Бирачи у одсуству
Узбунила се међународна заједница на челу са демократском Аустријом. Не може се дозволити да бирачи на изборима одлуче кога ће за начелника.
Драгомир Антонић (Фото: Новости)
Узбуна у васколиком човечанству. Срби победили на изборима у Републици Српској. Како је то могуће? Како се то смело дозволити. Не само што су победили у Републици већ су победили у Сребреници, која јесте у Српској, али није ред да Ћамил више не буде начелник општине.
Узбунила се међународна заједница на челу са демократском Аустријом. Не може се дозволити да бирачи на изборима одлуче кога ће за начелника. Како бирачи уопште мисле да они бирају, кад је Бакир за Ћамила, а познато је да Бакир има подршку високог представника Валентина Инцка, који опет тврди да зна неке људе у Бриселу. Што би рекли наши стари, њачу ко магарци, јер су се уплашили шта ће с њима бити. Ако остану без положаја и огромне плате могу само да њиште ко ждребе над празним јаслима. Како немају никаквог употребљивог знања неће више такве положаје моћи наћи.
Надају се они да није све изгубљено. Ту су гласови бирача који су „у одсуству“ (?!) плус поштански гласови. То је терен на коме аустријски држављанин Инцко има огромно искуство из своје државе. На прошлим изборима за председника државе, који иначе трају као гладна година, стално се понављају, а кад ће се завршити не зна се, онај ко је победио на бирачким местима изгубио је на поштанским гласовима.
Зато ће Инцко да позове у помоћ свог министра Себастијана Курца, да му пошаље један џак гласова гласача „у одсуству“ поштом. Има Курц у томе искуства. На прошлим изборима у градићу Вајдховену, који је можда мало већи од Сребренице излазност бирача била и 150 одсто. У Вајдховену право гласа је имало 9.026 бирача. Захваљујући пошти и гласовима бирача „у одсуству“ гласало је 13.262. Изборна комисија рече да је у питању вероватно нека грешка која неће утицати на коначни резултат?! Све демократски у интересу грађана. До ових избора у Сребреници мислио сам да је то могуће само у Аустрији. Кад оно Сребрница ме демантова. Кад може у Бечу што не би могло и код Бакира и Ћамила. Магарац у Беч, магарац из Беча. Мора евроунијатска заједница да се слуша, јер она је неприкосновена. Аферим.
Драгомир Антонић, етнолог
Наслов: Стање ствари
(Вечерње новости, 6. 10. 2016)
Categories: Преносимо
Има нечег наизглед комично-апсурдног, али истинитог, у овоме: муслимани могу да се ослободе својих вечитих, злих изетбеговића који их гурају у пропаст и мржњу тако што ће гласати за поштене и добромислеће православце.
Ето решења за све.