У сарадњи Храма Светог Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке, одржано је 25. новембра 2016. године у парохијском дому Храма Св. Саве предавање на тему ,,Божанско надахнуће Михајла Пупина и историје српске науке“. О овој теми надахнуто је говорила Александра Нинковић Ташић, председница Образовно-истраживачког друштва ,,Михајло Пупин“ из Београда, док је модератор био о. Далибор Стојадиновић, сабрат Храма Св. Саве на Врачару.
Након уводне речи о. Далибора, Александра Нинковић Ташић започела је своје излагање речима да су највећи умови наше земље 19-ог и 20-ог века носили у своме срцу веру православну, која је грејала њихову вољу и која је чинила њихов рад могућим и делатним, а што је задњих деценија било систематски прећуткивано.
Значајну улогу у животу Михајла Пупина имала је његова мајка, Олимпијада, која је, упркос томе што је била неписмена, успела да научи свог сина истинским вредностима и да га усмери на прави пут. ,,Вера његове мајке довела га је до спознајa у његовој науци“, констатовала је Александра Нинковић Ташић.
Историја српске и светске науке не може се посматрати без доприноса Михајла Пупина, Николе Тесле и Милутина Миланковића, који су досегнули саме врхове науке и даровали нам фундаменталне принципе који ће важити и у наредних хиљаду година. Сви су били повезани на тај начин што им је срце било веће од брилијантног ума, и што су сва тројица били светосавци.
Александра Нинковић Ташић указала је на значај Пупиновог патриотизма, на његову жарку вољу и верујуће срце, који су му помогли да, заједно са Св. владиком Николајем (Велимировићем), упозна амерички свет са значајем српског културног и духовног наслеђа, објавивши монографију под називом ,,Serbian Orthodox Church“, која још увек није преведена на српски језик. Код Николе Тесле можемо видети велику љубав према отаџбини, а која се, између осталог, манифестовала и у последњој књизи коју је читао пред смрт, а то је књига српских јуначких песама. У животу Милутина Миланковића такође имамо примере његове дубоке вере још од дечачких дана, а о томе сведоче његова редовна учешћа на светосавским свечаностима, којима је радо присуствовао.
Све што је у животу поштено стекао, Михајло Пупин је оставио свом народу. Не треба заборавити да је за живота поделио више од двадесет хиљада стипендија, да је несебично помагао бројне културне установе, и да је великодушно помагао Српској Православној Цркви.
Његова љубав према свом народу исказује се и у следећем примеру. На констатацију једног америчког банкара да ће финансијски пропасти уколико настави да помаже својој земљи на тако издашан начин, Михајло Пупин је одговорио на једноставан и моћан начин: ,,Ако пропадне Србија, нек пропаднем и ја!“.
Након завршеног излагања Александра Нинковић Ташић награђена је дугим аплаузом, а предавање је настављено живим дијалогом у препуној сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару.
Дарко Стефановић