У Москви, у Мањежу одржана је изложба под називом „Романови. Моја историја‟- значајан догађај не само у културном животу земље, већ такође важан у смислу огромног интереса за њега. Хиљаде људи у су стајали у вишечасовном реду, како би кренули у виртуелно путовање у 400 дугу историју руског царског дома. Изложба се одржава у оквиру годишњег форума „Православна Русија“ под покровитељством Патријарха московског и целе Русије Кирила. Један од кустоса догађаја, архимандрит Тихон, игуман Сретењског манастира, сматра да је тако велика пажња за изложбу право изненађење за организаторе.

– Да будем искрен, нисмо очекивали да ће изложба изазвати такав велики интерес. Нама су чак говорили: добро, ко ће ићи на изложбу – да гледа уџбеник историје? Али као је потврђују руководиоци Мањежа, таква посећеност није била у последњих неколико година. На дан има око 18 хиљада људи, а за само две недеље прошло је око 250 хиљада. Људи морају да стоје у реду понекад три сата. На крају, изложба ће трајати до 24. новембра.

Који су основни циљ имали организатори да спроведу изложбу посвећену четири стотине година дугој историји династије Романов?

– Најчешће смо чули од посетиоцa речи: Отворили сте сопствену историју за нас. То је био наш главни циљ – да представимо необично значајан сегмент у историји у некаквој целости. И желели смо да одамо почаст неколиким генерацијама наших сународника: да се захвалимо за ову велику, најпознатију, али и највише фалсификовану и оклеветану породицу у Русији. За нас је очигледно да сви владари ове династије, осим можда једног или два карактера, све снаге давали у служење Русије.

Двадесети век оставио у свести масе стереотипе о царској породици и историјских фалсификата.

– У праву сте. Поставили смо као циљ да потпуно и искрено испричамо људима о животу владара из породице Романових, да се не бавимо идеализацијом, али и да покушамо да рашчистимо ове слојеве историје од дела ревносних клеветника.
А о нашој историји се заиста мало зна, што је признала и већина посетилаца са којима смо разговарали. На пример, цар Михаил Фјодорович, шта Ви знате о њему? У најбољем случају, чули смо да је то био један младић, коме је пао цео домен контроле. Да су царством управљали бојари, и његов отац, патријарх Филарет и да се ништа посебно као први Романов није показао. Али, у ствари, наставља се потпуно другачији спектакл.

Какво је било то време? То је било време Смуте. Земља је била уништена, растрзана, дискредитована неспособњаковићима који нису били у стању да створе државу којом ће управљати елита. Бојари и свештенство два пута су крунисали за цара самозванца Лажног Димитрија, Гришку Отрепјева, чинећи га својим законитим царем. Ово је праћено злогласним хором: Василиј Шујскиј, други Лажни Дмитриј (Тушински лопов), владавина седам бојара, пољски принц Владислав, којег су бојари позвали на царство. Политичка и духовна деградација долази до заиста застрашујућег нивоа. Становништво од пет милиона људи сведено је на три милиона. Много људи, нарочито на јужним границама, отетих и продатих у робље на Криму и Турској. У трговину робљем нису укључени у само номади, већ и наши суграђани. Смута – страшан спектакл самоуништења народа и саме земље.

И такво стање државе прихвата шеснаестогодишњи тинејџер. Да, наравно, у прве две године владавине девастиране земље, Михаилу је помагала мајка, бојари и наравно његов отац – Патријарх Филарет. Али морамо имати на уму да се патријарх вратио у Москву из пољског заробљеништва само у 1619, односно седам година након почетка владавине његовог сина. Михаил Фјодорович је владао земљом веома одговорно, са љубављу и поред тога, као што би данас рекли, заиста ефикасно. Становништво током његовог мандата се више него удвостручио, од три до седам милиона људи. Територија се више него удвостручила. Ово је први и готово непознат за нас Романов.

Али, у овом периоду руске историје, као иу било ком другом, било је и тамне стране, понекад страшне и крваве.

– Стварајући историјску изложбу, ми нисмо покушали да улепшамо реалност. На пример, материјали посвећени истом периоду, описују трагичну страну – погубљење четири године старог сина Марине Мнишек и другог Лажног Дмитрија, којег су направили знамењем борбе за власт, али у ствари, за нову Смуту.

Не кријемо ни различита мишљења, укључујући и последњег императора – Николаја II. Ево, на пример, познате речи министра Ивана Шчегловитова: „Паралитика власти слаба, неодлучан, некако се невољно бори са епилепсије револуције.” Ипак, главна ствар је да покажемо шта су Романови урадили за изградњу Русије, позивајући се, наравно, на тешко, контроверзне тренутке.

По мишљењу већине људи, изложбе о царевима и императорима представљају дивне ствари, круне, иконе, покућство. Али то није овде случај.

– Имали смо два артефакта: особље које припада првом Романову, и текст дневника и абдикације последњег Романов а- Николаја II Александровича. Остатак – мноштво екрана, интерактивних панела, експоната, са којима можете ићи у информацију у оној мери у којој вас то занима.

У свакој од просторија које смо опремили интерактивним екранима, можете истражити историју важних прекретница тог времена. На пример, битка на Полтави. Репродукује се локација трупа, компјутерска реконструкција битке, можете видети резултате битке, покренути војника на слици, видети униформе, оружје.

Изложба има велики број информативних квизова. То смо направили за децу, али и одрасли, нису заостајали. Ми смо чак морали тражити од старијих да уступе место деци. Четрдесет до педесет тура дневно вршили смо само са студентима.

Па ипак, по вашем мишљењу, шта је разлог тако прекомерног интересовања за ове изложбе? Јасни су, на пример, бескрајни редови до Појаса Пресвете Богородице, када су га принели у Русији: религиозни људи желе да додирну православно светилиште. А овде је само још један изложба. Ово је веома важан показатељ да смо толико жељни да научимо да прихватимо и упустимо се кроз историју, то је важна компонента формирања националног идентитета.

– Рекли сте праву реч: хтели су да додирну. Људи су додирнули прошлост, открили своју историју. Национална идеја и национални идентитет су нераскидиво повезани са својом прошлошћу. Нећемо бити у заблуди ако кажемо да је историја у власништву њених народа и државе – то је значајан део националне идеје.

На изложби ми је пришла група школараца, у десетом, једанаестом разреду. И један младић на питање шта је понео са собом са изложбе, застао је и рекао: „Желим да наставим њихово дело.” То вреди!

Наслов: Стање ствари

(Православие. ру, 29. 10. 2016)

Categories: Преносимо

Tags: Епископ Jегорjевски Тихон (Шевкунов), РПЦ, Романови, Русија, царска Русија