У париском Војном музеју (Musée de l’Armée), на првом спрату, међу многобројним спомен-плочама (plaques commémoratives) посвећеним француским ратовима, победама, ратницима итд. нађем и ове две плоче
У сећање на хрватске пукове који су под француском заставом допринели слави француске војске
„ВЕРНОСТ ЗА ВЕРНОСТ“
У славу српске војске, херојског савезника Француске за време Великог рата, и српским борцима који су дали своје животе за Француску у заједничкој борби против нацистичке окупације
Уводни текст и фотографије: коментатор са надимком Deda Djole
Натписе са француског посрбила: Светлана Максовић
Categories: Аз и буки
Јел има неко објашњење који су то хрватски пукови?
На прву лопту (фудбалски речено) рекао бих да је то нешто везано за Наполеонов поход на Русију. истражујући неких пола сата, са својим оскудним познавањем француског језика, не нађох ништа везано за то али интересанто да се може пронаћи текст у опису сцене борбе, односно слике Генерала Духесме Батанта (Le Général Duhesme battant la charge à la bataille de Diersheim, 20 avril 1797) како су приликом напада на мјесто Диерсхајм (Diersheim) које се налази на Рајни удаљено 1,3 км од границе Немачке са Француском боре против Србско-Хрватске царске војске (Cette scène est une évocation de la bataille pour le passage du Rhin (1797) dans laquelle prennent part à Kilstett, sur la rive gauche, les troupes de Duhesme, face aux Serbo-croates de l’armée impériale qui occupent le village de Diersheim sur la rive droite.). Вјероватно се ради о некој јединици Аустроугарске састављене од војника из Војне крајине.
Можда ако би Деда Ђоле отишао поново до музеја и питао, потражио додатне информације.
Свако добро
Милоше, немам објашњење, али имам једну идеју. Легија странаца?
Биће та је Хиперборејац близу истине. Наиме, према хрватским изворима (видети о Наполеону на хрватској википедији) то је Наполеонова захвалница Хрватима који су му помогли у бици код Березине 1812.
@Хиперборејац греши на два места у свом коментару:
1. Он говори о генералу Duhesme [Guillaume Philibert Duhesme] (а најприближнији изговор тог презимена на српском би можда могао бити Дием, а име му је Гијом Филибер) као о неком непостојећем “Духесме Батанту“. Оно (име/презиме?) “Батант“ изводи из француског текста (Le Général Duhesme battant la charge à la bataille de Diersheim, 20 avril 1797), а значење тог текста је отприлике ово: “Генерал Дием, који је дао сигнал (знак) за јуриш у бици код Дирсхајма (Diersheim) 20 априла 1797 г.“.
2. На основу овога: (“…face aux Serbo-croates de l’armée impériale qui occupent le village de Diersheim sur la rive droite“.) он претпоставља: “Вјероватно се ради о некој јединици Аустроугарске састављене од војника из Војне крајине“. Оно о Аустроугарској је немогуће, јер та битка је вођена 1797 г., а Аустроугарска је формирана тек 70 година касније (1867 г.), док је оно о Војној Крајини вероватно тачно.
Иначе, аутор написа, “шерет“ – а у овом случају провокатор @ Deda Djole, ако је већ био у том музеју, могао је уколико je заиста хтео да разреши енигму о “хрватским пуковима под француском заставом“ да се распита на основу, и поводом чега је та плоча постављена. Сигурно би добио одговор, а без обзира на одговор – суштинска разлика између српских и хрватских пукова који се помињу на плочама је у томе што су се српски пукови борили под својом (српском) заставом, као савезници Француске (колико је то било паметно и корисно по Србију и Србе је друго питање), а хрватски нису.
Могуће је, премда би то звучало злурадо, да се мисли на помоћ коју су Хрвати пружали вишијевској Француској (једна од Хитлера најцењенијих јединица била је “Франачка шарлемањска регимента” – https://en.wikipedia.org/wiki/33rd_Waffen_Grenadier_Division_of_the_SS_Charlemagne_%281st_French%29 , тако да није искључено да су заједно с Павелићевим снагама припадници исте јуришали на Стаљинград.
Али сасвим мало се, наравно, говори о квинслиншким војскама у западној Европи…
Могли би бити, ако ћемо већ да глумимо детективе, инидкативни и фонтови којима су посвете исписане. Први вуче на неку галску варијанту, што би могло да указује и на све-католичко јединство, тако да би онда ратовање за Наполеона отпало. Могуће је да је, онда, таблу поставила нека десничарска организација, попут Action française, што је мало вероватно, с обзиром да је дуго била забрањена.
Фонт којим је исписана посвета српској војсци више вуче на секуларну варијанту “оданости”. Могуће је, у сваком случају, да су табле постављене из различитих идеолошких побуда.
@Иоанн Дубињин
Аустроугарска јесте формирана у 19. веку, али јасно је да је Хиперборејац (који се, узгред, извинио за своје оскудно познавање француског) мислио на Србе и Хрвате који су ратовали за Хабзбуршку монархију.
Да, тек сам сад обратио пажњу да су табле постављене у Војном музеју, не на јавним зградама. Онда је све могуће.
Ево говора Наполеона хрватским трупама, на енглеском и француском:
Quote:
Hier, j’ai pu m’assurer de mes propres yeux de votre courage et de votre fidélité. Vous avez acquis la gloire immortelle et l’estime, et je vous place parmi mes meilleurs troupes. Pour votre courage, je vous promets de vous accorder tout ce que vous me demanderez de bon droit lorsque nous serons de retour. Je suis satisfait de vous, trčs satisfait.
Quote:
Yesterday, I saw with my own eyes of your courage and your fidelity. You acquired immortal glory and esteem, and I place you among my best troops. For your courage, I promise to you to agree all that you will ask me of as soon as we are home. I am satisfied with you, very satisfied.
Постојао је, у 17. веку, читав род (облик јединице) у Немачкој “Католичкој лиги”, који се називао “Хрватима” – али се односио не само на католичко-словенски живаљ, већ и на Мађаре (али и на Србе и још понеке) .
С обзиром да је француска варијанта “Католичке лиге” кренула још у 16. веку (као савез за борбу протув хугенотских тенденција) , није искључено да се мисли на те “Крабате” (одатле потиче и назив “кравата”, која је била део униформе тих јединица.
Многи су се жалили, још тад, на бруталност “хрватских метода”, тако да можемо да успоставимо, ако смо реални до злурадости:)) и традиционалну везу с Усташством.
Уосталом, ево:
https://en.wikipedia.org/wiki/Croats_%28military_unit%29
Мислим да и у ”Сеобама” Црњанског српски ратници ратују у име Марије Терезије на рајнским границама царства. Не познајем тако детаљно (ни близу) историју тих похода као ни оних потоњих али претпостављам да су се Хрвати и Французи могли сукобити на том попришту. Ови пукови су свакако могли бити каснији француски савезници – пошто је Наполеон практично после сваког победоносног похода склапао сложена савезништва и за Хабзбурзима и са скоро свима осталима (осим са Великом Британијом ако ме памћење добро служи). Ја сам нехотично обе ове плоче повезао са 20. веком и није ми пало па памет да једну од њих протумачим у светлу ранијих ратних дешавања.
Нема потребе за оштрим коментарима. Драго ми је и захваљујем се неколико коментатора који су покушали да разјасне овај проблем.
Иако често у педантности укажем на такве грешке (Хабзбуршка монархија/Аустриугарска) у вези са хронологијом ове две државе мислим да то није од превасходног значаја – а сви генерално знамо шта је аутор коментара хтео да каже.
Разјашњење проблематичних транскрипција и слабо схваћеног текста на француском језику је заиста благотворно. Захваљујем се још једном свима на труду.
Здраво живо,
да погреших код имена генерала јер лепо испод слике стоји (général Guillaume-Philibert Duhesme) но то не мијења ништа, ево повезница:
http://www.musee-armee.fr/collections/base-de-donnees-des-collections/objet/le-general-duhesme-battant-la-charge-a-la-bataille-de-diersheim-20-avril-1797.html
Иначе плоче се налазе у Војном музеју и ни случајно не могу бити постављене од стране било кога другог изузев званичне (тадашње односно актуелне власти у периоду кад се врши такво што).
Што се тиче мог навода о Аустроугарској погреших у називу мада је она правна наследница Хабзбуршке монархије (интересантно примјетити како је правилно написати и изговорити хаБзбургшка а то исто правило се спочитава за срБска(и)).
Стварно би било лијепо а и за здравље корисно 🙂 да Деда Ђоле прошета поново до музеја да разријешимо ову недоумицу а истовремено и нешто ново научимо о том ”пријатељству” са французима или нам оно беше више помогоше Италијани око превоза војника на Крф.
Свако добро
Све је јасно, само још оволико:
Различите владе су у Француској баштиниле различите идеологије. Поменута десничарска организација Action française (и данас, колико знам, постоји) , под руководством Шарла Мораса била је веома поштована за владе маршала Петена, као некакав еквивалент Љотићевог “Збора” у Недићевој Србији, незванични заступник званичне политике.
Није искључено да је спомен-плоча захвалности “Хрватским пуковима” постављена на њену иницијативу, па касније, за владе Де Гола (кад је Морас завршио у затвору) , пребачена у Војни музеј.
Ето, то сам желео да кажем. Хвала на разумевању.
Zahvaljujem svima koji su pokazali interesovanje za ove spomen-ploce koje se nalaze u “Hotel des Invalides” u Parizu, u velikom dvoristu Vojnog muzeja na prvom spratu.
Plocu posvecenu srpskoj vojsci postavio je pre desetak godina, u dogovoru sa francuskim vlastima, nas tadasnji ambassador u F – Dusan Batakovic. Osvestana je kasnije, kad je Boris Tadic bio u Parizu.
Plocu posvecenu hrvatskim pukovima postavila je 1956 god grupa pod imenom “hrvatski radnici u Francuskoj”. Na Internetu se moze naci dosta podataka o vojnicima Vojne Krajine koji su ratovali u Evropi kao placenici.
Koristim priliku da pomenem i pariski veliki bronzani spomenik kralju Aleksandru i kralju Petru postavljen 1936, vojnicko groblje u Thiais gde je sahranjeno 748 ratnika iz I Sv rata, kao i ulice “Av. Pierre 1er de Serbie” i “Rue de Belgrade”.
Хаха, значи био сам на добром трагу са својом првом “пошалицом” о Хрватима и вишијевској Француској. “Хрватски радници у Француској”… :))
LES RÉGIMENTS CROATES DE NAPOLÉON. Ces soldats croates se sont notamment rendus célèbres devant Moscou en 1812 et à la bataille de la Berezina le 1er janvier 1813, sauvant Napoléon qui leur adressa le message suivant » Hier j’ai pu m’assurer de mes propres yeux de votre courage et de votre fidélité. Vous avez acquis la gloire immortelle et l’estime, et je vous place parmi mes meilleures troupes « . Sous le péristyle de la Cour d’honneur de l’Hôtel des Invalides, une plaque commémorative rappelle l’engagement de soldats croates aux côtés de l’empereur.
(http://www.macroatie.com/guide-croatie/le-saviez-vous/)