Наталья Поклонская: Государь Николай II не нуждается в заступничестве, его прославил Сам Бог

poklonskajaЗавтра мы все будем праздновать исторический день народного единства, который совпадает с большим православным праздником Казанской иконы Божьей Матери.

В 1612 году наши предки, люди самых разных сословий, разной веры, национальностей объединившись, спасли святую Русь, и завещали нам – потомкам беречь и укреплять ее.

Именно с Чудотворной Иконой Пресвятой Богородицы Кузьма Минин, Дмитрий Пожарский и ополчение пошли на защиту православной веры и Отечества.

Перед этим Образом Пресвятой Богородицы молился Петр Великий со своим воинством перед Полтавской битвой, о даровании победы; Суворов – об избавлении от французов; Кутузов перед сражением.

Казанская спасала и в Великую Отечественную, причем спасала всех – и атеистов, и тех, кто является иной веры.

Это и есть духовный подъем единения, который испытали все!

Весной 2014 года, в период референдума в Крыму мы тоже его испытали и молились Богу и Его Святым Угодникам, сохранить нашу Родину и честь, чтобы сегодня гордиться этим всей страной.

Наша Вера дает огромные силы и делает нас непобедимыми.

Конечно, не всем это нравится.

Так, в последние дни очень широкий общественный резонанс вызвала тема предстоящего выхода в прокат художественного фильма «Матильда».

По замыслу авторов, он рассказывает о якобы имевшей место порочной связи цесаревича Николая Александровича (будущего императора Николая II) с балериной Матильдой Кшесинской. Афиша киноленты преподносит это как некую «тайну» дома Романовых.

Авторы заявляют, что фильм еще находится в стадии производства. Но уже сам рекламный ролик, широко растиражированный в сети Интернет, вызывает множество вопросов и возмущение зрителей. Причем фильм называется «историческим блокбастером». С этими вопросами люди и обратились ко мне, как к депутату Государственной Думы.

natalija-car-nikolaj

Люди уже расценивают этот фильм как антиправославную провокацию и имеют право так говорить, потому, что они выражают свое мнение.

Говоря словами Патриарха Кирилла, «правда о жертвенном подвиге Государя Императора Николая Второго проросла через железобетонную плиту, которая была положена на его имени».

В истории нет государственного деятеля, который был бы столь оклеветан как последний русский Император Николай Александрович. В течение долгих десятилетий народ слышал в отношении своего убиенного Царя лишь глумление и ненависть. Партийные идеологи, публицисты, писатели, художники, киносценаристы, режиссеры соревновались друг с другом в стремлении опорочить Святое имя Государя.

Если Государь держался жестко и боролся с революцией – левые называли его «кровавым», если открывал Думу и разрешал свободы – правые называли его безвольным. Главное для радикалов всех мастей и оттенков, мыслителей и публицистов, государственных мужей уверенно молчать о том, что Государь Никлолай Александрович это – железные дороги, самые низкие в мире налоги, доступное для всех образование, самое демократичное рабочее (трудовое) законодательство, прославление Святых, строительство храмов и монастырей, сохранение самобытности России, Николай Второй – это свобода и честь Родины!

Тот невиданный темп, который придал Николай Второй своим реформам: модернизация русской экономики и промышленности, образования, здравоохранения, сельского хозяйства, – был не только сопоставим с Петровскими реформами, но и во многом опережал их. Неоконченные итоги реформирования страны Государем всячески были искажены и необоснованно присвоены революционерами.

Протоиерей Дмитрий Смирнов сказал: «Государь Николай Второй и его Семья своей благочестивой жизнью были немым укором тому высшему обществу, которое жило совсем не так».

Царь хотел отстоять самобытность России, при этом сильно модернизируя ее, а общество хотело из России «сделать» Францию или Швейцарию.

Убийцы и клеветники называли Государя «слабым», «безвольным» и «кровавым», а в ответ весь мир услышал:

«Отец просит передать всем тем, кто Ему остался предан, и тем, на кого они могут иметь влияние, чтобы они не мстили за Него, так как Он всех простил и за всех молится, чтобы не мстили за себя и чтобы помнили, что то зло, которое сейчас в мире, будет еще сильнее, но что не зло победит зло, а только Любовь».

Сегодня, когда Чудотворные Иконы Государя и Его Семьи мироточат, православные молятся перед Святым Образом Государя Николая Александровича и Его Семьи, ежегодно с 16 на 17 июля, в Православных храмах во всем мире проводятся церковные службы в честь мученического Подвига Государя и Его Семьи, миллионные шествия людей в крестном ходе Екатеринбурга (русской Голгофе) увеличиваются с каждым годом.

natalija-car-dva

В ночь с 16 на 17 июля 1918 года в полуподвальном помещении Ипатьевского дома Государь с Семьей были зверски убиты. Детей истязали на глазах Государя, Государыни (14-летний Цесаревич Алексей и Княжны).

Парадоксально, но изверги двадцатого столетия (Ленин, Троцкий, Гитлер, Мао Цзэдун), пролившие море человеческой крови, не вызывали такого отторжения, как убиенный со своей Семьей, добрый и милостивый Государь, кардинально улучшивший благосостояние своего народа и причисленный к концу двадцатого столетия к лику Святых.

Можно наблюдать феноменальное явление – реакция корчи вампира на солнечные лучи при рассвете, демонический страх перед светом – святостью Государя.

Вот, что говорит по этому поводу Николай Гурьянов: «им тошно даже слышать святое имя Царя. Он имеет против них великую силу Божию».

Святой Государь Николай Александрович не нуждается, разумеется, ни в какой защите и заступничестве, ибо его прославил Сам Бог.

Складывается впечатление, что авторам фильма не так уж важна историческая составляющая картины.

Бюджет, по некоторым данным, составил около 25 миллионов долларов. А на какие цели такие деньги, что прославляет и культивирует этот фильм? Неужели патриотизм или высоконравственные начала?

Вчера в ходе бурных недовольств у меня спросили: «смотрела ли я этот фильм»? Конечно же – нет, и не буду мараться.

Сегодня люди, наши избиратели обратились к нам своим избранникам за помощью. Я считаю своим долгом рассмотреть и отреагировать на данные обращения. Молчанием можно и Бога предать.

Преподобный Серафим Саровский сказал: «Великий грех, даже словом осуждения, прикасаться к Помазаннику Божию». Все, кто после прославления Царской Семьи продолжает повторять ложь, которая стала причиной русской трагедии, совершает сугубый грех.

(poklonskaya@livejournal.com, 3.11.2016)



Categories: Стање@Русски

Tags: ,

18 replies

  1. Углавном тачно, али ипак недоречено. Наталија Поклонска каже: „…Партийные идеологи, публицисты, писатели, художники, киносценаристы, режиссеры соревновались друг с другом в стремлении опорочить Святое имя Государя…“. Који су то “партијски…. итд.“? Како се зове та партија? Још увек се у постсовјетској Русији не усуђују да тачно кажу да је то била не било каква политичка “партија“, него злочиначка – бољшевичка, комунистичка разбојничка банда – да су то они који су нанели ужасно и непоправљиво зло. Али – није ни чудо да се не усуђују, јер и дан данас у Думи седи не тако мали број комуниста који нису без утицаја у државним и друштвеним пословима. Сада се још и убрзано ради на рехабилитацији архизликовца Стаљина, а имена његовог духовног оца – Лењина и огромне масе његових саучесника у злочину и даље “красе“ – боље речено загађују мапу Русије и планове насељених места, као и њихови споменици, док на Кремљу и даље сијају злочиначке црвене звезде. Док је тако – нема тој Русији лека…

  2. @Иоанн Дубињин
    “архизликовац Стаљин” је победитељ у Отаџбинском Рату и у његово време СССР је израстао у најмоћнију светску државу. Нажалост, то није довољно да би крипто-либерали и нео-конзервативци на Западу престали да га (по монструозности) стављају испред Хитлера. Да није можда разлог у томе што
    се Стаљин обрачунао у великој мери са онима који су, наводно у име револуције, починили најмасовније злочине над руским народом и спровели прогон православља незабележен од доба Нерона. Садашњи либерал-мрзитељи не могу да му опросте ни забораве пропаст својих идеолошких и духовних учитеља и идола, као што су Бронштајн, Апфељбаум и Розенфелд (нешто познатији као Троцки, Зиновјев, Камењев), залужнијих за ”титулу” архизликоваца, на челу са В.Лењином.

  3. Jedna od bitnih razlika izmedju dva diktatora, koji su svoje narode tesko ostetili :

    Staljin je tlacio i unistavao svoj narod, posebno Ruse
    Hitler je tlacio i unistavao druge narode

  4. За Православну цркву, један светитељ Христов вреди више од целе царске Русије, а да не говоримо о СССР-у. Ако је Стаљин убио само једног светитеља и срушио један храм Божији у име бољитка Совјетије, онда се он, у православном виђењу, не разликује од Нерона.

    Питајте о томе светитеље, монахе, духовнике и свештенике који сведоче или синове оних који сведоче. Немојте да питате о томе Лењина, Троцког или крипто-либерале и америчке нео-конзервативце. Ни једни ни други не знају ништа о патњама Православља под Стаљином. А и ако знају, није их брига. Најблаже речено.

  5. Мишљења у самој Русији о Стаљину и његовој историјској улози су подељена (не убрајајући овде комунисте и атеисте) док домаћа и страна машинерија лажи и обмане ради на учвршћивању стереотипа о све-злочинству ЈВ-а. Непријатељима руског народа и православља смета јака РУсија, много више него некада СССР, а тиме и њихове јаке и велике личности и вође. Иначе зашто би цео Запад здушно проклињао Стаљина? Због злочина према православнима и Русима? Јасно је да је одговор негативан. Фашизам/нацизам је у Другом Рату покушао да сломи словенске народе и није успео. Берлин је пао а Немачка се политички још није опоравила од пораза (то иде тешко под америчком окупацијом, ово ваљда знамо). Проблем је што фашизам/нацизам није уништен, само је географски измештен преко Атлантика. Непријатељи су му остали исти.

  6. Ја и не говорим о односу које према Стаљину имају они ван православног “цивилизацијског круга”, него они у Русији и Србији.

    Ако неко каже Стаљин је прогањао православце, а онда ви кажете: “Да, али је СССР у његово време ојачао до неслућених размера”, ја вам одговарам: “Нема везе, јер је у време Тиберија и Пилата, Рим био ојачао до неслућених размера, па је опет ухапсио и погубио Господа Исуса Христа, а након њега вековима сатирао и Његове ученике и Његово учење.” То није сметало да се, касније, Рим преобрази у хришћанско Царство, као што неће сметати да се (даће Бог) Русија опет преобрази из Совјетије у хришћанско Царство, али какве то везе има с личном кривицом појединих императора.

    Једно су геостратешка питања, а друго положај Цркве у палом свету, у оквиру било које империје, Римске, Совјетске, Америчке итд.

    Ја мислим да се Стаљин не би ни борио у Отаџбинском рату да је знао да се бори за наново христијанизовану Русију.

    Али, једно мисли човек, а друго Бог:)

  7. Alibi za Staljina je da je dobio otadzbinski rat.
    Strasan je ovo alibi, unistiti Crkvu Hristovu i pobiti desetine miliona hriscana, ali eto, dobio je otadzbinski rat.

    Daj onda proglasite i Pontija Pilata za velikog covjeka, jer kako genijalno primijeti Milan, za vrijeme Pontija Pilata riimsko carstvo je dobro napredovalo, inflacija je bila mala, abortus zabranjen a korupcija skoro iskorijenjena..

  8. ”Руска православна црква тражи спајање „елемената монархије и социјализма”
    • 22:11 02.04.2015.
    • 8 коментара
    • Штампај
    ЧАПЉИН: НАШЕ ДРУШТВО ТРЕБА ДА ПОЧИВА НА – ДРЖАВНОСТИ, ПРАВЕДНОСТИ И СОЛИДАРНОСТИ

    РУКОВОДИЛАЦ Одељења Руске православне цркве за односе са друштвом – протојереј Всеволод Чапљин – изјавио је да је данашњој Русији потребан политички систем који би у себи објединио елементе монархије и социјализма.
    „Нашој земљи су потребни истовремено елементи чврсте централизације власти и социјална држава. Државност, праведност и солидарност – то су три вредности на којима треба да почива државно уређење. То би – нагласио је Чапљин – спојило монархију и социјализам”.
    Чапљин се на садашњој високој функцији унутар РПЦ налази већ дуже од шест година.
    Наглашено се бави рашчишћавањем пута традиционалном „руском начину живота” у савременој Русији.
    Познати је борац против утицаја Запада у Русији и против „хомосексуалне културе”.

    Категорије:
    Святая Русь
    ”ФАКТИ”

  9. “U romanu Na gralovom tragu Basara daje Staljinovu zamišljenu autobiografiju u kojoj on kaže da je član tajne lože čiji je cilj obnova Vizantije. Kao takav je likvidirao mnoge komuniste, a bio i instrument Božije kazne Rusima – “Nisu hteli manastir, dobili su logor”.

    Са сајта “Вукајлија”

    Шалу на страну, мислим да мистични стаљинисти (попут, овде омраженог “другосрбијанца” Басаре, одличног писца, иначе) праве основну грешку што утапају категорију личности у обезличено Провиђење.

    И зли људи служе Провиђењу и Цркви. Господ у Књизи Старог Завета Навукодоносора назива “слугом својим” и инструментом казне непослушном Израиљу. Али, то не значи да је Навукодоносор светац и да је служио Богу по својој слободној вољи.

    То што је Стаљин подсвесно припадао православној и царистичкој култури, напросто не може да спере његове конкретне грехе спрам конкретних свештеника, мученика разних профила и освештаних храмова. Џабе сво издизање на геостратешки ниво “Руске народне линије” и сл.

    Његова историјска улога, по мом мишљењу, може да буде предмет спора, али не може предмет спора да буде његова оданост комунизму, идеологији која је директно поткрадала духовне ресурсе од хришћанства и супротила му се на све могуће начине.

    Што рече Леонид Решетњиков, “православни стаљинизам” је јерес, јер директно редефинише идеју о Светости и Богоугодности.

    Што си се трудио Царе мучениче, Николаје, што си пострадавао и бранио веру православну, кад видиш да је и волођа Стаљин негде цењен као ти, а био је на страни оних од чије си руке пострадавао, док си пострадавао. Тужно.

  10. @Милан: Кажете: “…Што си се трудио Царе мучениче, Николаје, што си пострадавао и бранио веру православну, кад видиш да је и волођа Стаљин негде цењен као ти, а био је на страни оних од чије си руке пострадавао, док си пострадавао. Тужно.”. Слажем се с Вама да је то тужно, али није тачно да се Стаљин звао “волођа” (и то још са малим “в”). Он се звао Јосиф – дакле могло би се употребљавајући деминутив казати: “кад видиш да је и Јошка Стаљин…”. Али – то ме подсећа и на једног другог – балканског Јошку, ако се тај тако уопште и звао и био са Балкана – што му није сметало да почини многа зла, а и он је доста цењен међу Србима. То само сугерише да међу Србима, као и Русима има подоста ропских душица, што их више тлачиш, више те обожавају. Па – нека обожавају своје Јошке ако им то прија.

  11. Изједначавање Стаљина са Лењином или стављање њега испред Хитлера (по почињеним злочинима) потиче од оних (и савезника им) којима је је Стаљин помрсио конце, а то нису православни Руси. Локални гласићи који се придружују тој пропагандној машинерији не доприносе много али откривају сопствену наивност и незнање. Ово потоње неки сматрају блаженством, па да им га не кварим(о).

  12. @Иоанн Дубињин: нисам ни рекао да се звао Волођа, хтео сам да кажем да га неки и даље сматрају “волођом” (вођом) . Опростите, руски ми је зарђао у задње време:)

    @Don Quixote: изједначавање Православља са Стаљином и стављање Православља раме уз раме с Хитлером и Лењином, потиче управо од оних са Запада који намећу Стаљина као врхунски домет православне цивилизације, те они “гласићи” који на то пристају, показују позамашнију наивност и незнање. Срећом, њихови “гласићи” не одузимају много од блаженства мученицима пострадалим под Лењином, Стаљином, Хитлером, Џорџом Бушом, Обамом и иним паганским царевима Ваељене, нити ућуткују њихово немо сведочење о томе. Слава Богу!

  13. @Милан
    Није јасно зашто се мени обраћате изјавом као што је ”изједначавање Православља са Стаљином и стављање Православља раме уз раме с Хитлером и Лењином, потиче управо од оних са Запада који намећу Стаљина као врхунски домет православне цивилизације…” Како може Стаљин бити врх православне цивилизације!? За овакве непостојеће комбинације је неопходна велика машта, али такви ставови не могу потицати чак ни од најцрњих агентура и пропагандних центара. Они се не баве бесмислицама.

  14. @Don Quixote

    Видите, дошли смо до тога да ви њих браните од мене, у смислу да нису толико препредени колико ја мислим да јесу.

    То како Стаљин може бити врх православне цивилизације, то ви мени кажите. Ја први не знам.

    Али ето, ја мислим да је циљ извесних кругова на Западу да облате Православље до те мере и прикажу га као нешто чије је крајње исходиште стаљинизам. Па тако Православље нема право на учествовање у историји, јер је у основи њега склоност ка деспотијама свих врста и ничему другом ни не доприноси човечанству. А сви који бране Стаљина на овде разматране начине иду на руку таквом становишту. А мени се то не свиђа, јер постоје бољи репрезенти Православља од Стаљина. Цару царево, Богу Божије.

  15. Стаљин не представља православље нити ико то тврди овде. Стаљин је био на челу СССР, државе која је имитирала цивилизацију (не православну јер је пре свега идејни систем пропагиран од елите можда само био ублажен од Православља, ако је и то , али се никако не може назвати православним) али цивилизација била није. Ни православна, ни било која друга (чак је у многоме имитирала односно усвојила од научно-техничке цивилизације и интерпретирала на свој начин). Али су у оквиру те државе ИПАК опстале везе са Православном цивилизацијом (не улазим у то да ли је било плана, не мислим на Божји). Кад кажем са Православном цивилизацијом мислим на везе које су и просторне и временске (и при том мислим и на будућност, подједнако као и на прошлост).Такође , у доба СССР су они који су напустили своју домовину , своју веру понела со собом и те како упознали, да не кажем оставили семе на територији где је доминантна друга цивилизација. Семе које живи и чека . Много је компликованије од тога да ли Стаљин зло или није. Имао је петљу да прихвати улогу коју му је историја или Промисао доделила, као што је то урадио и Путин. Оптуживати нас који нисмо хтели да ставимо ђаволске рогове на Стаљинову главу да смо ропске душе или да смо мање православни од оних који су то учинили, не разумевајући наше мотиве – а то је борба против пропаганде која је директно усмерена против (хајде кад смо већ почели са тим изразом) Православне цивилизације – не води дубљем разумевању ове теме. Ми православни не обожавамо (не правимо идоле од њих) људе, нити идеје, ни некакве Јошке. Ја сам поставила повезницу ка једном размишљању, а то није једино, али се са тог текста лако стиже и до других -видите увод у тај текст. Не постављам туђе размишљање као доказ, јер су за доказивање тезе потребне странице и странице и истраживање које траје много дуже од читања два текста на интернету. Поздрављам све.

  16. Summa sumarum мог скромног промишљања ове теме:

    Стаљин није ђаво, него човек.

    Стаљин је један од важних владара и једна од најбитнијих историјских личности у 20. веку, без кога Свет не би изгледао исто.

    Стаљинове војно-стратешке заслуге за заустављање продора Сила осовине, ако и позиционирање СССР (консекветно, Русије као његове наследнице) као светске суперсиле су несумњиве.

    Стаљин је сатанизован од стране западних медијских механизама, не само да би се Русији приписала склоност морбидним “култовима личности” и исте повезале са царистичким искуством, већ да би запад (Хирошима, Нагасаки, трпање Јапанаца у логоре, Гвантанамо и сл.) прикрио очигледна испољавања тоталитарних тенденција у својим редовима.

    Ипак, није Стаљин победио нацисте, него руски сељачки витализам и природни услови, као и знање његове војне врхушке, којима је, стицајем околности, он имао прилику да располаже.

    Стаљин је подсвесно припадао православној цивилизацији, али се свесно није борио за њу.

    Западни кругови посматрају “стаљинизам” као “болест” типичну за Русију, те и у скорије дане усвојене резолуције Европског парламента о борби против Православне цркве и њено изједначавање с најцрњим непријатељима европске цивилизације проистичу из сличних предрасуда, а које могу да штете даљем ширењу православне мисије међу западним народима.

    Не треба да изједначавамо Стаљина са сакралним владарима из прошлости нити да оспоравамо осведочене злочине према конкретним људима, не да се не бисмо огрешили о западну пропаганду (уосталом, лично сматрам да су Хирошима и Нагасаки већи злочини од било чега што се говорка да је Стаљин урадио) , него да се не бисмо огрешили о бранитеље вере и свете мученике који сведоче о линији раздвајања.

    “Многи Руси не разумеју да ми чинимо посебну цивилизацију. А они који говоре да разумеју, свеједно често не могу до краја да проникну у дубинско значење појма „руска цивилизација“. Неретко се можемо сусрести са људима, који одбацују православље, Бога, Христа, тојест можемо приметити неразвијеност верске свести, то је нека врста полуатеизма. Сви, који критикују наш цивилизацијски приступ, не прихватају Христа и православну веру. Из тога се рађају разне јереси попут „православног стаљинизма“. Без дубоке религиозне свести нећемо стићи далеко.”

    Л. Решетњиков, донедавни директор РИСИ-ја, у интервјуу јеромонаху Игњатију (Шестакову) , објављеном на овом истом порталу

  17. https://www.youtube.com/watch?v=xVDkMHr7af0

    На 1:08:53, професор Пајкић прича оно што ја мислим.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading