Др Драган Петровић на Српској телевизији у Подгорици уживо, емисија „Огледало“, водитељка Љубица Гојковић
Др Драган Петровић и Љубица Гојковић
Српска телевизија у Подгорици представља важан медиј који се својом концепцијом супротставља медијском једноумљу Ђуканвићевог режима, и даје подршку опстанку миленијумског српског идентитета – макар дела данашње популације – Црне Горе. Једна од најгледанијих емисија је „Огледало“ које уређује и води Љубица Гојковић. Гост „Огледала“ је 30. септембра 2016. био др Драган Петровић, најављен као „политички аналитичар из Београда и један од најцењенијих стручњака за међународну политику и сарадник на Институту за међународну политику и привреду у Београду“.
У емисији се разговарало на више тема: Каква је ситуација са српским националним бићем у Црној Гори, и да ли ће успети намере режима да се путем нацрта измене Закона о верским организацијама обрачуна са Српском православном црквом, односно Митрополијом Црногорско-приморском? Какав је однос већине становништва према покушају режима да земљу увуче у Алијансу, и да ли је управо такво расположење јавног мњења разлог што Американци и режим по сваку цену избегавају да организују свеобухватни референдум становништва по овом питању? Зашто Вучићев режим кокетира са Ђукановићем, а тако мало чини за српско и просрпско становништво у Црној Гори?
Емисија је у кратко време од свог приказивања и репризирања, те стављања на ју тубе изазвала велико интересовање не само у Црној Гори. Како је непосредно пре гостовања у Подгорици Петровић одржао пет трибина за подршку Референдуму о дану државности Републике Српске у источној Херцеговини, осврнуо се у емисији и на ово питање и говорио о разлозима зашто званични Београд – односно Вучићева власт – и по овом важном питању за српски народ није јавно подржао власти РС у овом подухвату. Као и по питању Косова и Метохије, даље примене пропале концепције неолибералне економије, некритичког пузања ка ЕУ и др, премијер Србије, се и у наведеним питањима (Република Српска, Црна Гора) егзистенцијалним за српски народ односи онако како је то у интересу америчке политике која га подржава и омогућава да дође и остане на власти, докле год се не створи снажна и удружена опозиција, која би могла да контролише изборни процес и да се избори и поред блокираних званичних медија, за контакт са широким народним масама, које се од стране владајућих структура и истих тих блокираних медија дебилизују и дезинфрмишу већ дужи низ година, а земља на сваки начин пропада и назадује.
Медији под блокадом у Србији, не само да не дају подршку просрпској опозицији у Црној Гори која бије одлучне битке са корумпираним и антисрпским режимом Ђукановића, већ изостаје и елементарно информисање о правом стању ствари и постоји општи дефицит информација у том правцу.
Погледајте целу емисију:
ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 25. 10. 2016. у 14:44 – уместо погрешног стављен је прави линк на видео запис целе емисије.
Categories: Стање фото/видео ствари
Поштовани,
Драган Петровић је био члан снс-а. Када сам још од самог оснивања напрдњака писао о каквом злу је реч, да су опаснији од жутокошуљаша и лсд-а, добио сам пацке од тзв.реалпатриЈота, па и самог господинаа Петровића, тада, а можда и још увек, члана тзв.политичког савета снс-а. И од тада ми је забрањен било какав коментар на Цвијановићевом тзв.новом стандарду, а нешто касније и на вучелином печату. И од тада ето ђуке, анђелковића, радуна,… као ударних песница стандарда. Све сами понапрдњачени паТријоти, гори од најгорих другосрбијанаца. Када се у предвечерје потписивања срамног и велеиздајничког тзв.бриселског сПОРАЗума дизала атмосфера у истински патриотски и национално забринутим круговима, тзв.реалПатриооје су ровариле и анестезиррале народ. Када је издајнички напрдњашчко-спсовски режим потписао тзв.споразум о “граничним прелазима и царини”, на скупу испред Саборне цркве појавише се многи који су касније показали своје право лице, почев од новостандардоваца, преко тзв.видовданаца, па преко печаваца, до тзв.зајебника.
Добро и опстајемо ко све ровари и је све против нас у нашем дворишту.
Срдачан поздрав.
Душан Ковачевић
Поштовани Душане Ковачевићу, не треба бити параноидан, Драган Петровић јесте био члан снс-а али само док је био у опозицији. С друге стране, његов рад и дела која је објавио нам говоре да се ради првенствено о изузетном научном раднику.
‘Treba napomenuti da je Petrović bio član glavnog odbora SNS, potpredsednik saveta naprednjaka za nauku, i stalni član Saveta za međunarodne odnose kada je ova stranka bila u opoziciji, ali da se oštro suprotstavio njenoj politici od kako je došla na vlast sredinom 2012., i u najvećem nastavljena politika demokrata koju su naprednjaci prethodno kritikovali i dobili poverenje naroda.
Petrović je naročito odlučno istupio na zatvorenoj sednici Glavnog odbora SNS aprila 2013. posvećenoj da li da se prihvati Briselski sporazum, gde je ukazao da za to ne bi trebalo da bude ni osnove ni motiva sa apsekta elementarnih državnih interesa. Na kraju sednice od strane Vučića nije dozvoljeno tajno glasanje i gde je Petrović potom podneo ostavku i prešao u opoziciju. ‘
Извесни Ковачевић је “или пао са Марса”, или је Бот. Познато је да сам се супротставио Александру Вучићу чим је преузео СНС посебно по питању које овај наводи Бриселског споразума, да би најзад управо по том питању априла 2013, напустио сва тела у којем сам био од Главног одбора, Савета за међународне односе и Савета за науку (чији сам Подпредседник био), а могао сам када је СНС дошла на власт тада да бирам шта ћу добити од Управних одбора до Амбасада где сам све био предложен. Ако сам само ја напустио власт због Косова и осталих ствари још пре три и по године, да ли мене треба критиковати и данас (од тада сам у опозицији управо према СНС због политике г. Вучића), или хиљаде других којима ни накнадне издаје нису биле довољне да се макар мало дистанцирају од власти, да не говоримо десетине хиљада других који су управо тада потрчали да се учлане и вежу са СНС.
Несретни Ковачевић управо у наставку наводи још веће истине, да сам и пре иступања формалног из ГО СНС и ове странке у целини априла 2013, дакле док сам још увек био формално тамо, био у опозицији као оснивач и учесник протеста и Никад граница још од јесени 2012, па ме на тој задњој седници ГО о КиМ и Бриселском споразуму Вучић пред свим министрима критиковао како могу испред Владе да говорим против Владе и власти, а да сам још формално у ГО СНС. Уместо Ковачевић (ако је то уопште тај за кога се потписује) критичан у земљи која умире и пропада што не напада хиљаде тих што су тамо и данас, или што су пришли чак у међувремену када је јасно какву политику води Вучић, него мене кога су тамо довели генерал Божидар Делић и проф. Бачевић још почетком 2010, када се није могло знати реално куда ће ићи Тома Николић и да се чинило у сваком случају да је далеко повољнији од тадашњег властодршца Бориса Тадића.
пс. Узгред у животу никада нисам био ни на каквој функцији, посебно не политичкој нити сам динара добио од политике, наприотив због свог опозиционарства претходним властима, а задњих година Вучићевој имам само непирлике. Сав свој интегритет црпем из науке где сам завршио то што јесам, и написао преко тридесет научних књига у земљи и иностранству, постао гостујући професор у Русији, и сваки свој медијски наступ користим да критикујем овај режим и оснажим опозицију, укључујући и ово гостовање на Српској тв у Подгорици,а гледаоци ће сами проценити колико је тачан овај мој сиже да Вучић и Ђукановић тесно сарађују, иако овај други сатире српски миленијумски идентитет у Црној Гори, а Вучић не само да лоше влада Србијом, већ подрива наше позиције и у Р. Српској (није подржао кључни Референдум), Црној Гори да не говоримо о Косову и Метохији. Стога је потребно да се што пре оснажи опозиција свему томе и учини се креативном и ефикасном и поред све блокаде медија и оних који постављају клипове разноразне, попут овог надам се само дезинформисаног Ковачевића.
Господине Петровићу,
Ваше садашње опозиционарство према напредној странци је за сваку похвалу и одражава са десних позиција оно што је реално стање ствари. Укратко, нико ко се сматра патриотом не би требало да сарађује са овом странком.
Не треба вадити из нафталина неке политичке и прогнозерске киксеве из прошлости да би се нечији садашњи политички рад обесмислио. Нпр Саша Радуловић је био Вучићев министар и неолиберални јуришник а сада се у грађанистичком делу јавности сматра за опозиционара пар екселанс. Ваша погрешна процена од пре пет-шест година је минус за вас као прогнозера политичких збивања (и стварно се није могло тачно знати у какво ће издајство да загазе напредњаци али опет требало им је приступити са више опреза) али што се тиче данашњег опозиционарства оно је по мом суду и поштен и исправно заузет став.
М.
Поштовани Милоше,
хвала Вам на овом обраћању и начелној подршци за ово што већ годинама радимо у опозиицји, која би реално бар што се тиче стања у земљи, у академским круговима морала бити јача и гласнија јер је сада потпуно јасно и необавештенима о чему се ради. Што се тиче чињенице да сам крајем 2009 изабрао да подржим Тому Николића у односу на Бориса Тадића и Цветковића, Диникића, нисам сигуран да је то била грешка, а погогову то тада није тако изгледало. Вучић је друго у односу на Тому Николића, Николић нема примарне везе и обавезе према нама најненаклоњенијим силама, као што су САД и Британија, већ му је главни грех што пасивно прати Вучића. Ми смо тада знали за те разлике али смо веровали да ће се Николић, генерал Делић, Бачевић наставити супротстављати Вучићевој струји (која је тада била далеко слабија у СНС) и да ће тада тек формирани напредњаци од дојучерашњих радикала бити далеко боља опција од тадашњег Тадићевог режима. Уосталом по овим питањима ни Русија ни друге силе, нису имале битно друкчије мишљење у то време. Но шта је ту је, треб ићи даље и преокренути ситуацију, а највећи проблем је што иако већина људи то све зна, још увек велики, највећи број њих у Србији гласа за СНС. Треба да збијемо редове и победимо тај режим, понудио квалитетан програм и људе као алтернативу, боримо се у блокираним медијима, избегнемо шовнистичко приземни имиџ, а задржимо државотворну суштину….
Уз дужно поштовање, г. Петровићу, није ми најјасније како сте сарадњом с бившим радикалима мислили да избегнете “шовинистичко приземни имиџ”, кад су они аутори таквог имиџа на полу српске деснице. Тома Николић има веома респектабилне ставове по неким питањима, и сам га сматрам најпоштенијим напредњаком, али његов главни проблем, чини ми се, јесте што он сад не зна шта ће с озбиљном улогом која му је додељена, након стажирања у квази-десничарском циркусу из 90-тих, званом СРС. Шта да очекујете од тако плитко постављеног доживљаја традиције, до да се или повуче у пасивност или прода првоме ко добро плати и чак да буде спреман да прими “опроштај за заблуде” и тапшање по рамену (као ономад Вучић код Клинтона) . Ми смо присуствовали гушењу сваке афирмативне силе која се пројавила у области оживљавања српске традиције на јавној сцени, а са СРС-ом је барем било лако, њих нису морали да гуше, довољно је било да их рециклирају.
Господине Петровићу,
Чини ми се да Вас ниједном својом речју нисам увредио, нити сам имао било какву намеру да то и учиним. Стога су Ваше речи “извесни, пао с Марса, бот, несретни” потпуно непримерене, али не замерам Вам. Немам ту врсту сујете нити једа па да Вас због тога вређам. Бот је термин који је своје пуно значење добио за земана напрдњка. Са напрдњцима никада, али никада нисам имао ништа, сем што сматрам да су највеће зло модерне српске политике (жутокошуљаши су транспарентно зло на које обичан човек инстинктивно реагује и они не могу да преваре народ никада више), док сте Ви ипак били у том друштву. Сећам се и суза часног генерала Делића, и искрено сматрао сам Вас уз њега као једног од ретких људи који су вероватно имали часне намере, али су грешком завршили у том друштву. Ко ће га знати, можда сутра и сам канцелар каже, као што је то учинио у радикалима – пуј пике не важи, никада није ни подржавао политику коју је водио. Да ми је род најрођенији у напрдњацима, жутокошуљашима или спс-овцима, не бих имао шта да причам више с њим. То више није питање издаје, продаје Србије, Срба у региону, привреде, ресурса, голе егзистенције,…то је питање елементарне интелигенције. Нисам геније ни научник, али да разликујем добро од лошег, то још увек могу.
Нисам толико активан у коментарима, јер ми приватне обавезе, лудило на послу и трка за голим преживљавањем у окупираној, зомбираној понапрдњаченој Србији то не дозвољавају. Читам колико могу, и без лажне скромности, сматрам да сам релативно добро обавештен да препознам ко су били напрдњаци и 2008-ме, када им је монггомери писао програм на енглеском (док су били у “опозицији”) а мики ракић припремао страначку, медијску и финансијску инфраструктуру, и ко су били за време стиропор револуције (Ана Радмиловић написала сјајан текст “Извештај са митинга, или кад мртви фазани лете изнад наших глава”), радио фокус, напрдњачке новине (не)правда у којима су најгоре певаљке добијале више простора него искрени родољуби и професори универзитета, или 2012-те када су дошли на власт као отпад срс-а, дс-а, спса-а, дсс-а, 117+,… и усисали све оно најгоре из других странака: Чак је и садашњи председник срс-а, хашки победник али велика обмана садашњег доба и сарадник окупационог режима, заборавио чувени састанак у хотелу риц у паризу (намерно пише малим словима), лажне атентате, клетве у скупштини, састанке са тадићем и мишковићем, кредите који су били омча странци коју су покушали да му отму, да су га називали да је “монструм, мали миш,…”, уз све остало што многе данашње патриЈоте заборављају, надајући да ће се канцелер окренути Русији!!!??? Невероватно колико тзв.политичка и друштвена елита вређа интелигенцију обичног човека у окупираној Србији. Стално говорим, стање је још и добро ко нас води и брани.
Овде сам се потписао именом и презименом. Тема је окупирана Црна Гора, односно модерним језиком – milonegro. Рођен сам овде, родитељи су ми рођени у Црног Гори. Пола фамилије ми живи тамо. Релативно сам добро упућен у политичко стање тамо, које је готово идентично као ово овде. Отворени антисрби, с једне, и вукови у јагњећим кожама (Петар Милатовић Острошки: Отворено писмо Андрији Мандићу), с друге стране. Дакле, не ваља никако.
За крај, пошто верујем да имате добру архиву, можда ћете ме се сетити, јер сте самном полемисали децембра месеца 2012-те, на цвијановићевом новом стандарду везан за “споразуме о царинама, прелазима,…”, када су сви који су желели да виде јасно видели шта се спрема, каква је издаја у току, а опет други су се надали да су напрдњаци ипак патриЈоте. Од тада не могу да привирим на нови стандард, иако никада и нигде никога нисам врећао, ни на вучелин патриЈотски печат.. Џаба на сва прича, зло је учињено и још увек траје!
Желим Вам свако добро, најискреније то кажем.
Душан Ковачевић