У недељу су, у две веома важне европске земље, грађани излазили на биралишта
Миша Ђурковић
У недељу су, у две веома важне европске земље, грађани излазили на биралишта. У Италији, која је један од оснивача Европске заједнице, одржан је референдум. Номинално, ради се о гласању на коме су Италијани одлучивали да ли су за реформе сената или против њих, устава и државне управе које је предложила влада Матеа Ренција. И, гласали су против.
Но, како то често бива, референдумска кампања је на светлост дана изнела све теме које тиште грађане ове лепе и врло растрзане земље: подигао се проблем имиграције, однос према евру и еврозони, а све више и према самој Европској унији итд. Последње анкете показивала су да се Ренцију и не пише добро, с обзиром на то да је овим референдумом ставио на коцку и будућност своје владе. По истраживањима јавног мнења присталице одговора“не“ су од половине јуна прешле у вођство и од тада континуирано расту. Покрет „Пет звездица“, који се заједно са Лигом за север налази на челу кампање „Не“, тражиће пад владе и превремене изборе. „Волстрит џурнал“ је пре неколико дана фактички најавио пораз Ренција и устврдио како је Италија следећа етапа на којој ће нови популизам у Европи да победи. Након превремених избора заиста би се могло десити да партија комичара Грила дође у ситуацију да формира владу.
То што „Волстрит џурнал“ заједно са целокупним политичким и експертским мејнстримом у Европи назива популизмом, јесте већ уочљив талас побуне обичног света који један део елите подстиче, подиже и усмерава у правцу за који се засад зна само да неумољиво чисти клинтонијанску елиту. Куда ће то у стварности да иде, још није могуће ни представити. Очигледно је међутим да након „брегзита“, Трампа и избора ове недеље, талас промена почиње да делује незаустављиво.
Институт за европске студије је, наслућујући овакав развој догађаја, пре неколико месеци заједно са једним овдашњим недељником покренуо серијал под називом „Година избора“. Идеја је да у следећих годину дана пропратимо читав низ веома значајних изборних дешавања. Гости су како домаћи стручњаци, тако и експерти из земље у којој се избори одржавају, а догађаје радимо у координацији са односним амбасадама у Београду. Кренули смо са председничким изборима у Бугарској, који су у октобру донели прву велику политичку промену, пад владе Борисова. Наставили смо са Македонијом, у којој се 11. децембра коначно одржавају парламентарни избори, а наредне недеље годину завршавамо дебатом о веома значајним председничким изборима у Аустрији.
Као што је познато, прошли покушај одржавања другог круга је поништен па су у недељу аустријски бирачи поново изашли на биралишта. Како год да је се ово дешавање завршило, у питању је права револуција. Наиме, странке владајуће велике коалиције су збрисане у првом кругу, а поверење грађана су освојила два човека који долазе са радикалних крајева политичког спектра. Углавном су се аналитичари фокусирали на чињеницу да би након евентуалне победе Хофера, Аустрија постала прва држава након Другог светског рата у којој грађани демократским методама бирају припадника радикалне деснице за председника државе. Но и победа Александра ван Белена није ништа мањи шок, јер је то први кандидат зелене, по некима прокомунистичке странке који постаје председник важне европске земље.
Занимљиво је да је Хофер добио подршку председника Србије Николића, а да је РТ Републике Српске урадила велики интервју са њим. ФПО се озбиљно трудио да освоји гласове нимало занемарљиве српске заједнице у Аустрији.
У сваком случају, чини се да се овај талас нове алтернативне деснице незаустављиво шири озбиљно дрмајући Европу и враћајући у жижу политике теме које је политичка коректност годинама сузбијала. Лидер АфД Фрауке Петри је након Трампове победе у дневном листу „Јунге фрајхајт“ објавила чланак под називом „Крај политичке коректности“. Европски простор је са „брегзитом“ почео прилично радикално да се мења и отуд ова наша идеја да серијом дебата испратимо траснформацију Европе и ЕУ.
Следећег викенда биће парламентарни избори у Македонији, али и у Румунији. Наредне године чекају нас парламентарни у Холандији, председнички у Француској, савезни у Немачкој, парламентарни у Чешкој, вероватни превремени у Грчкој и Италији итд.
И наши политичари би требало да пропрате, анализирају и схвате ове процес, како би покушали да нађу простор за позиционирање нашег народа и земаља у свету који се заиста мења.
Миша Ђурковић, Институт за европске студије
(Вечерње новости, 6. 12. 2016)
Categories: Преносимо
Оставите коментар