Комунисти су ово покушавали да сакрију: Шездесет чињеница о последњем руском цару Николају II

Над Светим Руским Царем Николајем II Романовим, који, као и остали чланови његове најуже породице, није желео да напусти Отаџбину (иако су лако могли да оду из земље) извршено је ритуално убиство. Заговорници лажи о одрицања од престола саставили су о томе и лажни манифест. У архивима Руске Федерације не постоји ниједан докуменат који потврђује истинитост тог мита. Постоји само „Царева изјава о одрицању“, потписана оловком. Никада раније, Николај II Романов није било који лични или службени документ потписао оловком. Услед низа нелогичности, обављено је и детаљно научно испитивање са графолошком анализом потписа. На основу непобитно утврђених и изнетих научних доказа и чињеница, закључено је да су и потпис и документ, за који су бољшевици тврдили да припадају Цару Николају II Романову – лажни. У наставку текста прочитајте 60 чињеница о последњем Руском Цару и његовој владавини:

nikolajromanov

  1. Император сверуски, краљ Пољске и велики књаз Финске, Николај II Александрович Романов (син Александра III Романова и Марије Фјодоровне) направио је по сили, моћи и процвату највећу Империју на свету, којој није било равне ни до, а ни после њега.
  1. Цар је био дубоко религиозан човек и одлично је познавао огроман опус духовне литературе.
  1. За његове владавине Руска Православна Црква била је највећа, најбогатија и најснажнија црква на свету. Током 1913. у Руској Империји било је 67.000 цркава и 1.000 манастира, распрострањених по читавој територији Царевине. Руска Црква имала је огроман утицај и у Светој Земљи, а била је покровитељ Православним Хришћанима не само у Европи, већ и у Азији и Африци.
  1. Николај II није одбио ниједна молбу за помиловање, која је до њега стигла. За све време његове владавине извршено је мање смртних казни, него што су у СССР-у вршене дневно (дословно до Стаљинове смрти).
  1. Цар је савршено говорио и писао пет страних језика.
  1. Николај II је имао и одлично формално високошколско образовање (завршио је и високу војну школу и правни факултет).
  1. Био је Цар који се од свих својих претходника највише бавио спортом. Од детињства је тренирао гимнастику, весла је на кајаку, брзо је ходао десетине километара и волео коњске трке на којима је и сам учествовао. Био је одличан пливач и љубитељ билијара. Играо је и тенис, а зими је, са великим уживањем играо руски хокеј.
  1. Цар је одслужио војни рок и за живота је доспео до чина пуковника. Када су га генерали и фелдмаршали наговарали да додели себи бар генералски чин, одговарао би им: „Ви се, господо, о мом чину не брините, већ размишљајте о својој каријери…
  1. Цар је лично, на себи тестирао нови систем наоружања и опреме пешадије, марширајући под пуном спремом 40 врста (1. врста = 1.066,7 метара). С обзиром да је био изузетно задовољан квалитетом нове опреме, осим Министру Двора и Команданту Двора, о том подухвату ни речи није рекао.
  1. По личном указу Цара, служба у армији је скраћена на 2 године, а у морнарици на 5 година (данас се тај период чини дугим, али је у то време, у Русији, војни рок трајао знатно дуже).
  1. У Царској Породици су одећа и обућа прелазили са старије на млађу децу. Сам Цар је био толико скроман, да је до последњег дана носио своја „свадбена“ одела.
  1. Средства из „Лондонске банке“, која је наследио од оца (тадашња 4 милиона златних рубаља – замислите само њихов данашњи еквивалент) без остатка је потрошио у добротворне сврхе.
  1. За његове владавине, број државних и административних чиновника је током 1913. на 100.000 становника износио 163. После мање од сто година живота без Цара (и поред тога што се данас у раду државне администрације користе савремена електронска помагала и рачунари), број чиновника у РФ, током 2010. износио је 1.153 (њихов број у СССР-у био је још већи).
  1. У Тобољску, у притвору, царска породица ни један једини дан није била беспослена. Цар је самоиницијативно цепао дрва, чистио снег, бринуо се о врту. Видевши све то, заверенички стражар, сељак, је рекао: „Кад би му дали парче земље, он би себи Русију својим рукама натраг зарадио“.
  1. Када су завереници Цару спремали лажну оптужбу за издају, неко од њих је предложио да се одштампа и лична преписка Цара Николаја и његове супруге Царице Александре Фјодоровне, на шта је добио одговор: „Не смемо то ни случајно, јер народ би их одмах прогласио за свеце“.
  1. За трагедију на Хординци, Цар није имао ни трунке кривице. Када је сазнао шта се догодило, одмах је породицама погинулих, као и пострадалима пружио велику материјалну и моралну помоћ и утеху. Револуционари су 1905. први запуцали на војнике. Међу њима, погинулих је било 130, а не 5.000 како је лагао русофоб и богоборац Лењин. Онима који су у унакрсној ватри били рањени, одмах је пружена хитна медицинска помоћ, а сви пострадали били су превезени у болницу. Цар се тога дана уопште није налазио у граду и појма није имао о ономе шта се десило. Када је сазнао за трагедију, одмах је породицама погинулих, као и пострадалима пружио помоћ. Из личних средстава породицама пострадалих, као и рањенима је исплатио компензацију од по 50.000 рубаља (за то време огроман новац). Од 1905. до 1907. Русија је спашена и еволуција угушена уз минималне жртве, само захваљујући тврдој вољи Цара.
  1. За 20 година владавине Императора Николаја II Александровича Романова, број становника Русије повећан је за око 40% (приближно 50 милиона становника). Природни прираштај је премашио 3 милиона новорођених годишње, што је био одраз општег друштвеног благостања и напретка. Број становника Руске Царевине у 1897. износио је 126.586.600, а већ 1913. био је (без Финске) 175.137.800.
  1. Цар Николај II створио је једну од најјачих армија на свету, која се веома брзо развијала. У то време, најбоља на свету била је руска пушка „Мосина“, а Руска Империја је 1910. дорадила и масовно производила једно од најбољих у свету аутоматских оружја типа „Максим“ (калибра 7,62 мм), као и за њега, најбоље метке на свету.
  1. На молбу САД-а, Царска Русија је 1914. као војну помоћ послала Американцима 2.000 руских инжињера, ради формирања америчке тешке војне индустрије.
  1. Руско ратно ваздухопловство оформљено је тек 1910. и убрзо је имало 263 авиона, чиме је постало највеће ратно ваздухопловство на свету. До јесени 1917. број авиона је порастао на чак 700 (што није поседовала ниједна савезничка или противничка страна).
  1. Ратна Морнарица Цара Николаја II, била је 1917. једна од најјачих и највећих на свету. Поседовала је најбрже, најмодерније опремљене и наоружане, најефикасније разараче на свету, као и многе друге бојне бродове, од којих су се као најбољи на свету показали и миноловци, а који су примењивали најбољу технику и тактику минирања и разминиравања.
  1. Током Првог светског рата, Цар је са сином често одлазио у прве борбене редове, исказујући верност и љубав Русији, својој војсци и народу, за које се није плашио ни да погине. Показао је да се смрти не боји. У најтежа времена за руску армију, лично је преузео команду како непријатељ не би освојио ни педаљ руске земље. Војска Николаја II Романова није пустила Виљемову војску даље од Галиције (данас делови западне Украјине и западне Белорусије), а објективни војни аналитичари и историчари, на основу постигнутих победа руске војске и данас тврде, да није било бољшевчке издаје и крвавог грађанског рата, Русија би поразивши Немачку, веома брзо променила ток Првог светског рата и извојевала пуну победу. По Царевом указу и старању, према заробљеницима се односило као према страдалницима. Сачувани су им чинови, награде и новчана примања. Рок у заточеништву убрајао се у стаж службе. Током рата, од 2.417.000 заробљеника, умрло је не више од 5%.
  1. Број мобилисаних војних обвезника, узраста од 15 до 49 година, у Русији је, у односу на све остале земље учеснице Првог светског рата био најмањи и износио је 39% војно способних мушкараца, док је у Енглеској тај број био 50%, Италији 72%, Аустроугарској 74%, Француској 79%, Немачкој 81% итд. Губици Русије на 1.000 становника били су такође најмањи и износили су 11 људи, док је Енглеска изгубила 16, Аустроугарска 18, Немачка 31. а Француска 34 човека. Такође, само Русија није имала проблем са производњом ради снабдевања армије и цивилног становништва. Немачки „војнички хлеб“, за Русе незамисливог састава (направљен „од свега и свачега“), у Русији би био даван свињама (Русима није падало напамет ни да га пробају).

nikolaj-drugi

  1. Захваљујући новчаној реформи из 1897. Руска Царска Рубља је имала пуно златно покриће. Тим поводом, гроф С. Ј. Вите је рекао: „Русија је захваљујући златним резервама дужна само Императору Николају II“.
  1. Златне резерве Царевине, за време владавине Цара Николаја II биле су највеће на свету. Руска златна рубља била је најсигурнија валута и најчешће међународно средство обрачуна и плаћања.
  1. У Царској Русији Цара Николаја II нису постојали никакви проблеми са инфлацијом и незапосленошћу, пошто практично није било ни једне, ни друге.
  1. Цене производа у Царевини биле су међу најнижим у свету. Исто је важило и за порезе.
  1. За владавине Николаја II, увећање буџета Руске Царевине било је веће од 3 пута (више од 300%).
  1. Појединачни улози грађана (лична штедња), у државним банкама Русије, су током његове владавине порасли са 300 милиона златних рубаља (колико је износила 1894.) на 2. милијарде рубаља у 1913.
  1. Банка „Државне комисије за резерве“, давала је сељацима позамашне кредите (без враћања на одређени временски рок – данас познато као „грејс период“, а тада то нико на свету није практиковао). Према правима својине и аренде, у 1914. сељацима је у азијатској Русији и Сибиру припадало 100% ораница, а у европском делу Русије 90%. У Сибиру су били формирани државни магацини пољопривредне опреме који су сељаке снабдевали свом потребном механизацијом.
  1. Порез је у Русији током 1913. био 2 пута мањи него у Француској и Немачкој, а 4 пута мањи него у Енглеској, па се становништво стабилно и брзо богатило. Плате руских радника биле су веће од плата свих европских радника, а у свету су биле мање само од плата америчких радника.
  1. Од јуна 1903. предузетници у Русији били су у обавези да исплате надокнаде и пензије повређеним радницима или њиховим породицама у висини 50-66% плате. Током 1906. формирају се раднички синдикати, а законом од 23. јула 1912. уведено је обавезно осигурање радника од болести и несрећних случајева.
  1. Закон о обавезном социјалном осигурању у Царској Русији је био усвојен пре свих сличних закона у европским државама и САД-у.
  1. Руски „Закон о раду“ био је за то време најсавршенији и најлибералнији на свету. Тим поводом председник САД-а, Виљем Тафт, је рекао: „Ваш Цар је направио тако савршено радно законодавство, каквим не може да се похвали ниједна демократска земља“.
  1. За све држављане Царевине, уведена је 1898. бесплатна медицинска помоћ. Пацијента, као што је то данас случај, нико не би, услед недостатка новца за лечење и медикаменте, избацио из амбуланте или болнице, већ би му после детаљног прегледа потанко било објашњено шта је потребно за наставак лечења. Швајцарац Ф. Ерисман је поводом тога изјавио: „Медицинска организација састављена од стране изборних органа локалне руске самоуправе, била је највеће достигнуће наше епохе у области социјалне медицине, пошто је вршила бесплатну медицинску помоћ, доступну свакоме и имала је још и дубоко васпитно знaчење“. По броју лекара Русија се за време Цара налазила на другом месту у Европи и на трећем месту у свету.
  1. По читавој Империји, убрзаним темпом, грађени су дечији вртићи и домови, породилишта, као и прихватилишта за бескућнике.
  1. Обавезно основно образовање у Царској Русији уведено је 1908. До 1916. број писмених износио је 85% укупног броја становника. Пред Први светски рат у Русији је већ постојало 100 универзитета са 150.000 студената. Према укупном броју високошколских установа Руска Империја је треће место у свету делила са Великом Британијом. Финансирање образовања је током 20 година порасло са 25 милиона рубаља, на 161 милион рубаља. Тој цифри посебно треба додати (дакле, у њу нису урачуната) и средства за финансирање сеоских школа, за које су расходи порасли са 70 милиона рубаља (током 1894.) на 300 милиона (у 1913.). Укупан буџет предвиђен за свенародно просветитељство порастао је за 628%(!!!). Број ученика у средњим образовним установама је порастао са 224.000 на 700.000. Број студената се током 20 година удвостручио, док је број ученика порастао са 3 на 6 милиона. У Русији је 1913. било 130.000 школа. Пред бољшевичку „револуцију“, примењен је „Закон о бесплатном образовању“, који је подразумевао не само бесплатну наставу и уџбенике, већ и бесплатни смештај, одећу и исхрану ученика. Све семинарије су у потпуности биле финансиране од стране државе.
  1. Индустрија се по тадашњим (а и садашњим како руским тако и свим светским) стандардима развијала у историји цивилизације незапамћеном брзином. Од 1890. до 1913. БДП је порастао 4 пута (400%). Експлоатација каменог угља је за 20 година повећана 5 пута (500%), руде гвожђа 4 пута (400%), а производња челика и мангана повећана је 5 пута (500%). Инвестициони капитал уложен у производна средства фабрика машинске индустрије је од 1911. до 1914. повећан за 80%. За 20 година, двоструко (200%) је повећан број и дужина железничких пруга, а исто важи и за мрежу телеграфа. И поред тога што је Царска Русија већ поседовала највећу на свету трговачки речну флотилу, она је удвостручена (повећана је за 200%). Убрзано се развијала и механизација индустрије. Експлоатација сирове нафте је у САД-у током 1901. била 9.920.000 тона, док је у Русији, у исто време, она износила 12.120.000 тона. По одговарајућим међународним показатељима, у периоду од 1908. до 1913. раст индустријске производње у Царској Русији премашио је САД, Енглеску и Немачку, које су до тада сматране „недостижним“ индустријским гигантима. Као резултат делатности Цара, руска држава је економски (а и на сваки други начин) постала изузетно снажна. У периоду светске економске кризе 1911. године, Русија се, насупрот осталим индустријски и економски развијеним земљама, налазила у периоду високог и стабилног развоја.
  1. За време Цара Николаја II Романова, темпо и обим изградње железницe у Русији били су једни су од највећих у свету (СССР им се није ни примакао).
  1. За време Цара Николаја, изграђена је и „Велика сибирска магистрала“.
  1. Сирова нафта се током владавине Цара Николаја II није смела извозити, а средства добијена њеном експлоатацијом, прерадом и продајом на домаћем тржишту, одлазила су на развој и унапређење домаће производње.

nikolaj-ii-romanov-kockica

  1. Царска Русија у бројкама и статистици тог времена:
  • темпо раста свих области производње – 1. место у свету;
  • ниво концентрације производње – 1. место у свету;
  • једна од највећих извозница у свету, производа текстилне индустрије;
  • једна од највећих произвођача у свету, производа у областима обојене и црне металургије;
  • једна од највећих произвођача у свету, производа у области машинске индустрије;
  • једна од највећих произвођача и корисника угља у свету.
  1. Раст производње житарица, у Царској Русији тог времена, повећан је 2 пута (за 200%), док је уједно принос по јединици земљишне површине повећан више од 1,5 пута (за 150%)
  1. У области пољопривредне производње Царска Русија тог времена, у свету је била и највећи извозник житарица, лана, јаја, млека, уља, меса, шећера и др. Принос житарица је тада за 1/3 био већи од укупног приноса Аргентине, САД-а и Канаде заједно (тек 2016. РФ је успела да поврати 1. место у свету по производњи и извозу житарица).
  1. Укупан број грла крупне, рогате стоке, у Царској Русији је за време владавине Цара Николаја II порастао за 60%, тако да је у Русија заузимала 1. место у свету по производњи и броју коња, крупне, рогате стоке, оваца и једно од првих места у односу на број коза и свиња.
  1. За владавине Цара Николаја II руски патриотизам представљао је најмоћнију покретачку и политичку снагу државе. Чврсто је и непоколебљиво бранио интересе Русије, где год су се они сусретали са непријатељем. Постојао је велики број организација и патриотских покрета (од „Савеза Руског Народа“ и „Сверуског Националног Савеза“, до разних других месних организација), који су широком мрежом покривале територију читаве Царевине. У њима је сваки руски човек могао да без бојазни дође и изнесе своју невољу и уколико је угрожен, затражи и добије помоћ и заштиту.
  1. Неретко без испаљеног метка (најчешће уз сагласност народа који их је насељавао) Царској Русији су присаједињене (или постале протекторатом) многе територије, попут: Северне Манџурије, Тјанцзина, Северног Ирана, Урјанхајског краја, Галиције, Лавовске, Перемишљске, Тернопољске и Черновицке губернија, Западне Јерменије итд. У исто време у Царевину бивају укључени и ненасељене територије попут остатка Сибира, Казахстана и Далеког Истока.
  1. Међународни Суд у Хагу изум је Николаја II Романова (тај суд никако не треба мешати са  тзв. „међународним хашким трубуналом“).
  1. Таква слобода штампе, критике и писане речи, у Русији није постојала ни до, а ни после владавине Цара Николаја II.
  1. Цар Николај II Александрович Романов се никада није налазио под утицајем било које интерсне групе или слоја становништва. Радио је само у интересу свог народа, коме је подредио све остале интересе. Економске реформе (као и ону везано за производњу, стандардизацију, стављање у промет и употребу алкохола), извршио је лично Цар, понекад упркос негативном ставу Думе, која се неретко налазила под утицајем многих интересних група. Аутор свих поменутих реформи био је Цар, насупрот лажима, које су о њему, деценијама, руском народу пласирали бољшевици. За време Цар Николаја употреба алкохола по глави становника, била је једна од најнижих у свету (од Руса, у Европи су мање пили само Норвежани).
  1. Број психијатријских болесника, 1913. је на 100.000 становника износио свега 187. После 100 година живота без Цара, у Русији 2010. тај број износи 5.598 (за мање од 100 година, повећан је за 2.993,6% !!!).
  1. Број самоубиства на 100.000 становника је 1912. у Царској Русији Николаја II износио 4,4. После 100 година живота без Цара, у Русији 2009. тај број износи 29 (за мање од 100 година, повећан је за 659% !!!).
  1. Број почињених кривичних дела у Русији Цара Николаја II, био је вишеструко мањи од оних у САД-у и земљама Западне Европе. Такође, број затвореника је био много мањи него у СССР-у или РФ (током 1908. на 100.000 становника било је 56 затвореника; током 1940. било их је 1.214. током 1949. било је 1.537, а у 2011. било је 555).
  1. На међународном скупу криминолога, одржаном 1913. у Швајцарској, руска истражна полиција била је с разлогом проглашена за најбољу на свету (на основу поређења броја почињених и успешно решених кривичних дела).
  1. За време Цара Николаја дешава се велики процват руске филозофије и науке. Захваљујући солидној научној основи у Русији Цара Николаја (а и дуго након њега) дешавају се проналасци у многим областима, а које запад копира, деценијама их потом приписујући себи, попут: бежичног телеграфа, прве кинохронике, аутоматске пушке, авиона, хеликоптера и јуришних бомбардера, падобрана, савремених подморница, трамваја, хидроцентрала, електричних плугова, радиjа, катодне цеви, телевизије и телевизора, електронског микроскопа, противпожарног апарата, икс-зрака, астрономског сата, електромагнетног сеизмографа, електромобила, електричног омнибуса, подводног мино-полагача, брода способног да савлађује арктички лед, хидроавиона, фотографија у боји високог квалитета, а основана је и наука сеизмологија. У Царској Русији су пронађени и аутомобил, мотоцикл, двоспратни железнички вагон, дирижабл итд. Аутомобилска индустрија била је на нивоу немачке, а ваздухопловна на нивоу америчке, док је Царска Русија имала један од најбољих на свету паровозова. Серија аутомобила „Русо-Балт“ која се пуштена у промет 1909. била је у светском врху, како по дизајну, тако по карактеристикама. Одликовакла се поузданошћу и истрајношћу, што је потврђено успесима у релију и тркама на дуге стазе у Монте-Карлу и Сан-Себастијану. Моторе за немачку фирму „Дајмлер“ направио је руски инжењер Борис Луцкој, а 1906. у тркачки Мерцедес 120ПС био је уграђен шестоцилиндрични мотор, кога је такође осмислио Луцкој.
  1. За време Цара Николаја, десио се до тада невиђен процват руске културе (тако велики успон литературе, сликарства, музике, архитектуре и многих других уметности, никада није био забележен ни у једној земљи на свету). Познати француски писац и литерарни критичар Пол Валери назвао је руску културу с почетка ХХ века: „…једним од светских чуда…“.
  1. Двоје од пет оснивача Холивуда, дошли су из Царске Русије.
  1. Познати парфем „Шанел 5“ (Chanel № 5) није измислила Коко Шанел (иако га је свету продала), већ емигрант из Царске Русије, парфимериста Веригин.
  1. Све наведено, било је у Царској Русији Николаја II Романова постигнуто без терора, кулачења сељака, оснивања хиљада ропских и концентрационих логора и десетина милиона уништених руских људи и судбина њихових породица.
  1. Руског престола се Цар Николај II никада није одрекао. То је измислио део заведеног народа и такозвана елита, која се одрекла Бога и Божијег Помазаника. Организована је колосална издаја о којој је Цар написао: „Около је издаја и кукавичлук, превара!“.

Свети Цар Николај II

Извор: Православна породица/славyанскаyа-култура.ру

Превод са руског: Душка Здравковић

Приредио: Ладо Шујица

(ТВ Храм, 25. 10. 2016)

Advertisements

42 thoughts on “Комунисти су ово покушавали да сакрију: Шездесет чињеница о последњем руском цару Николају II”

  1. Лепо и симпатично! Остаде нам аутор одговора на питање. Како је неко са толико врлина и успеха у владавини и животу изгубио државу и власт? Статистичке податке које аутор наводи су непроверљиви. Тешко је замислити, да је неко у она времена водио статистику о којој се аутор фрља. Нажалост, Редакција је изгубила сваки критеријум, па је објавила овај текст, који нема ни аутора. Када се прочита ова детињарија, која поред осталог, прича и о правима и пензијама радника, остаје, да се запитамо, зашто се Керенски и компанија побунише и збацише „добротвора“ руског народа? Има смисла држати ниво сајта и необјављивати свакојаке детињарије.

    Свиђа ми се

  2. @ слободан млинаревић

    Не чуди ме да духовни потомак оних који су убили великомученика цара Николаја реагује како реагује…. Али ме чуди шта уопште ради на овом православном сајту, кад му очито смета и сам миомирис тамјана!?! Ако су га са свих осталих сајтова истерали, па само овде може да „ришка“, онда је питање за Лазића зашто га трпи да скрнави све што је нама православцима свето?

    Свиђа ми се

  3. @Православац
    Можда је довољно, да се човек ПРОГЛАСИ за православца, али сумњам, да ту постоји аутоматизам. Пратим овај сајт, јер је одличан и вредан сваке пажње. И много сам научио! Зар неки Срби нису побили на још гори начин СВЕ Обреновиће? Моји „духовни“ преци су имали на кога, да се угледају! Као крштено чељаде и то 1946., драги мој ПРАВОСЛАВЧЕ, вазда стојим на располагању за разговор. Сети се само чика Јове: Знање је сила, знање је моћ, учите децо и дан и ноћ!
    slobodan.mlinarevic/et/gmail.com
    На моје велико задовољство, имао сам част, да ме чувени економско-политички аналитичар из Лондона, Небојша Катић, „протера“ са свог сајта.

    Свиђа ми се

  4. слободан млинаревић и православац
    А ви господо одмах по сајту и по Лазићу. Надовежите се културно и аргументовано на тему, а не као у вртићу „васпитачице, васпитачице…“ Праштајте.

    Свиђа ми се

  5. @Владанка
    Савет је добар, али би и Ви могли, да будете доследни, па да се бавите темом. Шта Ви имате, да нам саопштите о „60. чињеница“?

    Свиђа ми се

  6. Све што имам сам рекла и рећи ћу својим коментарисањем и преводилачким радом на сајту ( а и на другим местима) кад оценим да је сврсисходно, односно кад имам времена. Поздрав!

    Свиђа ми се

  7. Сигурно је да неке од тих 60 тачака нису тачне, а оне ( зматна већина) које јесу, на жалост нису поткрепљене референцама. Ипак, стоји чињеница да се “сребрни век“ Русије – како у уметности, тако и у привреди и друштвеном животу добрим делом поклапа са владавином императора Николаја II.
    После победе у Грађанском рату, нови властодршци – бољшевички монструми су учинили све да затру све добре традиције на свим пољима и да оформе нову свест становништва те земље. У томе су у многоме, после мора проливене крви и суза и успели, па су поносно поводом 60 година свог пуча из 1917 г. објавили да је створен нов човек – “советский человек“, другим речима зомби који “гута“ све директиве Партије (наравно са великим “П“). Сигурно, то им није баш 100% успело, али она мањина која је настављала да мисли својом главом ни данас није у стању да превлада у том друштву, па још увек онаj монструм – Лењин мирно почива у свом маузолеју, на Кремљу сијају црвене звезде, целокупна топографија земље је ужасавајуће загађена бољшевичким именима насељених места и улица, и све више се повампирује култ другог монструма, Стаљина. Може се расправљати ко је све крив за то – али треба запазити да је руски Грађански рат 1918 – 1920 (понегде на периферији и 1921 г.) био у ствари један продужени референдум са пуцњавом и много мртвих, али да је већина становништва Русије на крају , на том “референдуму“ како – тако “гласала“ за бољшевике који су најзад војно (али не и морално) победили. Ја, као потомак “белих“ губитника могу само да закључим да је све оно ужасно што је то становништво снашло током много деценија у новом режиму заслужена “награда“ за тај избор. Говорити – као у овом чланку на хагиографски начин о владавини последњег императора Русије је илустрација оне добре англосаксонске изреке: “It’s too late to cry over the spilt milk“.

    Свиђа ми се

  8. @Иоанн Дубињин
    Кажете „неке“, па кажете „знатна већина“? Бар оријентационо, о којим се бројевима ту ради? Ја скренух пажњу на Керенског, а о томе нико ништа. Како у тој „срећној“ царевини, цар абдицира, власт преузе Керенски, а како кажете, народ стаде на страну бољшевика? Масакр над царском породицом је за сваку осуду, али се питам, да се омражени бољшевици, не угледаше на неке Србе? Зар ништа не говори чињеница, да „мрске“ Лењина и Стаљина, Русија данас другачије гледа него у време Горбачова? Или мислимо, да су наши лични ставови једина и врхунска ИСТИНА?

    Свиђа ми се

  9. Не могу да разумем зашто се код нас полемише о нечему што у Русији више није спорно?

    Руси се горко кају због издаје свога цара и о томе отворено говоре. Најбољи одраз тог новог стања духа што је једини пут ка исцељењу народа, лепо показује руска кинематографија. Направили су доста филмова који су истинито приказали период издаје монархије и величанствено пожртвовање руских патриота који су је бранили. Ја свима топло препоручујем филм „Батаљон“, као добар пример промене схватања „Октобарске револуције“.

    И у вези тога, да додам – Руси су нам дали не само „домаћи задатак“ како се колоквијално воли рећи, већ су нам као Божја рука показали прави пут. Хоћемо поћи тим правим путем, или ћемо и дање блентавити, зависи од нас.

    Свиђа ми се

  10. @Ђорђе Ивковић
    Зар полемика не служи, размени знања и провери, пре свега, сопственог мишљења и знања? Ако је неко написао, 60. тачака, добрим делом, сумњиве тачности, зар није исправно, размотрити те „чињенице“?
    Када је Вама све јасно и ако сам разумео делите ставове изнете у 60. тачака, поклушајте да нам објасните, како то цар абдицира, како то Керенски преузе власт и како то и зашто руски народ не поможе свом добротвору? Заљшто дође до пропасти Русије, ако је била тако идилична земља? Данашња Скандинавија у 19. веку!

    Свиђа ми се

  11. SSSR je licio na Kalderovu skulpturu sa 15 figura-republika koje su komunisti, po potrebi, cas dizali, cas spustali, cas jednu drugoj suprotstavljali. A ruski narod ? Nestao iz imena drzave (Savez sovjetskih socijalistickih republika) i rasparcan u 15 drzavica.

    I Broza je Kalder inspirisao.

    Свиђа ми се

  12. @ Православац
    О каквом „духовном“ потомку ти пишеш?
    Па он и њему слични бандити, да си имали и духа и душе, не би починили онаква и онолика зверства ни по Русији, ни по Србији, ни било где у свету, а који су у црно завили!

    Свиђа ми се

  13. Прво за г. Србољуба: истина и Истина, бог и Бог, писмо и Писмо, дух и Дух…
    За г. Млинаревића: видим да Вас тема занима па Вам дајем једну повезницу. Тражећи неке податке наишла сам на њу. Покушала сам преко интернета да сазнам нешто више о аутору, међутим чини се да је објавио само тај текст. И то је индикативно. Редослед „разбијања“ митова се не поклапа са редоследом из горњег текста. Даље се нисам удубљивала, посебно што се не усуђујем да се бавим проблематиком без темељитијег (вишегодишњег дакле) проучавања. То је и моја поента. Озбиљне теме би ваљало озбиљно проучавати. Овде је текст пренет са ТВ Храм и није било потребе да се трага за другим изворима од старне уредништава. Можда је добро што сте покренули тему јер интернет је поље заводљиво, али пуно замки.
    http://igor-erokhov.livejournal.com/
    На крају, за г. Ивковића: ни издалека у Русији нису све ствари рашчишћене. Имати став да је у Русији све униформно и да је све рашчишћено значи потцењивати њену моћ и њену лепоту.
    Поздрав!

    Свиђа ми се

  14. Владанка,
    Хвала пуно за овај линк. Ако има неко да посрби овај контрастав, у духу разномислија, радо ћемо објавити и тај прилог.
    Одлична поента је да је извор званична ТВ СПЦ, на њима је одговорност примарна. А свачега има на Нету и није се тешко упецати.

    Свиђа ми се

  15. @Владанка
    Просто је. Колико тачака од 60. је тачно и доказљиво? Овако сте дали нови коментар, који сам по себи ништа не говори.

    Свиђа ми се

  16. Бандоглавост је невероватна.
    Најпре се траже докази за очито. Кад им се предоче докази, онда се тражи доказивање доказа. ИТД.
    Треба ли неком доказивати колико је десетина милиона људи умрло од глади када је безверна комунистичка фукара (увезени из Немачке – сад и то треба доказивати, и финансирани од Немачке па и других) преузела власт у Русији?

    Није се Царска Русија распала, већ се распао СССР. Сад треба доказивати да ли се СССР распао? А не, разбиле га „стране агентуре“, а Лењин бива није дошао из Немачке у блиндираном возу? Све је то једна потпуна ментална збрка. Конфузија. Ту идиотску личну конфузију и моралну калварију, која са Русијом нема везе, бранићемо безобразном љигавом тлапњом о „лепоти Русије“, као да ми не знамо да је огромна Русија лепа и као да не знамо да су Тито, Дража Марковић и Мира Марковић, неописана лепота Србије у помућеним мозговима српских идиота..
    Требају докази, референце, јер су дискути различитих парадигми?
    Ко је тај који не може да препозна пропаст од опстанка, или част од фукаре?
    Само лицемери.
    Треба вам доказљивост? Па докажите ви да нисте издајници, фукара и лопуже. Изволите. Али, молићемо, са референцама. А ја ћу одредити које су референце прихватљиве а које фалсификати.

    Свиђа ми се

  17. @Ђорђе Ивковић
    Беше неки француски краљ, који је свет посматрао, као Ви: „А ја ћу одредити које су референце прихватљиве а које фалсификати.“ Просто је невероватно, да неко замишља, да је способан и надлежан, да одређује „референце“!! Није спорно, да се распао СССР. Али ако једна царска држава нестане из стварности, зар то није горе од распада. Ако ја сада „захтевам“, да Ви докажете, да нисте мајмун, шта је за очекивати? Да ли сте спремни то да доказујете, а очекујете, да неко доказује, да није издајник?. Претпостављам, да сте православне вере? Да ли сте негде нашли, да је МРЖЊА, коју исказујете, врлина? Уосталом, вратимо се на текст. И Ви можете, да се изјасните, које од 60. тачака су тачне, а које нису. Зашто бежите од написаног у тексту и одговарајућих чињеница?

    Свиђа ми се

  18. @Ђорђе Ивковић: Мислим да узалуд траћите време. Нису само бољшевици успели да креирају зомбије под својом влашћу – и југословенски комунисти нису у том послу били баш аматери. За четири и кусур деценија њихове власти накупило се и доста југо-зомбија (чини се, понајвише међу Србима). Они се са носталгијом сећају “ослобођења“, “петољетки“, “добровољних“ омладинских радних акција, штафета вољеном и навећем “сину наших народа и народности“ и свих осталих гадости и бљувотина оног периода. Како њима доказати да је практично све што је у Русији високовредно и са великим успехом конкурише на светској позорници (књижевност, музика, архитектура, природне науке, итд., итд.) остварено баш у времену владавине династије Романових (укључујући и императора Николаја II)? Они имају разумевања и дивљења само за Лењина, Стаљина, Дзержинског (неки и Троцког) и осталу багру и манијаке који су обескрвили Русију.

    Свиђа ми се

  19. @Иоанн Дубињин
    Није чувени МОБИСТА од Ваше феле и порекла. Запрепашћујуће је, да се са таквима солидаришете, само по основу пљувачког нагона. И он и Ви остајете дужни, да се изјасните колико је тачака од 60. тачно? Или, ако је лакше, колико НИЈЕ тачно? Оставите мало емоције и успомене и покушајте, као врхунски научник, да се окренете ЧИЊЕНИЦАМА. Повремено сте изузетни у томе.

    Свиђа ми се

  20. Не познајем скоро ниједан од ових података и мене баш занима, г. Млинаревићу, колико нпр. није тачно и зашто. Ако бисте могли да ми предочите. Хвала унапред.

    П. С.

    Ви сте поставили једно хипотетичко питање, које у тренутку ставља саговорника у замку: ако је царска Русија била добра, зашто је пропала? Ваше становиште је, очигледно, да опстају само идеалне државе и да лоше пропадају искључиво зато што су много лоше, и да оне претходе у времену много бољим (у овом случају, царска Русија претходи СССР-у) . Ово је становиште страшно лако побити, чим се разобличи идеја о историјском прогресу као нечему апсолутном. Нпр. ми смо (ја први) били убеђени да абдикација Милошевића води у много бољу државу, али нас је време, макар у појединостима, разуверило.

    У сваком случају убеђење да је револуција, тиме што је духовног Цара (Николаја Другог) заменила световним царевима (Лењином, Стаљином и сл.) направила неки радикалан помак у решавању друштвених аномалија из царског периода је више него упитно. Погледајте нпр. Русију из 1896 и Русију из 1996. и видећете да је идеја о прогресу више него накриво постављена и да претпоставља врло сужене видике.

    И сад могу ја вама да поставим питање: ако је Совјетски Савез био толико бољи од царске Русије, зашто је НЕП морао да извлачи совјетску економију из чабра те да се Лењин враћа на парафразирам „облике капиталистичке производње“? Зашто је Комунистичка партија створила слој својих чланова, повлашћенији и недоступнији од било каквог племства? Зашто је Стаљин (световни цар) наставио са још жешћим заносом да се користи „благодетима“ Сибира? Знате зашто је Керенски дошао, али зашто је и он после „абдицирао“? А зашто је Троцки „абдицирао“ на онакав начин? Зашто је све што је СССР успео да уради с Русима – да створи пролетаријат навикнут на нормирани рад који ће касније савршено послужити крупним капиталистима, када ови преузму власт? И још много тога, не могу тренутно да се сетим…:)

    Да ли је, најблаже речено, СССР баш у свему напредан у односу на Русију Романових?

    Свиђа ми се

  21. @Милан
    Захваљујем, што сте обратили пажњу на моје коментаре и што при томе не показујете острашћеност, коју показују многи коментатори. Мислим, да сам у у првом коментару нагласио, да су у многим тачкама наведени статистички податци, који су измишљени. То је оно што ми је упало у очи. Моји накнадни коментари су били везани за коментарисање оних који сеире на овакав текст. Све у свему, ако Вас заиста занимају моја размишљања о историјским догађањима, до сада сам више пута наводио мој мејл, па се јавите. Чудиме, да осталим коментаторима нисте поставили одговарајућа питања у вез њихове острашћености и исказивања МРЖЊЕ?

    Свиђа ми се

  22. Нисам поставио ни вама питање везано за острашћеност и мржњу, јер претпостављам да сте добронамеран човек, што претпостављам и о осталим коментаторима. Ја се не бавим коментаторима, него темом. И сам имам исувише мана да бих се бавио људима од којих познајем само надимке.

    Дакле, овде се не ради о нама, него о подацима из текста.

    Ја стварно немам никакве доказе да су ови подаци тачни (за већину нисам ни чуо до овог текста) , али имам исто толико доказа да су нетачни, тј. ниједан. Из Ваших навода сам схватио да Ви имате непобитне доказе да су нетачни, па ме занима да ли нпр. на податке из ставке 23. , са свим овим силним процентима, можете да противставите податке који тврде супротно. Ја кад видим толику количину процената препаднем се и у старту и одмах осетим страхопоштовање према ономе ко их је изнео и дођем у искушење да му поверујем. Ви то страхопоштовање немате, а мене стање у тадашњој Русији занима, па сам волео да прочитам и ваш одговор на нетачне/“нетачне“ тезе из приложеног текста. Овако, овај текст и даље остаје само изазов нашој пажњи и можемо само да се једимо што немамо исту количину података колико и анонимни аутор.

    Свиђа ми се

  23. @Милан
    Тачка 23. Да би наведени податци били упоредљиви и нешто значили, било би неопходно навести и број становника у поменутим државама. Зашто би Русија мобилисала исти проценат, ако је наведени проценат био, по оцени војних власти, довољан, да се води рат? Слично је и са губитцима. Ако држава има 150 милиона становника, а друга 20 очигледно је, да статистички бројнија држава има мање губитке. Даље се каже, да САМО Русија НИЈЕ имала проблема са снабдевањем!!?? Зар је тај исказ здраворазумски прохватљив? Како је могуће, да држава У РАТУ нема проблема са снабдевањем становништа? А тек наводи о хлебу? Надам се, да сте читали руску књижевност из 19 и почетка 20. века? Зар у тим романима има толико лепих речи о тим временима, које „аутор“ наводи?
    Уосталом, да ли верујете статистици, коју нам сервира Вебер и компанија. Он прича о савременој Србији, као што аутор 60.тачака прича о ондашњој Русији. Рекао бих, да Веберу не верујете, али анонимном аутору верујете? Надам се, да се можемо сложити, да је напредак САД у 18. и посебно 19. веку био неупоредиво бржи неко напредак Русије, која је за собом имала, знатно дужу историју изградње државе.
    Ја се не једим, већ НЕВЕРУЈЕМ! Замислите, да ја сад наведем 60. тачака, измишљених, помешаних са истином и објавим? Да ли би Ви аутоматски поверовали?
    Наравно, да је важно, ко је аутор и ко су коментатори. Да то није важно, неби читали биографске податке историјских личности, књижевника, научника, уметника и осталих. Једино на интернету то није важно!!?? И ето могућности, да свако свашта пише и коментарише. Питах ли ја, коментаторе, које су то тачке ТАЧНЕ, а које НИСУ? Стиже ли одговор? А ја почех први коментар:“Како је неко са толико врлина и успеха у владавини и животу изгубио државу и власт? Статистичке податке које аутор наводи су непроверљиви. Тешко је замислити, да је неко у она времена водио статистику о којој се аутор фрља.“ и добих ДЕВЕТ минуса и оборих још један рекорд.

    Свиђа ми се

  24. Ово за однос броја становника и погинулих у рату, стварно нисам сигуран, математика ми није јача страна. Ја сам део о „војничком хлебу“ разумео као да је Русија имала много више природних ресурса од нпр. Немачке да направи квалитетан хлеб за велики број људи, те није морала да користи сировине слабијег квалитета. Не знам да ли је тачно, али ми није претерано невероватно, с обзиром на површину (претпостављам) обрадивог земљишта. Тада се и другачије ратовало него у годинама које ће уследити. Мислим да је то све што је аутор рекао о снабдевању током рата.

    Класична руска књижевност тврди свашта о том периоду, углавном су се и ватрено неслагали око питања уређења Русије, али однос Толстоја, Гогоља, Достојевског, Тургењева итд. према тековинама револуције тешко да би био благонаклон. Заправо, мало је руских писаца који су толико плитко мислили да би проблеме Русије свели облик владавине и економске аномалије, како су то радили бољшевици. Постоје и дубљи проблеми од „борбе класа“, ах да је сва Русија то схватила кад и њени писци.

    У том смислу, узмите ове податке:

    Двоје од пет оснивача Холивуда, дошли су из Царске Русије.

    Познати парфем „Шанел 5“ (Chanel № 5) није измислила Коко Шанел (иако га је свету продала), већ емигрант из Царске Русије, парфимериста Веригин.

    Оснивачи Холивуда су, углавном, били руски Јевреји који се нису нешто претерано слагали с руском Круном, а сасвим је могуће да су од ње и утекли. А и патентирање „Шанеловог“ парфема пре говори негативно о декаденцији руског племства, него што велича предреволуционарни период. То са парфемом је анти-буржоаски аргумент, који би бољшевици поздравили. Хоћу да кажем да је овај текст сентименталан према царској Русији на један посебан начин и зато је неумесно нападати га с опозиције револуција-контрареволуција. Писац овог текста се вероватно диви и декабристима и Нечајеву:)

    Што се тиче односа Америке и Русије, ствар је опет статистички тачна, али само ако темпорално условите ствар. Америка је у грађанском рату одбацила економски модел сличан руском (модел јужњачке Конфедерације) и прихватила модел који је више везује за глобалне економске токове. То је многима омогућило брзо богаћење, али то може да (ако не и врло ускоро) омогући и тресковит пад Америке. А Русија, прескочивши буржоаску фазу развоја, с на путиновски начин сасеченим либерал-кабитализмом, и даље стоји са својим ресурсима. Питање перспективе.

    А ако ја вама кажем да већ годинама радим за ДБ као потказивач и повремени атентатор и да се само овде потписујем као „Милан“, а иначе сам познат и као „Душоводник“, „Црни Кнез“, „Друг Ватрени“… па после тога наставим да излажем мишљење о ствари које смо се дотакли, како ћете Ви да реагујете? Можете на моје тврдње да гледате као на будалаштину (што би, Богу хвала, било исправно) , можете да стрепите, да се подсмехнете кукавичлуку жбира који не сме да се потпише правим именом итд. Али, шта имате од свега тога, кад је то потпуно непроверљиво? Тако да ако се негде треба држати искључиво теме, без задирања у биографије које су ионако упитне, онда је то интернет. Моје мишљење, барем.

    Свиђа ми се

  25. Г. Млинаревићу,

    Ваша аргументација о могућности да Керенски свргне цара, ако је ”цар био тако добар”, јесте равна оној о могућности да западне агентуре проведу перестројку ако је ”комунизам био тако добар”.

    Надам се да разумете паралелу, и да не замерате на факту да комуницирате са мишем.

    Поздрав

    Свиђа ми се

  26. @Мика Миш
    Нажалост, не разумем, шта сте желели, да кажете. Претпостављам, да ни Ви нисте разумели, шта сам ја желео да кажем. У сваком случају, суштина мог првог коментара је: „Како је неко са толико врлина и успеха у владавини и животу изгубио државу и власт? Статистичке податке које аутор наводи су непроверљиви. Тешко је замислити, да је неко у она времена водио статистику о којој се аутор фрља“. Ако Вам боде очи спомињање Керенског, заборавимо њега. Што се тиче, „комунизма“ и перестројке, нисам наишао, да је о неком физичком лицу из тог периода написано 60. сличних тачака. Наслућује се, да је могуће да до тога дође у Северној Кореји, када о томе добијамо вести преко преко западних агентура, које спомињете. МИЛАН је поставио питање у вези тачке 23., ја сам одговорио на његово питање, а он нешто доказује, сопственим размишљањем о томе, шта би руски књижевници рекли о револуцији!!?? Још спомиње, емигранта, који је „измислио“ Шанел и руске Јевреје филмаџије, а заборавља, да Јевреји, нису имали равноправан статус у Руској царевини. Као што сам и њему рекао, навео сам мој мејл, па се јавите за даљи разговор.

    Свиђа ми се

  27. За разлику од вас, ја одлично разумем шта говорите. Тражите референце, и то је легитимно. Пошто је текст без референци, они којима се интуитивно свиђа, траже оповргавање. Аутор ћути, и та расправа је у ћорскокаку.

    Оно што не разумете, а што ја тврдим, врло је просто: Ишчуђавање због могућности да лош убије Милоша, није аргумент. Врло је могуће.

    На исти начин можемо да игноришемо Керенског и Лењина, на који можемо Горбачова и Јељцина. То што се највећа држава, са убедљиво највећим потенцијалима на свету, распала 1917, а тај ”подвиг” поновила 1989, паралела је која је мени ипак интересантна.

    Свиђа ми се

  28. @слободан млинаревић

    МИЛАН је поставио питање у вези тачке 23., ја сам одговорио на његово питање, а он нешто доказује, сопственим размишљањем о томе, шта би руски књижевници рекли о револуцији!!?? – Па ви сте први уопштавали оно што су руски књижевници говорили о царевини.

    Још спомиње, емигранта, који је „измислио“ Шанел и руске Јевреје филмаџије, а заборавља, да Јевреји, нису имали равноправан статус у Руској царевини. – Нисам заборавио, написао сам „оснивачи Холивуда су, углавном, били руски Јевреји који се нису нешто претерано слагали с руском Круном, а сасвим је могуће да су од ње и утекли.“ Ово су два примера нечега што није било нужно „добро“ у руској царевини, тако да се не може ни оповргавати аргументом о нужности револуције.

    Враћам се на то: не губе власт само владари с мало успеха у владању и животу, тако да је ваше питање „како је неко са толико врлина и успеха у владавини и животу изгубио државу и власт“? засновано на замени теза. Што се тиче статистичких података, за сад имамо само те које су „комунисти покушали да сакрију“ (нису их негирали) , а ви нисте презентовали своје (по вама, истинитије) , те расправа и даље стоји на томе:)

    Мислио сам да Вам пошаљем и-мејл, али сад се бојим:))))

    Свиђа ми се

  29. @слободан млинаревић: С правом кажете “…а заборавља, да Јевреји, нису имали равноправан статус у Руској царевини…“. Руска империја је до 1905 г. (прва револуција) заиста дискриминисала Јевреје… али не само њих. Дискриминисала је чак и најчистокрвније Русе – староверце (старообрядники). Њима – а било их је више милиона (као и Јеврејима), од краја XVII в. је био забрањен приступ у државну службу, нису могли бити ни официри ни племићи, а за разлику од Јевреја било им је забрањено и да дижу своје богомоље. Званична, реформисана државна Руска православна црква (РПЦ) их је анатемисала, царска војска је опседала и палила манастире са све калуђерима који су одбијали да се повинују насилно наметнутим црквеним реформама, истакнути појединци спаљивани су на ломачама, итд. итд., што је трајало деценијама. Староверци су масовно бежали у Аустрију, (чак и у Турску и то козаци – Нечајевци) да би очували своју верску слободу. Руско освајање Сибира и Аљаске се дугује добрим делом баш и прогоњеним староверцима који су цбежали што даље од централне власти и РПЦ.
    Јевреји су били територијално ограничени тзв. “Линијом насељења“ (Черта оседлости) – и повремено страдавали од погрома; источно од те линије нису смели да се насељавају, осим ако пређу у хришћанство (што су многи, богатији, и чинили – нарочито у римокатолицизам). Једини “отворени град“ за Јевреје је била Одеса.
    После 1905 г. и Манифеста императора Николаја II о верској толеранцији укинута су сва званична ограничења и за Јевреје и за староверце, али незванична су остала (тако је нпр. и током Првог светског рата, врх РПЦ активно и доста успешно лобирао против пријема старовераца у официрски кор). Руска Империја – каква је била до 1905 г., била је заиста у поређењу са другим, напреднијим и развијенијим великим државама “џин на глиненим ногама“ – али то се драстично променило на боље после тог периода. На жалост, Први светски рат је убрзо избио, Русија је несмотрено улетела у њега, па су све реформе и побољшања друштвеног, политичког и економског развоја имале премало времена (једва 10 година) да се успостави стабилност, перспективност и друштвена кохезија. Укратко: пре 1905 г., Русија је била бесперспективна и тај систем би пре, или касније пао. После 1905 г. отвориле су се јасне прогресивне перспективе, и без бољшевика и њиховог пуча 1917 г., Русија би вероватно напредовала џиновским корацима и данас би можда била моћна, просперитетна земља (уставна парламентарна монархија – или република, свеједно), што ова садашња, постсовјетска Русија, није и не може бити.

    Свиђа ми се

  30. @Иоанн Дубињин
    Лако је сагласити са написаним. Ово што сте написали НЕ СЛАЖЕ се са измишљених 60. тачака. Ваша процена, да је пре 1905. Русија била БЕСПЕРСПЕКТИВНА, после тога перспективна, може се прихватити, али то не потврђује, да је 60. тачака озбиљан збир позитивних дешавања у Русији. Овим Вашим коментаром, сте у сваком случају допринели, да занесењаци сазнају нешто више о Русији оног времена. Као и увек, Ваши коментари доприносе едукацији овдашњих незналица.

    Свиђа ми се

  31. @Иоанн Дубињин

    Хвала Вам на корисној допуни слике о периоду владавине Николаја Другог Романова. Ипак, мислим да се Ваш навод не тиче директно горњег текста, фокусираног на чињенице које су, како наслов каже, „комунисти покушали да сакрију“, уместо на ове које сте поменули, а које су вероватно комунисти потенцирали. Ваша допуна се нити слаже нити не слаже с горњим текстом, напросто је се не дотиче директно. И жао ми је, зато, ако сам својим помињањем Јевреја који, због верских рестрикција (што је разрада једне од ставки у тексту) , нису могли да индустрију забаве (и верске и политичке пропаганде) заснују у царској Русији, па су морали да је изместе у САД – скренуо и Вас а, потенцијално, и друге читаоце са основне теме.

    П. С.

    Мислим да се из Вашег коментара може стећи погрешан утисак да су у царској Русији Јевреји прелазили у Хришћанство искључиво под притиском власти, а ја мислим да то није био случај. Нпр. Семјон Франк и Лав Шестов су рођени у јеврејским породицама, а касније су постали виђени хришћански мислиоци (на шта никакав правни притисак не би могао да их натера) , који су након Револуције напустили Русију. Мислим да, генерално, грешимо кад на сакралне империје из прошлости примењујемо ововременске хуманистичке критеријуме. За царску Русију, Јевреји и староверци нису били тек мањинске групе, него духовно-политичке силе, које могу да угрозе заветну мисију Православне монархије (оне која чува источно-византијски догматски „космос“, као што Турска империја чува исламски, а Аустро-Угарска онај Светог Римског царства) . На том путу било је много збуњености, изопачавања, лажних покушаја да се то помири с политичким захтевима времена па афективних претеривања у другом смеру, ка есктремизму… али је сваки акт власти потицао и враћао се ка тој основици. Текст који нам је уредништво презентовало, мислим да је имао за циљ да докаже да такав поглед на свет није био у раскораку са жељом да се и на плану овоземаљског живота постигну значајни резултати (а што је био аргумент бранитеља идеје о нужности Револуције) .

    Свиђа ми се

  32. @ Владанка

    Ако мислите на приређивача текста, Лада Шујицу, довољно је да „изгуглате“ његово име.
    Урадио сам то и уверио се да је аутор не малог броја текстова и то објављених како у писаним, тако и у електронским медијима (оним у чији ауторитет не сумњам како ја, тако и многи други)!

    Свиђа ми се

  33. @ Стање ствари

    До детаља сам проучио блог Игора Ерохова, који @ Владанка наводи и видео да ничим, али АПСОЛУТНО НИЧИМ сувислим (ни једном једином чињеницом) не негира податке изнете у тексту, већ их крајње произвољно „тумачи“ и то користећи очигледно њему и њему сличнима блиску логику, а на начин достојан тврдог руског либерала (пандан руским либералима би у Србији биле ватрене присталице ЛДП-а и Чедомира Јовановића)!

    Свиђа ми се

  34. @ Стање ствари

    Уосталом, сајту који наводим далеко више верујем, него неком анонимном руском „неолибералу“ (не присталици Жириновског, већ очигледном присталици Њемцова и њему сличној багри – нисам лицемер па не бих „о покојнику све најбоље“):

    http://srbin.info/2014/12/02/nikolaj-ii-oklevetani-car-evo-zasto-je-revolucijom-rusena-rusija/

    Лично сам трагао за подацима и дошао до истих извора који се везано за податке поклапају са ЧИЊЕНИЦАМА које наводи СРБИН:ИНФО (српске брзе интернет новине)!!!

    Свиђа ми се

  35. Поштовани Србољубе, пошто сте ме означили (@) ево да Вам одговорим. Сајт који сам навела сам (како пише) случајно открила. Такође (како сам навела), не знам ни ко је аутор, ни чиме се бави, већ сам га поставила као додатни материјал заинтересованима за ту тему, не улазећи у то да ли је информативан или дезинформативан. Пошто сте га до детаља проучили, можда би сте желели да поставите превод овде како би се и остали упознали са његовом садржином? Затим, Србин инфо је текст који Ви наводите пренео са руског Политикуса. Нећу да говорим о Србин инфо само ћу рећи да је једини сајт на српском језику којем верујем Стање ствари. Што се Политикуса тиче, ово је са њиховог сајта:
    Наш сайт является полностью открытым ресурсом, где все посетители могут размещать свои публикации и оставлять комментарии к ним.
    Превод: Наш сајт је у ПОТПУНОСТИ ОТВОРЕН ресурс где СВИ посетиоци могу постављати своје објаве и коментаре на њих (великим словима истичем оно што мислим да је битно).

    Свиђа ми се

  36. @ Владанка

    А ја тај линк нисам открио случајно, већ је наведен у оквиру коментара на ОРИГИНАЛНИ руски текст, а који је код нас приредио поменути Ладо Шујица.
    Читајући кометаре Руса, схватио сам да је Игор Ерохов „руски ЛДП-овац“, а у то сам се и лично уверио када сам посетио његов блог.
    Што се тиче мог „посрбљавања“ (превођења) текста, нисам преводилац (дакле нисам студирао руски језик и књижевност, иако сам током студија користио не мали обим литературе на руском), да бих се усудио да поставим свој превод, јер иако одлично читам и разумем руски језик, ипак га осредње говорим, а лоше пишем (ово о мом говору и писању руског не мора да има икакве везе са квалитетом превода, али само наводим разлоге због којих се осећам несигурним и не бих се баш усудио да „јавно“ поставим свој превод, јер сам за руски практично – полуписмен)! :)))
    Што се квалитета „Стања ствари“ тиче, потпуно се слажем са Вама, али и овде, на „Стању ствари“ практично „сви могу све“, па не видим у чему се оно претерано разликује од „Политикуса“, „Србин инфо“ или неког другог иоле озбиљнијег (или неозбиљнијег) сајта (то што је мени лично драже „Стање ствари“ и што му више верујем, опет не мора да значи да је квалитеније од наведених)!
    Распитујући се о „60 чињеница…“ и о томе како је текст дошао до нас, сазнао сам да га је јако озбиљан српски научник из Црне Горе, пошто је лично контактирао приређивача, уз одобрење такође озбиљних и школованих људи из Митрополије Црногорско-приморске… поставио на сајт поменуте српске Митрополије, одакле га је и преузела ТВ „Храм“, „Ваељенска“ и многи други по мени озбиљни (а опет, по некима и не толико озбиљни) сајтови!
    Будући да се овде ради о новинарском тексту (а не о научном раду), није ни потребно позивати се на било какве референце или их цитирати (већ је довољно навести само извор оригиналног текста), али ето, ако Вам то ишта значи (мада верујем, не претерно), лично сам се потрудио да пронађем неке од референци, па Вам могу рећи да сам се што из посредних, што из непосредних извора уверио да је већина навода у тексту тачна (макар сам их ја тако протумачио)!
    Толико о томе!!!

    Свиђа ми се

  37. 2 занимљивости везане за Русију

    • Сваки владар из династије Романов свом је наследнику оставио већу државу од оне коју је добио за време своје владавине.
    • Русија никада није имала робове. Феудални период у Русији трајао је краће него у Енглеској па нису стигли да развију ту навику.

    Ставка 23. и још мало приде

    http://istorya.ru/forum/?showtopic=521

    ‘Лењин није радио у интересу Немачке већ Енглеске, историја руске револуције 1917. године тражи изучавање улоге Велике Британије у организаовању „Смуте“ у нашој земљи.’

    Ко жели да се упозна са чињеницама, ко је и како уништио царску Русију, нек прочита књигу Николаја Старикова ‘1917 одгонетка руске револуције’

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s