Јован Н. Шиповац

Без обзира да ли су у питању покушаји за остварење сопствених утицаја на геополитичке прилике или су у питању само одговори на безбедносне парадигме и вакуумe моћи, сукоби великих и регионалних сила увек доводе до последица које утичу и на већину осталих држава света.

Глобализација и прелазак на мултиполаран свет поред старих безбедносних изазова стварају и нове ризике на које мале државе не могу да утичу, посебно оне на осетљивим геополитичким подручјима и местима где се преплићу интереси великих сила. Ту спадају и Србија и Република Српска које нажалост у највећем делу нису у прилици да утичу на догађаје, већ се с њима само суочавају, и боре са последицама које они доносе по националну и личну безбедност.

Глобални безбедносни изазови

Навешћемо неке од глобалних изазова и безбедносних догађаја који могу да имају свој утицај на политичко-безбедносне и економске прилике у Србији и Р. Српској:

• Амерички избори су у завршној фази и на исте могу директно да утичу међународни догађаји и медијско спиновање америчке администрације што усмерава јавно мњење према одређеном кандидату, посебно што су ставови и интересовање регион Балкана различити код два актуелна кандидата – код Доналда Трампа занемарљиво мало, а код Хилари Клинтон далеко више.

• Догађаји у Турској – након покушаја пуча и дестибилзације земље уследила је делимична промена политике у односима са САД и Русијом, што ће посебно након смиривања сукоба у Сирији довести до ослобађања заузетих ресурса моћне турске државе и до већег утицаја на прилике на Балкану у складу са неоосманском ”Стратегијом дубине” Ахмеда Давоутоглуа, што иде у прилог идејама ”Исламске декларације” Алије Изетбеговића, које на терену спроводи његов син.

• Миграциона криза и коришћење таласа избеглица је ризик који може бити злоупотребљен у геополитичке сврхе и дестабилизацију, и тиме стварање велике зависности од међународне помоћи, посебно код малих и безбедносно слабих држава које су на мигрантској рути, због ризика од тероризма и организованог криминала.

• Решавање кризе у Сирији и дуго чекани мир коме напаћени сиријски народ већ 5 година тежи, проузроковаће ће неминовно враћање кући дела исламиста – прекаљених ратника на простор БиХ, Рашке, КиМ и тиме створити предуслове да они буду поново у функцији за наставак активности на нашем терену, било самостално, било по налогу руководства у Раки, или из Сарајева.

• Чак ће и борба за доминантни утицај на Блиском истоку Ирана и Саудијске Арабије и промене у њиховом односу снага утицати на остатак муслиманског света а тиме и на наш регион, што ће искористити и друге заинтересоване муслиманске земље да појачају своје активности на терену.

• Криза у изборној коалицији у Немачкој, губитак подршке бирача због политике према мигрантима, раст деснице, промена досадашње војно-безбедносне доктрине, јавна припрема народа за будуће кризе и ризике, и др. изазови доводе до подела унутар носилаца власти и јавног мњења око односа са Русијом укључујући и сукоб са америчким концептом контролисаних криза за решавање балканског а тиме и српског питања.

• Подела друштва у Француској у односу према муслиманском свету и мултикултуралним вредностима, борба око различитих концепата будуће Европе – Европа нација или либерална Европа – борба Марин ле Пен за – председника 2017. године са жељом (у случају њене победе) да Француска иде на референдум о изласку из ЕУ, вероватно и на референдум о изласку из НАТО-а, обећање о повлачењу признања Косова, све су то велики безбедносни ризици који могу довести чак и до грађанског рата.

Регионални безбедносни изазови

Што се тиче регионалних безбедносних изазова, издвојио бих: 

• Раст утицаја Кине у региону – и њен снажан економски продор у Европу баш преко Балкана где је Србија кључни ослонац управо у оним секторима где је Кина моћна – (индустрија челика, инфраструктура, транспорт, логистика, финансијска подршка…) што ће бити коридор за ”нови пут свиле” којим ће се остваривати кинески утицај на Европу. То ће условити притисак на Србију и Републику Српску да обим сарадње са Кином смање или да се чак обустави реализација најављених стратешких пројеката, нпр. 2. блока термоелектране у Гацку.

• Руски политички и војни а не само енергетски утицај – и све присутнија руска ”мека моћ” (односно утицај медија, руске културе и духовности) довешће до све већих притисака на ”политику неутралности” коју води Србија. Руска политика одлучне подршке својим савезницима виђена на примеру Сирије, Крима, добрим делом и Донбаса, ако остане тако чврста и у случају Србије и Републике Српске угрозиће интересе евроатлантског света који доминира регионом већ 15 година. Најављене испоруке наоружања Србији, покушај да се направи велики логистички центар у Нишу, одлучна и јасно видљива широкопојасна подршка Републици Српској најављују процес враћања већег руског утицаја на Балкан, али тиме и неминовну реакцију друге стране. 

• Криза политике придруживања ЕУ и финансијске подршке чланицама појачана ”Брегзитом”; нејединство међу Европским државама, и све већи сукоб националног и либералног концепта довешће до тога да ће Европа у наредном периоду бити заокупљена сама собом без заједничког и чврстог става у процесу интеграција земаља балканског региона и безбедносне политике. Европска унија суочена са до сада највећим ризицима може да покуша да формира сопствене војне снаге за борбу са изазовима миграција и тероризма, што може довести до другачије улоге НАТО-а, и формирања заједничких европских војних снага, што је догађај који може променити комплетну ”безбедносну архитектуру” светске колективне безбедности.

• Промена величине и снаге фокуса Израела на овај регион и до сада велике подршке Републици Српској и Србији због надзора и контроле исламиста јер се решавањем сиријског питања измешта криза из њиховог комшилука на Блиском истоку на неки даљи кризни део света (Кавказ, Средња Азија, на Пацифик или Балкан…). Додатни притисак на смањење самосталних активности Израела (укључујући и Балкан) ван контроле највећег савезника је огромна до сада највећа финансијска подршка Америке и поновно јачање америчке јеврејске струје над оном независнијом израелском или проруском. 

• Наоружавање Хрватске офанзивним оружјем и обука јединица за акције и дејства у региону уз изузетно висок интензитет обавештајних активности усмерених ка циљаним територијама Србије и Републике Српске подстичу на ново наоружавање у региону и траже јасан безбедносни одговор, јер су срамне акције ”Бљесак” и ”Олуја” још увек у свежем сећању српског народа.

• Улазак Црне Горе у НАТО је велики безбедносни ризик јер се простор Републике Српске и Србије са плато-а северне Ц.Горе стратешки заокружује и војним путем, и тако се са ”леђа” прилази Републици Српској и Србији.

• Албански фактор и наставак пројекта ”велике Албаније” је велики безбедносни ризик обзиром да се Албанци као тренутно најпослушнији војници НАТО пакта могу директно злоупотребити да створе безбедносне неприлике у више држава региона: у Македонији, у Црној Гори, као и у деловима Србије, односно на КиМ и региону Бујановца, Медвеђе и Прешева. 

На конференцији „Положај и перспективе односа Србије и Српске у 21. веку“ учествовао и Јован Н. Шиповац

Локални безбедносни изазови

Неки од безбедносних ризика унутар Србије и РС су: 

• Ризик од обојених револуција и насилне смене власти довођењем снага које ће без обзиру на цену дестабилизације државе све учинити за испуњење циљева страног фактора уз помоћ рада страних плаћеника чак и лидера у појединим партијама, челника неких невладиних организација уцењених домаћих тајкуна и финансијера – Колике су размере довођења неквалитетних појединаца на власт видели смо на примеру многих некада мирних држава које су до сада уништила разна ”пролећа”.

• Тероризам и терористички акти и коришћење тероризма као алата у Републици Српској и у Србији са циљем дестабилизације региона, односно повода за мешање других држава и војног савеза НАТО. Поред поменутих повратника из Сирије, већи број вахабистичких енклава широм Босне, КиМ и Рашке уз озбиљну распрострањеност идеологије вахабизма путем параџемата на нивоу целе БиХ, представљају велику безбедносну претњу.

• Неискрена сарадња безбедносних служби у размени и контроли поверљивих обавештајних информација и могућа злоупотреба истих, посебно код злоупотребе тероризма што увећава могућност изазивања великог терористичког акта уз напад паравојних формација као повод за велику кризу која тражи страну интервенцију и мешање у унутрашње прилике суверене земље по доктрини: ”R2P” (Responsible to protect).

• Демографски проблеми чине посебан безбедносни ризик због драстичног смањења популације (што природним наталитетом што миграцијама у градске центре), чиме су посебно угрожена баш она безбедносно осетљива подручја у Србији и Републици Српској – југ Србије, Рашка област, цело Подриње и залеђе Дрине, источна Херцеговина… То системски користи друга страна поступно попуњавајући људским потенцијалом наведене територије на путу ”зелене трансферзале”, укључујући чак и градњу потребне инфраструктуре.

• Посебан ризик је и наставак притисака на борачко-ветеранску популацију путем подизања неоправданих и правно-неутемељених оптужница као стари-нови вид уцена и претњи са последицом ограничења мобилности, живота и рада и практично уклањања из јавног живота угледних и способних појединаца – доказаних родољуба и патриота. 

Поред директног утицаја којим се подрива национална безбедност Србије и Републике Српске и угрожава безбедност њених грађана поменути безбедносни ризици врше утицај и на саме односе између две државе.

Заинтересоване стране силе траже сва могућа решења (као што вода тражи свој пут и најмањи могући пролаз) како би утицале на носиоце власти да одустану од заједничке националне и државне политике, с циљем да дође до подела међу њима, чак и до сукоба, и да Дрина поново дели, а не као данас, да спаја српски народ.

Притисци на носиоце власти су различити, од оних личних, преко економских за које служе ММФ и светска банка и либерална ЕУ политика интеграција без којих рањиве и слабе економије не могу да опстану, преко утицаја медија под контролом страног фактора и разних невладиних и полуагентурних центара који су усмерени против српских националних интереса, све до различитих безбедносних изазова од којих су тренутно најопаснији: организовани криминал, неконтролисане миграције, тероризам, и могућност избијања оружаних сукоба.

Двоструки стандарди у приступу интеграционим и дезинтеграционим процесима у региону, односно прећутна подршка оним државама и народима који не поштујући међународно право и уговоре слепо следе евроатлатистичку политику, усложњава односе између Србије и Републике Српске, и сужава им простор за одлучну реакцију.

Који су прави одговори на безбедносне ризике и који је пут даље сарадње Србије и Републике Српске?

• пре свега, заједничка национална политика која испред свих других ставља српски национални интерес, без обзира где српски народ живи, и без обзира на стране притиске.

• пуно јачање безбедносне, економске и културне сарадње између две државе 

• јачање свих безбедносних капацитета у држави, војсци, МУП-а али и активирање резервног састава на целој територији, враћање служења редовног војног рока.

• пуна подршка Србије Републици Српској у враћању свих одузетих Дејтонских надлежности (укупно 68 + 5), укључујући и Суд, Тужилаштво, делове МУП-а, војску, и безбедносне службе. 

• прихватање међународне подршке и понуде за пуноправну сарадњу свих оних економско-политичких, па чак у случају потребе и војних савеза заснованих на међународној правди и праву, било да су они глобалног или регионалног карактера.

• пуна примена специјалних и паралелних односа између држава, укључујући и заједничку спољну и унутрашњу политику, уз лако и брзо добијање двојног држављанства и личних карата.

• стварање директних пореских и других олакшица, од доделе земље, преко средстава за рад до финансијске подршке за све оне грађане који желе и хоће да се врате у своје крајеве, посебно у безбедносно осетљива подручја.

• омогућавање одрживих развојних пројеката и услова за несметана велика улагања државама који подржавају српски народ широм Србије и Српске повезујући их тиме снажно и у областима производње хране, енергетике, инфраструктуре, образовања, али и војне и цивилне безбедности.

• Заједничко обележавање свих актуелних и историјских празника, и јубилеја као и стратишта српског народа што шаље снажну поруку да смо један народ и да смо имали заједничку прошлост, као што треба да имамо заједничку будућност. 

• Јединствена заједничка подршка Српској Православној Цркви и повезивање држава кроз веру и поштовање светосавског духовног наслеђа, посебно језика и писма, и увођење веронауке у школство као обавезног предмета.

• Широка и пуна подршка безбедносним органима извршне власти посебно МУП-у Републике Српске и МУП-у и Војсци Србије, увек, и без обзира која је политичка опција на власти.

• Укључивање Бања Луке у све регионалне пројекте као пуноправног субјекта и отварање дипломатско-конзуларних представништава Републике Српске у целом свету, уз помоћ инфраструктурне и друге подршке Србије.

• Јака дипломатска, лобистичка и маркетиншка активност заједнички координирана од Србије и Републике Српске на промоцији и обезбеђењу успешности циљева српске националне политике, и представљању међународној јавности праве истине о страдању Срба у 20. веку.

• Пуна подршка референдумским изјашњавањима грађана о свим важним политичко-безбедносним и економским питањима као првом доказу слободе и независности једног народа!

На крају, да закључим, српски народ је кроз своју дугу историју доказано храбар народ што му признају чак и непријатељи, ипак људи се плаше непознатог и онога што не разумеју, зато је данас огромна улога на свим патриотским и правдољубивим владиним, невладиним и научним организацијама и удружењима да правилно информишу јавност, јер без обзира на све ресурсе и материјално-техничка средства: правилно информисан, јединствен, мотивисан, и одлучно вођен народ увек чини најважнију безбедносну компоненту у одбрани своје отаџбине.

Аутор је стручњак за безбедност и члан ИО удружења ЧАСТ ОТАЏБИНЕ

Categories: Судбина као политика

Tags: Јован Н. Шиповац, РС, Србија, Част отаџбине, безбедност