Друга, права страна
Предавање на тему колико је мало потребно да се покаже људскост, захвалност и да онај коме је упућујете, схвати искрену и пријатељску намеру, одржали су ми представници невладине организације, што би рекли NGO, најпознатије на свету.
Црвени крст Србије: Од 1876.
‘Ајде што су одржали мени, и некако, али то је била права лекција за оне који покушавају да управљају нашим животима, који су и овом приликом показали да ће доживотно у први разред, да су ђаци-понављачи којима недостаје свест о моралу, па и потребна понизност пред импресивним делима, у овом случају једног храброг човека, коју су препознали сви, осим власти оваплоћеној у лику (и делу) локалус-спиритус-политикус-мовенса и водећег човека-жена града Смедерева.
Пошто, вероватно, није у питању неки функционер (владајуће странке), по могућству високи (функционер), онда може пријемом у градској кући да домаћинује и заменик. Па, бре, брате Србине, не може!
Има једно међутим што нас раздваја, како би рекао Бане Бумбар. Створи се прилика за тренутак људскости, коју имаш или не, један од оних тренутака који дође и нема га више, кад ти се пружи прилика да кажеш само ХВАЛА, за дела која ћу поменути у наставку, а што је локалус-спиритус-политикус-мовенс испустио, заокупљен вероватно „важним државним” стварима, као што је „шлихтање” државним функционерима, вортања по вашару, са све поклонима, ручковима и осталим увлакачким средствима за придобијање (привидне) наклоности, наравно, уз трошење наших, а не својих пара!
Можда и није за чуђење, ако се има у виду да већина (њиних) који, на пример, за евро кажу еуро (ваљда им звучи модерно или отмено), иако их њихови страначки пајтоси, попут малог са салаша, покушавају да исправе и науче. Будући да локалус-спиритус-политикус-мовенс све зна, и то најбоље, онда ништа и не чуди. Ни то што не разликују важно од неважног.
Друга, права страна. Тихо, ненаметљиво и пријатељски искрено, Црвени крст Смедерево и Градски женски хор Кир Стефан Србин приредили су неформални, нережирани, скромни програм, али дирљив и препун емоција. Сасвим по мери, како се испоставило, осведоченог пријатеља српског народа, доктора Лучијана Адамија, који је деведесетих година, током међународних санкција и свих зала која су нас задесила, био покретач хуманитарне помоћи италијанског народа за угрожено становништво у Смедереву и Србији.
Кад мало боље размислим, добро је што ову малу свечаност, такорећи „у ходу” организовану у смедеревском Центру за културу, својим присуством и сумњивим моралним кредибилитетом нису укаљали они који себе називају политичарима и сматрају да су свезнајући. Од многих фрустрација, зло и на уши излази (док им у џепове улази), а изгледа да немају појма шта је то сасвим једноставно и природно, бити човек. Полетели.
Ако су нас исте или сличне генерације васпитавале, то би значило да смо научили да не лажемо и не крадемо, да одвојимо зрно од кукоља, да разликујемо добро и зло, шта ваља а шта не, шта је ред. Знају ли то и „њини”?
Друга, права страна. Доктор Лучијано Адами је лекар кардиолог из Вероне, ожењен Мађарицом из Панчева. Био је иницијатор сабирних хуманитарних акција у Италији, захваљујући којима је велика количина хуманитарне помоћи прикупљена током ратова деведесетих за напаћени српски народ у Смедереву и Србији.
Доктор Лучијано Адами
Прве избегле породице, ако сте заборавили, доселиле су се из ратом захваћене Западне Славоније, управо у Панчево и Смедерево, када стиже и прва помоћ из Италије за несрећно, избегло, претежно српско становништво које се нашло у овим градовима.
Својим залагањем, др Адами је омогућио и сарадњу две организације Црвеног крста, из Смедерева и Равене у Италији, чији су активисти великим ангажовањем и различитим хуманитарним акцијама помогли угроженом становништву које је избегло ратне сукобе.
О великом пријатељству са доктором Адамијем, као и о његовим заслугама за дистрибуцију санитетског материјала, лекова, хране, школског прибора, играчака за децу, одеће, обуће, постељине, хигијене.., која се одвијала континуирано и најмање једном годишње, од децембра 1991. године па све до 2004. године(!), присетили су се тадашњи актери, представници смедеревског Црвеног крста, током мале свечаности у већ поменутој установи културе.
„Изузетна је част Црвеном крсту Србије и Црвеном крсту Смедерево што су стекли пријатеља као што је др Лучијано Адами, који је показао пожртвованост, доброту и херојство у најтежим тренуцима и према најугроженијима, а то су тада била избегла лица.”
Поменута су и признања која говоре о великом хуманисти др Адамију и његовом искреном и пожртвованом раду у помагању пријатељском народу у невољи: Златни знак Црвеног крста Србије, Медаља Југословенског Црвеног крста, Плакета општине Смедерево – Почасни грађанин Смедерева.
Поред симболичног поклона смедеревског Црвеног крста, посебно за доктора Лучијана Адамија, Градски женски хор је припремио обраду његове омиљене песме – Фијакер стари (Звонко Богдан), који је том храбром и вечитом српском пријатељу измамио „звездану прашину” у очима и подрхтавање усана, чему су допринеле и речи личне захвалности диригента смедеревског хора: „Богатство не чини новац, већ искрени пријатељи!”
Доктор Адами је ових дана боравио у Смедереву са омладинским хором The voices (Фибрен, Италија), у оквиру узвратне посете домаћинима, Градском женском хору Кир Стефан Србин. Питање је када ће се указати следећа прилика за пријатељско виђење, топлу људску реч и, изнова, да се заблагодари осведоченом пријатељу српског народа. Зато што ред (некад се знао) налаже да му се треба захвалити, увек и поново, за сваки лек, за сваки завој, газу, за сваку дечију играчку, за сваку сузу радосницу, за сваки осмех које су измамиле хуманитарне пошиљке, које су стизале са њим на челу.
Да ли је потребно рећи да је италијански хор ономад певао госпел на Градском тргу и одушевио смедеревску публику (која зна још понешто осим Happy Day или Коенове пригодне Halleluyah). Као да се све скупило у једну емоцију, крајње позитивну, људску и у знак захвалности великом хуманисти и добротвору српског народа, коме се уз велики наклон, моја маленкост извињава и у „њино” име.
П.С. Вест у прилогу својевремено објављена у Смедеревској седмици (бр. 167) под насловом: Италијански хуманитарци, потписује Д. П.
Делегација Италијанског Црвеног крста покрајине Равена донела је у среду увече у Смедерево хуманитарну помоћ. Италијанске хуманитарце предводио је доктор Лучијано Адами. У пошиљци се налази санитетски материјал, одећа, храна, затим три стоматолошке столице, апарати за офталмолошку службу и мерење кисеоника, лампе за хируршки блок. Хуманитарна помоћ је вредна 50 хиљада немачких марака. Прикупили су је медицински радници државних болница у Покрајини Равена, а намењана је Здравственом центру „Свети Лука“ у Смедереву. Мањи део помоћи добиће болница у Вршцу. Ово је друга хуманитарна пошиљка Италијанског Црвеног крста Покрајине Равена у току ове године. (Нека од „поједених” година после октобра када смо дозволили да се гамад разгмиже – прим. Д. Ђ.)
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар