Борба за веру: Како ћу пољубити руку Порфирију, који је пољубио руку римском папи?

СПЦ: Митрополит Порфирије на мировном сусрету у Асизију

Под мотом „Жеђ за миром – религије и културе у дијалогу” протекле недеље у Асизију је одржан јубиларни 30. молитвено-мировни сусрет на коме је Српску Православну Цркву представљао изасланик Светог Архијерејског Синода, Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, који је одржао запажено излагање на тему „Молитва и корени мира”.

Кликните на слику за увећање

Кликните на слику за увећање

Преко 470 верских великодостојника и 12 хиљада позваних гостију, међу њима и Папа римски Фрања, Патријарх васељенски Вартоломеј и највиших представници Цркава и верских заједница широм земаљског шара, вишедневним сусретом обележило је 30-годишњицу међурелигијских и мировних сусрета које је покренула Заједница Светог Еђидија (Sant´Egidio) у Асизију, у италијанској области Умбрији.

Током три деценије сусрети су одржавани у различитим местима широм света. Ове јубиларне године високи скуп је одржан у месту одакле је идеја и потекла, у Асизију, градићу везаном за живот и подвиг Светог Фрање Асишког, раног поборника миротворачких односа и разговора са представницима других религија. При последњем сусрету папа Бенедикт XVI је недвосмислено објаснио циљ ових сусрета: – Свету је данас мир потребнији него икад. Овде није реч о синкретизму, већ о сведочењу мира.

asizib_1

Скуп је прошао у знаку још једног важног јубилеја – 25-годишњице патријарашке службе Његове Свесветости г. Вартоломеја на трону Патријарахâ константинопољских. Тим поводом патријарху Вартоломеју је уручен почасни докторат на Универзитету у Перуђи, а панел одржан 19. септембра био је посвећен Његовој служби хришћанима и свету.

Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије одржао је запажено излагање на панел дискусији под насловом Молитва и корени мира.

asizia_94

Централна манифестација међурелигијског сусрета за мир одржана је на тргу Светог Фрање у Асизију одакле је упућен заједнички апел за мир у целом свету. Папа Фрања је том приликом, између осталог, поручио: – Многи од Вас су превалили далеки пут до овог благословеног места. Изаћи, кренути на пут, наћи се, заузети се за мир: то нису само покрети тела, већ покрети душе, то су конкретни духовни одговори за надвладавање затворености, отварајући се Богу и браћи. Бог од нас то тражи, подстичући нас да се суочимо са великом болешћу нашег времена: са равнодушношћу: то је вирус који парализује, чини нас непокретнима и безосећајнима попут болести која напада средиште духовног живота, стварајући нови, тужни облик паганства – паганство равнодушности.

asizia_4

– Не смемо бити равнодушни. Данас свет има жарку жеђ за миром, поручио је папа Фрања чију беседу у целости можете прочитати овде.

asizi-2016

Фотографије: СПЦ

(Сајт СПЦ, 23. 9. 2016)

Како ћу пољубити руку Порфирију, који је пољубио руку римском папи?

Сад више нико не говори о екуменизму или унији зато што је то заслугом наших неких црквених главешина прешло у отворено шуровање са римском куријом и црвенкапицама и утркивању ко ће њежније и понизније пољубити руку римском шефу.

Извор: Јутјуб

Извор: Јутјуб

Зато ме и не чуде столице у дубровачкој Православној цркви или у карловачкој, не оне уз зид за старије, болесне и немоћне него као клупе код римокатолика по средини цркава. Можда желе да сједимо, да  не паднемо кад нам буду саопштили вијест о присаједињењу са Римом… А тек кад сам видео снимак како митрополит Порфирије, сав сретан и усхићен љуби руку римском папи и клања му се до земље, обузе ме страх и нелагода, како ћу се сагнути и пољубити руку своме владици који ме толико понизи. Јер да је тамо отишао приватно, без мантије и не у име СПЦ или епархије у којој и ја живим, некако би ми било лакше, а ово више нису мале ствари, овдје се ваља нешто крупно.

Ја се надам да ће Бог драги дати нам снаге и помоћи и отворити нам очи да у злим намјерама спречимо паписте да нам не приреде изненађење. А прича са посвећењем Алојзија Степинца није готова, бар што се нас Срба тиче, јер ријечи Степинчевог фратра у жупи Стара Ријека који десницом Србе покрштава а лијевицом витла нож коље оне који нису научили Здраво Маријо још одзвањају у нашим ушима…

Миро Рајлић, Ново Место

(Борба за веру, 23. 9. 2016)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

5 replies

  1. Кукала му мајка 23:35-24:20… Од нервозног “намештање” панагије до “отпуштања” од истамбулског Вероломеја…

    P.S. Синкретистички вашар пратити са и без звука. Невербална комуникација много тога каже.

    8
    1
  2. Помаже Бог!

    уколико неко има ел.адресу г-дина др наука, историчара, Драгољуба Марјановића, нека му, молим Вас, пошаље линк да види како изгледа један од резултата ‘дијалога’ и интензивног дружења са јеретицима

    6
    1
  3. Мислим да није сваки однос Православља и Римокатолицизма синкретизам.

    1
    7
  4. Изгледа да је избором папољубца данашња СПЦ изгубила право да носи епитет СВЕТОСАВСКА, јер Свети Сава у Законоправилу набрајајући све тадашње јереси закључује да је римокатоличка најопсанија за цркву Христову.

    13
    2
  5. Кончина

    Нема уздања у Бога
    Чанта се празнословије
    Славимо Ниђе Никога
    Док капљу сузе Божије

    Кончина сада је дошла
    Вријеме смрти нам иде
    А свјетина нигдје пошла
    Слијепци мисле да виде

    Пошли смо гдје се не иде
    Лука нам биће хридине
    Тек кад нам очи провиде
    Знаћемо наше судбине

    Момчило

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading