Стразбур/Београд, 29. 12. 2016. (С*ање ствари) – Суд у Стразбуру пресудио је да је Мирослав Мишковић, познати бизнисмен из Србије, невин по оптужбама које су му стављане на терет! У маратонском процесу вођеном пред овим европским судом, симбол борбе против корупције премијера Александра Вучића – ослобођен je свих оптужби.
Мишковић и Вучић се никада нису срели (Извор: НСПМ)
Подсетимо, Мишковић је ухапшен пре четири године, у спектакуларној акцији, заједно са сином му Марком и власником „Нибенс групе“ Милом Ђурашковићем. У притвору је провео седам и по месеци, а на основу компликоване рачунице то је, преточенo у евре, изнело равно две милијарде (и нешто ситно). Заступник Србије замолио је суд, и Мирослава Мишковића лично, да тај износ држава (и порески обвезници) исплате на 100 једнаких рата.
Како незванично сазнајемо, кад је ово чуо – премијер се разбеснео, викао је и питао: „Зар је могуће да нема доказа ни против Мишковића“?! У истом наступу беса г. Вучић је истакао светле примере господе Динкића и Карића који су се, иако ослобођени оптужби, уздржали од тражења (и више него) праведне одштете.
(С*ање ствари)
Categories: Вести као да су праве
Црно нам се пише 🙂
Nema potvrde o ovoj “vesti” u drugim medijima. Čak i da ima, sud u Strazburu nije krivični sud već odlučuje o ljudskim pravima. Ne zbunjujte narod ako pretendujete da budete objektivni.
Је л’ то један Мишковићев дан кошта 9 милиона евра?
”Posted by Стање ствари in Вести као да су праве” – препоручујемо посетиоцима сајта да прочитају и другу линију испод наслова. Она је кључна зарад исправног разумевања текста. Ово је сатирична секција портала Стање ствари.
”Је л’ то један Мишковићев дан кошта 9 милиона евра?”
И то је мало!
Вести као да су праве!!!
Pa ljudi su se navikli na njuz. Ne ocekuju da kopirate foru. Realno, dva takva sajta, pa makar i samo sekcija na sajtu, je previse.
@MilosMilos
И шта кажете, господине, „навикли се на Њуз.нет“ људи, па није поштено? И још се „копира фора“?!
Па, прво и прво, на Википедија страници Њуз.нета јасно пише: „Sajt je nastao po uzoru na američki sajt The Onion“
Друго, Њуз.нет је настао 2010, а пласирањем лажних вести се од 2000. године бавила група ИЛЕГАЛНИ ПОСЛАСТИЧАРИ: „Prva novinarska patka nastala je 2000. godine na osnovu pisma mladog čitaoca Politikinog zabavnika u kom se žali da je preterano visok za svoj uzrast. Ćosić je u fotošopu zamenio potpis dečaka imenom Vlada Divca i pustio tekst mejlom. Navodna Divčeva žalba je, sistemom mreže mejlova, obišla svet za nekoliko dana, došavši i do poznatog košarkaša, kom je čitava stvar bila simpatična.“
http://www.ekapija.com/website/sr/page/110732/Evropa-Afera-hrvatskih-tablica-%C5%A1ta-to-po-Beogradu-talasaju-Ilegalni-poslasti%C4%8Dari-
Дакле, солидно сте необавештени, али не знам да ли вам је то плус или минус!
ПС. Једно сте у праву: наше ВЕСТИ КАО ДА СУ ПРАВЕ настале су јер су Њуз.нет и слични, финансирани од Запада (Njuz Net, Pare za redizajn nam dala Ambasada Kraljevine Norveške) усмерени само на „подобну“ критику, на икебану и украс, доказ да у овој земљи има „медијских слобода“. Лако ћете се у то уверити кад се упитате да ли је на Њуз.нету икада било нешто о продаји Косова и Метохије и/или да ли су икад нешто исмевали на тему еуропејства и „безалтернативног пута ка ЕУ“? Зато је наша прва ВЕСТ КАО ДА ЈЕ ПРАВА и била на тему КиМ и гласила је „Дачић повукао свој потпис са Бриселског споразума!“
@ Goran Ilić
Право је питање да ли народ збуњују мејнстрим медији кад објављују лажне праве вести или као што се овде објављују праве лажне вести… Ове последње макар могу да пробуде зрнце размишљања код народа, да се упита да л и оне друге вести из “великих” медија можда нису исто тако лажне…
Овако нешто је потребно и то из више различитих разлога; први и основни је што на српској десници (схваћеној у врло широком смислу) стварно недостаје сатирични, духовити, иронични садржаји а који истовремено нису и вулгарни. Други је што А.Л. малочас написа тај што највећи сајтови овог типа на српском интернету глуме субверзивност (за лепе паре, да простите) а у ствари су суштински уподобљени систему, естаблишменту, политичком мејнстриму или како већ хоћете.
Још један разлог зашто је овакав садржај добродошао је да он показује пре и боље од темељних анализа, и аналитичких чланака шта народ тишти, шта може да га прене из дремежа и подстакне некакву реакцију. То је облик критике који власти и њихових политичких потеза који је тешко постићи на други начин.
Свако ко погледа неколико редова чланка – о онима који су упознати са радом Стања ствари ни да не говорим – схватиће да није реч о покушају обмане, уношењу забуне или нечем сличном. Реч је само о политичком хумору који није наиван 🙂
Ja samo kazem da ne treba mesati realne i izmisljene vesti. Da ste napravili novi sajt, pa i ajd nekako, ali ovo zbunjuje ljude.
Ако сатирична вест изгледа као права, онда је и сатира права. Иначе, само сатира ради сатире и сатиру сатире.
Ово чак и неће бити далеко од истине у некој блиској будућности.
@Колега новинар
Генијално!
Најнепријатнији пример “лажне субверзивности” су неке од последњих емисија Зорана Кесића. Када се нагло уозбиљи и, баш кад би требало да забоде жаоку, напрасно крене да позива грађане на одговорност. Субврзивнија од тога би била једна стварно озбиљна емисија, у којој се водитељ претвара да је све супер. Али, то већ личи на дневник РТСа и ПИНКа, тако да није ни потребно:)
Иначе, стратегија заваравања народа лажним бунтом је један јако широк и дуготрајан феномен, који није везан само за Србију. Протеже се и на филм и, у том смислу, добар пример су филмови попут “Четвртог човека” или “Балканских правила” који симулирају декомпоновање и декодирање механизама службе безбедности, а у ствари служе да потврде већ важеће мњење. Навикнута да размишља у стереотипима, маса конзумената потребује и илустрацију у коју може да се уживи. Ови филмови и емисије подмирују ту потребу, тако да се маса, исцрпевши своју жељу за бунтом, враћа на окрепљујућу блазираност.
Звучи као трактакт салонске левице, али тако је:)
Аферим председниче Српске Владе. Удри по грађанима Србије да би платио 2 милијарде евра Мишковићу. Може овај напаћени народ то да плати. Незнам када ћемо почети плаћати и трошак А. Вулина који је потрошио 1.000.000 евра за куповину камера за КиМ и ненеменске поделе 226 милиона динара. Трошак од 1.000.000 евра прогласили сТе СТРОГО ПОВЕРЉИВО. Браво. .
Текст је одличан! Само непажљивом пратиоцу сајта, може да се учини, да је ово права вест. А господин Пакић је лепо написао о чему се ради. Ја послах на разне адресе и неки се примили, па питају, је ли извор веродостојан. Слатко сам се насмејао. Ако се вратимо у стварност, склон сам размишљању Радослава Маринковића. И ја верујем, да ће ту доћи до плаћања нанете штете Мишковићу, било као Кнежевићу из Зрењанина, који постаде министар и одрече се накнаде, или ће бити у кешу по грбачи државе. Тачније народа.