледа како није
Ватрено говорећи шта било
Кад већ не мора бити истина
Зар вам не би одговарало
Да своје богато искуство
Пренесемо на неког другог
Зар то није смисао сваке едукације
Немогуће да нисте приметили
Како бисмо и ми волели
Да се над неким натресамо
И ломимо штап
Па испаде да смо последња станица
И немамо над ким
А и не треба нам нико
Док имамо једни друге
И кад паднемо у ватру
И не знамо куд ударамо
Не падамо због вас
Ви немате ништа с тим
Све ће се сломити на нашој деци
И на случајним непознатим пролазницима
Наша кућа је ваша
Ако нас не нађете
Кључ је код вас
Или под отирачем
Мада су врата одавно разваљена
А брава обијена
(Печат/Искра, 30. 12. 2016)
Categories: Преносимо
Олако и без повода, заборависмо биографију господина Бећковића. А он је доживео преумљење у средњим годинама. На његову срећу, добар је песник, али и солидан конвертит.
@слободан млинаревић
Господине Млинаревићу, уживам да читам ваше виспрене коментаре на овом нашем (ако тако смијем рећи) сајту. Међутим, чуди ме како ви нисте до сада схватили да се људи мјењају са годинама… Ово правило је скоро без изузетка. Јадан је онај који исто мисли како је мислио прије 30 година о готово свим могућим темама.
Могу да разумијем ковертите типа са са 25 година комуниста, а са 50 капиталиста. Искрено, не разумијем ПОТПУНЕ ковертите типа великих и екстремних националиста- сада великих европрејаца. Уцјена или корупција… нема треће…
Иако је социјализам пропао, видјећемо да ли и дефинитивно иако (за) сада тако испада, ја дубоко вјерујем, чак и више него раније, да социјални дарвинизам према коме побједник добија све, а побјеђени губи све,нема добру перспективу, односно води ка пропасти читавог система који се већ почео урушавати. Скоро сам прочитао да је један православни монах рекао да би социјализам био сасвим добар да није био атеистички. С тиме се слажем у потпуности.
На крају бих вас молио да ме просвијетлите; мени није познато (што само по себи ништа не значи) у чему се састоји ковертитство М . Бећковића. Знам да је увијек сматран за српског националисту…, четничко дијете итд.
Иначе пјесма је изврсна.
Као што Васиљ Грђић, посланик у Босанском сабору поручи Оскару Поћореку, генералу, шефу земаљске владе у тадашњој аустроугарској провинцији БиХ : Жари, пали Удбински диздаре док и твојој кули реда дође…
@Слободан Млинаревић
Све се мења сем камења. А и оно се мења.
@Будући деда
Има и она: Само во не мења мишљење.
@Penzioner
Покушао сам, да Вам одговорим, али је коментар “залутао”.
Више о свему директно slobodan.mlinarevic@gmail.com
@Penzioner
Ово је коментар, моје школске другарице, којој сам послао “Окупацију”:
Nemam obicaj da komentarisem,ali doticni G.Pisac pripada””plejadi”strasnih patriota od kojih ne videh nikakve koristi,sem nacionalnog prenemaganja i apsolutne ravnodusnosti na velike balkanske nesrece.I sta sad?Gde smo?Taj ledeni pogled uvek me je ledio…i taj glas …i ta ledena epika.Evo jedne pesme o doticnom pesniku i njegovom patriotskom angazmanu.:
“Cati poemu duzu nego polarna noc.
Vas u crnom,ko sluzbeni dzelat.
Iz kose,skroz bijele,bije arkticka stud.
Te oci ,sto slanom biju cvijece u saksijama.
A lice glatko. Mladoliko.U ledu tolikom traje sto godina
To vodi narod!Taj poskok koji se osmehuje.
To ledeno ko zmija.ko samica.
A kuda, pobogu, ako ne u srpski raj s kandzama.
U zemlju gde se,od samog sebe,vecito cvokoce.
Od sopstvenog leda……“
За детаље, ако се јавите.
Мислим да чак и он има право да објави песму. Сам је крив свако кога песник успе да убеди да је трибун или какав год “вођ слепима”.
Слажем се да је Матија каткад исфорсиран, али мислим да није сам гласао за политизацију поезије, то се овде намеће.
Имао сам у рукама часопис из 60-тих у коме Матија врши селекцију песама на конкурсу за анонимне ствараоце, где је, помажући стотинама њих да изађу из незаслужене анонимности, показивао и те какав рафинман и истанчаност укуса.
Песничка истина је увек у оквирима самог дела. То је требала да зна и песникиња из горњег коментара, која је о другом песнику судила на “по виђењу очију својих”. Можда Матија често околиша око суштине проблема, али горња песма чини то троструко.
@Милан
Коментар је моје другарице, а стихови су из песме Марка Весовића,песник и некада професор на Филозофском факултету у Сарајеву.Био је уредник издавачке куће”Веселин Маслеша”.Рођен је у Црној Гори,а постдипломске студије завршио у Београду.Докторирао на тези”Језик поезије Радована Зоговића”.Живео и даље живи у Сарајеву.Све време рата провео је у Сарајеву.Није ратовао.Ово није цела песма.То је само њен део.
Имали сте часопис и сећате се, само не рекосте који? На интернету има све. Матурирао и студирао? Не пише шта је и како радио од матуре до 1970. године, или пише, али Ви нисте обратили пажњу? Наравно, да је изузетан песник, али пошто учествује у политици, ред је, да се и друге ствари знају. Да се небави политиком, ја не бих ни коментарисао. Могао бих само, да похвалим песму и песника.
Као да смо некима све спремни да опростимо, ако нам се данас допадају. Онима који нам се, данас, не допадају, не опраштамо ништа?
Ух, што не рекосте да се ради о Марку, не Весовићу, већ Вешовићу… Сам бих склопио коцкице. Г. Вешовић воли да дискредитује песнике боље од себе, истичући њихове физичке одлике или психолошке профиле. Нарочито га “жуљају” Радован Караџић и Матија, то је тако међу Црногорцима, шта ћете, не мож бити сердар ако не погубиш војводу.
Иначе је земљак мог оца, тамо у Васојевићима баш не гледају благонаклоно на његов “сарајевски ангажман”. Ипак, признао је својевремено да је Матија најталентованиј песник који се појавио у Црној Гори (с чим се ја, рецимо, не бих сложио, али то није тема)
А часопис је један од оних популарних 60-тих и 70-тих у СФРЈ; ја мислим “Старт”, но то није битно, само сам хтео да скренем пажњу на то да је Бећковић искрено радио за добробит песништва, а његови политички иступи јесу… онако.
Опростите што сам вашу другарицу, макар и анонимно и ненамерно, поменуо у негативном контексту. И пренесите јој моје извињење.
Сад се присјетих, недељник у коме је М.Б. анонимно писао звао се Чик… А што се М. Вешовића тиче тај се у рату напљувао по Србима овдје у Сарајеву гдје и сам живим од рођења и без прекида. Чињеница је да је опсада Сарајева од војске Републике Српске, међународне заједнице, а богами и од власти на челу са А. Изетбеговићем могла бити блажа и хајде да кажем хуманија, али је Марко Вешовић предњачио у осуди, те је био редован гост на ТВ каналима и оно мало штампаних медија. То није неке Бошњаке спријечило да и Вешовића назову четником… Типичан примјер онога што је М.Ломпар назвао самопорицањем.
Код оцјене ангажмана појединих пјесника и осталих који су добри у свом послу, увијек се сјетим онога што је у дјелу Смрт Смаил-аге Ченгијића (овај наслов пише у једном старом издању, које сам нажалост изгубио) пјесник написао за Смаил-агу : “Добар јунак, да је чоек таки” .
@Penzioner
@Милан
И дођосмо до разумевања: „Добар јунак, да је чоек таки“. Из ваших коментара произилази, да Вешовићу не опраштате, а Матији опраштате? А за обојицу важи: „Добар јунак, да је чоек таки“.
@слободан млинаревић
Паралела вам није баш најбоља. Прво, нисмо ми овде да праштамо и пресуђујемо, само делимо утиске међу собом. Зна се ко прашта и суди, на послетку. А и нама ни Бећковић ни Вешовић нису лично напакостили, ми можемо само да се бавимо њиховим јавним ангажманом.
Друго, моји утисци тичу се поезије, не политике. По мом мишљењу, Вешовић не показује баш неки песнички таленат, а оне који га показују (Караџић, Бећковић) воли да “посјече” врло ниским дискваликацијама и умишљеним политичким месијанством. Овде се, видели смо, бави тиме како се Бећковић облачи, колико “слане” искри из његовог погледа и “арктичком студи” која избија из његових седина… О Караџићу је говорио како га жена туче и сл.
Треће, ви нисте били баш изричити око тога у чему се састоји конвертитсво М. Бећковића које бисмо “опростили”. Претпоставимо да знамо у чему је оно гледе Вешовића, али у односу на шта и на кога се изменио М. Бећковић?
@Penzioner
“Чик” је загребачки и у њему је писао анонимно, али у београдском “Старту” је јавно водио селекцију радова песника-аматера.
Можда је у томе конвертитство, на које мисли г. Млинаревић:)
@Милан
„Чик” је био београдски часопис минијатуног формата, намењен првенствено адолесцентима!
Не знам шта је Бећковић у њему писао, али ми, тадашње пубертетлије, из Чика смо сазнавали све о сексу.
Можда је Матија анонимно писао о својим првим еротским искустима, јер Чик се искључиво бавио, за оно време, веома слободном сексуалном едукацијом омладине!
„Старт” је био загребачки лист! Обавезно је имао у средини дуплерицу по узору на Плејбој!
Поседујем Старт из деведесетих у коме Вук Драшковић, на четири стране, износи свој програм васпостављања Велике Србије са границама Карловац, Карлобаг, Вировитица…
Дакле, није Шешељ аутор тог пројекта!
Што се тиче Вешовићеве песме о Матији, он је у реализму превазишао сликара Тапија.
Упоредите Матијину слику и Вешовићеву песму и видећете да је Вешовић фантастичан реалиста и детаљиста!
@Мирослав Анђелковић
Тачно, у праву сте. Побркао сам часописе (мало сам млађи годинама) , више и не знам у којем од та два је Матија водио поменути конкурс, али није писао о сексу, радио је управо ово с поезијом анонимних песника:)
Само, Вешовићева песма ни по чему не одговара реалистичкој поезији, више је романтичарска, али рђаво написана, високопарна реторика не успева да пробије ситно-реалистичку раван. То вас је збунило.
Лице које у “леду траје сто година” морало би бити замењено неком примиренијом сликом, нпр. “лице непомично у давном грчу” или нешто слично:) Или “поема дужа него поларна ноћ” морала би бити “веома досадна поема” итд.
Овако, не испуњава норме реализма, а романтичарске замахе не постиже. Ради ефекта, Вешовићу је било боље да је приложио неку лошију Бећковићеву песму, него што је дао своју добру:)
@Слободан Млинаревић.
Па лепо сте се назвали.
@Милан
Где ја написах, да су стихови о Матији? Стихови је цитирала после коментара моја другарица. Ја разумех, да ЊУ стихови потсећају и потврђују њен утисак. Анђелковић је то лепо назначио: ” Упоредите Матијину слику и Вешовићеву песму и видећете да је Вешовић фантастичан реалиста и детаљиста!” Без обзира, да ли је песма посвећена Матији или не, иста верно отсликава и мој утисак. Нигде није написано, да је Вешовић значајнији песник од Матије. Као што видимо, успели смо, да утврдимо, да ЧИК, па ни СТАРТ, нису баш и неки листови, који су објављивали нешто “врхунско”. У мом коментару прескачете и не истражујете: “Матурирао и студирао? Не пише шта је и како радио од матуре до 1970. године, или пише, али Ви нисте обратили пажњу? “. У она времена, а човек вечито “студира” и постепено постаје награђивани песник? Слажем се, да ово није место за праштање и пресуђивање, али ме чуди, да то нисте написали поводом безброј објављених текстова и коментара, који су пресуђивали, а о праштању никада није било ни речи. Зато хвала ПЕНЗИОНЕРУ, што се сети и написа: „Добар јунак, да је чоек таки“. У сваком случају, ја сам сазнао за Вешовића и то доста о лику и делу и хвала Вама и ПЕНЗИОНЕРУ на томе.
@Милан.
Чик је био београдски часопис http://www.blic.rs/slobodno-vreme/zanimljivosti/pogledajte-erotika-u-nekadasnjoj-jugoslaviji/htz3726
@Будући деда
Молим Вас, да будете мало јаснији и опширнији. Ја признајем, да сам мало тупичаст и коментаре из Лаконије не разумем из прве. А и године су ту. Моје најмлађе унуче има 12. година, да се и ја похвалим, када се Ви псудонимом хвалите. Можда ни то нисам разумео?
@слободан млинаревић
Написали сте да је песма “о дотичном песнику” и ја сам закључио да је Матија “дотичан.” Није?
Нисам уопште имао намеру да се бавим ни животом, ни политичким ангажманом, рекох да је песничка истина увек “у оквирима песме”, песник може да буде и овакав и онакав као човек и по политичком ангажману, а добра песма увек изражава дубље слојеве његове личности и само њих и пројављује. Ово горе, по мени, није песма о окупацији Србије него песма о циничном односу који Матија има према окупацијама као таквим. Ко то посматра као проповед, сам је крив.
“Чик” и “Старт” су објављивали, ваљда, много чега естрадног, али ето омакла им се и та сума (колико се сећам) веома добрих песама које је пробрао и објавио наречени Бећковић.
Рекох, Вешовићева песма опет више говори о његовом таленту, него о Матијиној улози у животу и историјским путевима нације, а ни његове поеме, узгред буди речено, нису баш нешто кратке.
Ево: сад и убудуће опраштам свима о којима се буде радило на било ком тексту на овом и другим порталима за све лоше што су учинили, помислили или рекли мени или другима.
Трудићу се да се не бавим њиховим приватним животима, поступцима, историјатом друштвеног ангажмана, само ониме чега се текст или коментар директно тичу.
@. Слободан Млинаревић.
А шта вам је требало да пишете оно о волу?
Рекли сте да је Матија конвертит….Испада да Ви нисте променили мишљење ни у позним годинама. Тако испадосте то што рекосте. )))
Што се Марка Вешовића тиче, штета што више нема е-новина.
А има и она коју сам чуо на ТВ у коментару о ЈБ Титу, чувеног ИБ-овца покојног Владе Дапчевића: “За оно му хвала,за ово му глава”…
Сагласан да важи за обојицу…
Уморио се Матија.
Онемоћао и остарио…
Па га чудне мисли море…