СПЦ: Митрополит Порфирије на мировном сусрету у Асизију
Под мотом „Жеђ за миром – религије и културе у дијалогу” протекле недеље у Асизију је одржан јубиларни 30. молитвено-мировни сусрет на коме је Српску Православну Цркву представљао изасланик Светог Архијерејског Синода, Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, који је одржао запажено излагање на тему „Молитва и корени мира”.
Преко 470 верских великодостојника и 12 хиљада позваних гостију, међу њима и Папа римски Фрања, Патријарх васељенски Вартоломеј и највиших представници Цркава и верских заједница широм земаљског шара, вишедневним сусретом обележило је 30-годишњицу међурелигијских и мировних сусрета које је покренула Заједница Светог Еђидија (Sant´Egidio) у Асизију, у италијанској области Умбрији.
Током три деценије сусрети су одржавани у различитим местима широм света. Ове јубиларне године високи скуп је одржан у месту одакле је идеја и потекла, у Асизију, градићу везаном за живот и подвиг Светог Фрање Асишког, раног поборника миротворачких односа и разговора са представницима других религија. При последњем сусрету папа Бенедикт XVI је недвосмислено објаснио циљ ових сусрета: – Свету је данас мир потребнији него икад. Овде није реч о синкретизму, већ о сведочењу мира.
Скуп је прошао у знаку још једног важног јубилеја – 25-годишњице патријарашке службе Његове Свесветости г. Вартоломеја на трону Патријарахâ константинопољских. Тим поводом патријарху Вартоломеју је уручен почасни докторат на Универзитету у Перуђи, а панел одржан 19. септембра био је посвећен Његовој служби хришћанима и свету.
Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије одржао је запажено излагање на панел дискусији под насловом Молитва и корени мира.
Централна манифестација међурелигијског сусрета за мир одржана је на тргу Светог Фрање у Асизију одакле је упућен заједнички апел за мир у целом свету. Папа Фрања је том приликом, између осталог, поручио: – Многи од Вас су превалили далеки пут до овог благословеног места. Изаћи, кренути на пут, наћи се, заузети се за мир: то нису само покрети тела, већ покрети душе, то су конкретни духовни одговори за надвладавање затворености, отварајући се Богу и браћи. Бог од нас то тражи, подстичући нас да се суочимо са великом болешћу нашег времена: са равнодушношћу: то је вирус који парализује, чини нас непокретнима и безосећајнима попут болести која напада средиште духовног живота, стварајући нови, тужни облик паганства – паганство равнодушности.
– Не смемо бити равнодушни. Данас свет има жарку жеђ за миром, поручио је папа Фрања чију беседу у целости можете прочитати овде.
Фотографије: СПЦ
Како ћу пољубити руку Порфирију, који је пољубио руку римском папи?
Сад више нико не говори о екуменизму или унији зато што је то заслугом наших неких црквених главешина прешло у отворено шуровање са римском куријом и црвенкапицама и утркивању ко ће њежније и понизније пољубити руку римском шефу.
Зато ме и не чуде столице у дубровачкој Православној цркви или у карловачкој, не оне уз зид за старије, болесне и немоћне него као клупе код римокатолика по средини цркава. Можда желе да сједимо, да не паднемо кад нам буду саопштили вијест о присаједињењу са Римом… А тек кад сам видео снимак како митрополит Порфирије, сав сретан и усхићен љуби руку римском папи и клања му се до земље, обузе ме страх и нелагода, како ћу се сагнути и пољубити руку своме владици који ме толико понизи. Јер да је тамо отишао приватно, без мантије и не у име СПЦ или епархије у којој и ја живим, некако би ми било лакше, а ово више нису мале ствари, овдје се ваља нешто крупно.
Ја се надам да ће Бог драги дати нам снаге и помоћи и отворити нам очи да у злим намјерама спречимо паписте да нам не приреде изненађење. А прича са посвећењем Алојзија Степинца није готова, бар што се нас Срба тиче, јер ријечи Степинчевог фратра у жупи Стара Ријека који десницом Србе покрштава а лијевицом витла нож коље оне који нису научили Здраво Маријо још одзвањају у нашим ушима…
Миро Рајлић, Ново Место
Categories: Преносимо
Кукала му мајка 23:35-24:20… Од нервозног “намештање” панагије до “отпуштања” од истамбулског Вероломеја…
P.S. Синкретистички вашар пратити са и без звука. Невербална комуникација много тога каже.
Помаже Бог!
уколико неко има ел.адресу г-дина др наука, историчара, Драгољуба Марјановића, нека му, молим Вас, пошаље линк да види како изгледа један од резултата ‘дијалога’ и интензивног дружења са јеретицима
Мислим да није сваки однос Православља и Римокатолицизма синкретизам.
Изгледа да је избором папољубца данашња СПЦ изгубила право да носи епитет СВЕТОСАВСКА, јер Свети Сава у Законоправилу набрајајући све тадашње јереси закључује да је римокатоличка најопсанија за цркву Христову.
Кончина
Нема уздања у Бога
Чанта се празнословије
Славимо Ниђе Никога
Док капљу сузе Божије
Кончина сада је дошла
Вријеме смрти нам иде
А свјетина нигдје пошла
Слијепци мисле да виде
Пошли смо гдје се не иде
Лука нам биће хридине
Тек кад нам очи провиде
Знаћемо наше судбине
Момчило