Боб Дилан добио Нобелову награду за књижевност

Боб Дилан, Хомер нашег времена

Дилан је иначе једини кантаутор који је добио Нобелову награду за књижевност и први Американац који је после Тони Морисон, награђене 1993. године, добио ово признање

Карикатура: Драган Стојановић

Карикатура: Драган Стојановић

Има ли већег изненађења после проглашења Боба Дилана за добитника Нобелове награде за књижевност?

Не само да овога пута није био међу фаворитима, иако је у конкуренцији упорно опстајао већ годинама, већ је његова победа шокантна због тога што је реч о песнику који долази из музичког света…

Дилан је иначе једини кантаутор који је добио Нобелову награду и први Американац који је после Тони Морисон, награђене 1993. године, добио ово признање.

Дајући информацију о награђеном, Сара Данијус, стални секретар Шведске академије, поручила је да се нада да академији неће бити упућене критике због овог избора.

Нобелов комитет овенчао је Боба Дилана престижним признањем с образложењем да је „створио нови поетски израз у оквиру велике америчке традиције кантаутора”.

– Времена се мењају – изјавила је Сара Данијус поредећи Диланове песме са стваралаштвом Хомера и Сафпо.

Сара Данијус (Извор: Гардијан)

Сара Данијус (Извор: Гардијан)

– Ако се осврнемо на претходних 5000 година и дођемо до Хомера и Сапфо, увидећемо да су они стварали поезију предвиђену за извођење на начин на који то сада чини Боб Дилан. И даље с уживањем читамо Хомера и Сапфо, а можемо и треба да читамо и Дилана. Наравно да он заслужује признање, он је велики песник енглеског говорног подручја. Током 54 године траје, обнављајући се непрестано, додала је Сара Данијус, истакавши да је и упркос Дилановом сликовитом размишљању, умећу састављања рима и рефрена, ипак лично увек била обожаватељка Боувија.

Став је Шведске академије да Дилан има статус иконе и да је његов утицај на савремену музику дубок. Пер Вестберг, члан Шведске академије, додао је: „Он је вероватно највећи живи песник”, а понадао се да ће традиционално предавање које лауреати Нобелове награде држе у Стокхолму у ствари бити концерт.

Боб Дилан као стваралац плени генерације слушалаца почев од његових песама из шездесетих година 20. века. Неке од Диланових композиција налазе се на листама најбољих песама свих времена.

Песма „The Times They Are a-Changing” нашла се међу химнама америчког Покрета за грађанска права и на протестима против рата у Вијетнаму.

Његове чувене песме, које чувају дух слободе и отпора су и „Blowin’ in the Wind”, „A Hard Rain’s a-Gonna Fall”, „Like a Rolling Stone”, „Knockin` on Heaven’s Door”…

Дилан и даље пише песме, иде на турнеје, изводећи композиције које су још шездесетих Американцима поручивале да одговори на нека питања хуче у ветру и да су њихови синови и њихове кћери непослушни људи новога доба. На свој начин, увек је био енигматична личност.

После мотоциклистичке несреће, средином шездесетих, повукао се из јавности с изговором да га је сломио терет популарности.

Рођен је у јеврејској породици, као Роберт Ален Цимерман, у Минесоти, 1941. године, али је крајем седамдесетих прешао у хришћанство, мада је касније објаснио да не следи ниједну религију. Бавио се сликањем, писањем сценарија, глумом и боксом.

Први албум снимио је 1962. године. Нобелов комитет истиче теме његових албума у чијем су средишту друштвене околности, политика, религија и љубав.

Осврћући се управо на критику да је Дилан пре свега музичар пре него песник, комитет додаје да су његове песме константно имале нова издања, и да је поред тога објавио и експериментални рад „Тарантула” (1971), збирку текстова и цртежа из 1973. године и аутобиографију „Хронике” (2004), у којој је описао сећања на Њујорк, популарну културу и његов живот, а коју је код нас објавила „Геопоетика” (2005).

Будући да је годинама био у конкуренцији за Нобелову награду, међу писцима који су порицали Диланов таленат био је и Норман Мајлер који је једном приликом рекао: „Ако је Дилан песник, ја сам кошаркаш.”

Међу писцима који су важили за веће фаворите од Боба Дилана налазе се већ годинама Харуки Мураками, песник Адонис, Филип Рот, Џојс Керол Оутс, Исмаил Кадаре… Вест о Бобу Дилану као добитнику Нобелове награде за књижевност и у нашој средини била је изненађење.

Вида Огњеновић је прокоментарисала: „Нобелов комитет се сад већ помало шали са нама, не знам да ли да ову вест прихватим као шалу или збиљу. Боб Дилан је био мој певач, он јесте посебан песник и извођач, била сам на његовим концертима, чак сам присуствовала отварању његове изложбе на којој је било пар хиљада људи, најпре због његове музике, како ми се чини. У поређењу са другим писцима који су били у конкуренцији за Нобелову награду ипак сматрам да је Боб Дилан аутсајдер, због тога што се ово признање додељује за књижевни допринос свету”, рекла је Вида Огњеновић.

Владислав Бајац нешто је другачијег мишљења, он сматра да је избор Дилана „нежнији” повод за критике Нобеловог комитета, које су учестале последњих година због тога што се у литературу уноси сувише политичког.

– Ако уђемо у стил писања Боба Дилана, онда је ово добар сусрет литературе и политике. Немамо тако лако право да осудимо аутора да је исувише политичан науштрб литературе – сматра Бајац.

Он такође подсећа на то да се Дилановом поезијом бавио и преводећи је за књигу „Трип – водич кроз савремену америчку поезију”, коју је објавио 1981. године у сарадњи са Владимиром Копицлом.

– Одувек сам сматрао да је Боб Дилан пре свега песник, који је оставио трага на генерације младих људи. Међутим, он и даље доказује колико је креативан и суптилан. Свако ко се иоле удубљивао у тумачење Диланове поезије морао би да призна ту дубину коју она поседује. Проблем је у томе што је он и музичар, а то на први поглед може да одбије и сведе га на само кантауторску фигуру. Ја тврдим супротно, запажа Бајац, додајући:

– Дилан је изразито ангажовани кантаутор и писац, с тим што постоје два нивоа његове ангажованости. Први је критика САД, с почетка шездесетих година, груба и суптилна у исто време, а други је ослобађање младог човека од окова система. Дилан је симбол музичког света, заједно са књижевношћу и филозофијом. То је време хипи покрета, када су литература и музика били јединство, самим тим и социополитичка позадина порука које су слате биле су део те „свете тројице” – каже Бајац. Говорећи о Дилановој књизи „Хронике”, Бајац истиче жанровску неодредљивост и сложеност овог штива, које је аутобиографија само у једном од својих слојева. Наиме, Боб Дилан је обећао и наставке ове књиге, које до сада није написао. „Геопоетика” је својевремено потписала права за сва три тома тих предвиђених издања – истиче Бајац.

Спорна Диланова изјава о Хрватима

Боб Дилан је избегао казну у Француској, по тужби хрватске дијаспоре, због контроверзне изјаве о Хрватима у магазину „Ролинг стоун”, када је рекао да „Афроамериканци могу да осете расисту баш као што Јевреји могу нацисту, а Срби Хрвата”. Издавач француског издања часописа „Ролинг стоун” Мишел Бирнбаум на суду се бранио тврдњом да је Дилан уметник и песник и да су његове речи, па и оне у спорном интервјуу, једна врста поезије, док се његов адвокат позвао, између осталог, и на пресуду хашког трибунала по међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид. Бирнбаум је открио да је Иво Јосиповић, док је био председник Хрватске, покушао да наговори Дилана да дође на разговор и да се или извини или некако другачије изглади спорну изјаву. Бирнбаум је додао да је и он требало да буде позван на тај састанак, али је Дилан одбио да у томе учествује.

Марина Вулићевић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 13. 10. 2016)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

7 replies

  1. Ови Швеђани продадоше и гаће и доопе ((( Мораће Клинтонки да дају медаљу за хуманизам (ваууу – дођох, видех, он мртав); јер – како правдају доделу награде Дилану, тако могу и Кучки.

    Свиђа ми се

  2. И иначе нешто се лоше дешава са уметношћу последњих 30-60-100 година? Оно што је у њој основно – племенитост, духовност – згажено је и прокажено; а величају се минорна делца због своје провокативности, инфантилности и болесних скретања.

    Свиђа ми се

  3. Ако је неко од кантаутора требало да добије Нобелову награду то је пре свега Ленард Коен (што не значи да Дилана не волим).

    Али, битније, запањен сам да је у Политици Диланова изјава о Хрватима добила наслов „Спорна Диланова изјава о Хрватима“. Као да читамо домољубни тисак а не најстарији српски лист! 😦

    Свиђа ми се

  4. Па сад и писци графита по ве-це-има улазе у конкуренцију за Нобела? Што да не – „читани су“, продуктивни, животни, провокативни, карактеристичан речник ??

    Свиђа ми се

  5. Мислим да је чак и Дилан мање заинтересован за Нобела, него медији чињеницом да ју је он добио. Па кад је могао Черчил да је добије, а Павић да је не добије, значи да су вредносни критерујими у Штокхолму одавна мутњикави. Зашто да Дилан, можда мањи песник од Елисија и Транстремера, али већи од Черчила, „настрада“.

    А за „Политику“ сте потпуно у праву, нажалост, и у будућности можемо очекивати да ће на јасеновачку трагедију пре да указују глобално популарни и савесни Јевреји (попут Дилана) , него изданци подјармљеног српског новинарства.

    Свиђа ми се

  6. Милане, баш добро што дадосте ову повезницу. Издвајам као врло индикативан следећи део тог текста који има потенцијал да буде суштински (мислим на обе реченице):
    „Otkako je dobio Nobela, prodaja njegovih dela se udeseterostručila, pa tako Amazon javlja da je jedna od njegovih knjiga potpuno rasprodata.
    A on samo ćuti i gleda.“

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s