Србија да призна Косово, Косово да оснује ЗЗС
Пресецање Гордијевог чвора мора се и са стране погурати – Бајден можда има некакву полугу да погура процес, истиче Шкељзен Малићи за Данас
Посета потпредседника Сједињених Америчких Држава Џозефа Бајдена Београду и Приштини убрзаће пресецање Гордијевог чвора.
О којем је у парламенту говорио Александар Вучић, и признање независности Косова, сагласни су саговорници Данаса из Београда и Приштине – Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права, и Шкељзен Малићи, косовски аналитичар и политички саветник премијера Албаније Едија Раме.
– Вучићева изјава да би признаје Косова било пресецање Гордијевог чвора, али да то Србија неће урадити, указује да је ипак свестан колико је то важан тест Србије за који он очигледно није спреман. Због тога истовремено оптужује и националисте као покриће за политички кукавичлук – оцењује за Данас Соња Бисерко.
Шкељзен Малићи, такође, напомиње за Данас да је у Вучићевом говору о Косову новина то што је рекао да је признање Косова, односно пресецање Гордијевог чвора неминовност.
– Нови стари премијер Вучић је изјавио да је за Косово неопходно да се пресече Гордијев чвор, али да Србија неће признати независност Косова. То је стара формула са новим нагласком, да је пресецање чвора неминовност. Е па, то пресецање мора се и са стране погурати, што пре то боље. Бајден можда има некакву полугу да погура процес, али то мора бити на ширем плану, да се осигура регионална стабилност у време када је ЕУ прилично уздрмана а руско-турско приближавање може додатно закомпликовати односе у региону – истиче Малићи за Данас.
Он истиче да не само Бриселски дијалог већ да су и на унутрашњем плану Косово и Србија у застојима и блокадама.
– Србија најзад има нову владу, али није јасно хоће ли она имати и нову политику у односу према Косову. Не верујем да постоји некаква чаробна америчка формула, али јасно је да без Американаца нема решења за Косово и регион. На Косову Бајден ће вероватно покушати да запуши унутрашњи раскол и блокаду око разграничења са Црном Гором и компромисом око заједнице српских општина – закључује политички саветник Едија Раме за наш лист.
Према речима Соње Бисерко, за САД је признавање Косова важно из више разлога.
– Осим што је Косово најважнији успех спољне политике САД, оно је и објективно важно за безбедност Косова али и региона. Радикализација једног дела младих на Косову због фрустрације и бесперспективности може постати озбиљан проблем за безбедност региона. Запад је одговоран за ту ситуацију и због сталне стигматизације косовске државе (специјални суд, статус северног Косова и др). Ситуација захтева много конструктивнији приступ Балкану, што значи његово убрзано интегрисање у ЕУ. Треба релативизовати уцењивачки потенцијал Србије (због Русије) јер он угрожава и интересе саме Србије. Њена амбиваленција око тога где припада највише штети Србији – истиче Бисерко за наш лист.
Председница Хелсиншког одбора за људска права сматра да недовршени посао на Балкану указује на озбиљан дефицит међународне заједнице.
– Временом су се изгубили или занемарили принципи на којима почивају УН, ОЕБС и друге међународне организације. Правни вакуум у којем се одбијају међународни односи довели до опште конфузије и губљење илузија. Посете високих америчких функционера не могу се тумачити без узимања у обзир међународног контекста. Промењене међународне околности довеле су Балкан поново и жижу интересовања јер се преко њега преламају интереси различитих актера (Америка, Русија, Турска и ЕУ) – оцењује Бисерко.
Наша саговорница напомиње да западна заједница са закашњењем схватила важност Балкана за безбедност Запада.
– Тек је мигрантска криза „освестила“ тај проблем. Јер постјугословенски контекст је сада проширен и на Блиски исток, што додатно компликује ствари. Нажалост ЕУ није успела да на прави начин хендлује проблеме Балкана. Политика условљавања постконфликтних друштава само је појачала антизападни сентимент. Уместо свеобухватне политике за регион која подразумева и неку врсту Маршаловог плана, ЕУ је пропустила прилику да цео Балкан стави под свој кишобран а проблеме решава накнадно – каже Бисерко.
Она додаје да су сада на делу регресивни трендови који угрожавају све аранжмане које су ЕУ и САД својевремено дефинисале.
– Пенетрација Русије на Балкан, посебно у Србији, ставља Србију у фокус њихове пажње јер је се она перципира као кључни фактор стабилности на Балкану. Њен амбивалентан и калкулантски однос према Западу и стално лавирање између Москве и Брисела, последњих месеци је довело у Београд бројне западне посленике. У том кључу треба разумети и посете америчких званичника. С обзиром да Бајден долази и у Приштину и у Београд, очигледно је да ће Бриселски споразум и његова (де)блокада бити главна тема – закључује председница Хелсиншког одбора за људска права за Данас.
С. Чонградин
Ненад Зорић: Кад Бисерко постане Дукађини
Како позната боркиња за људска права гледа на оснивање суда за злочине ОВК, шта је према њеном мишљењу највећи спољнополитички успех Америке и шта подразумева под пенетрацијом Русије
„Запад је одговоран због сталне стигматизације косовске државе (специјални суд, статус северног Косова и др.)“, рече за дневник „Данас“ Соња Бисерко и не трепну.
Навикли смо од председнице Хелсиншког одбора за људска права у Србији да подржава независност „Косова“, да има необјективне ставове гледе ратних деведесетих и постратних двехиљадитих, али је крајње неочекивано да неко ко истиче својеврсни беџ борца за људска права каже да је специјални суд за ратне злочине на Косову и Метохији стигматизација те „државе“. Дакако, и оцена да је статус севера – где углавном живе преостали Срби са Косова и Метохије – стигматизација „Косова“ не приличи једном човекољубљу, али је то на линији крпљења државности „Косова“ на којој раде и дотична и Запад већ дуги низ година, па не изненађује.
Да ли би се Кисинџер насмејао
Признање „Косова“ од стране Србије је за Америку, према речима Соње Бисерко, важно из више разлога. „Осим што је ’Косово‘ најважнији успех спољне политике САД, оно је и објективно важно за безбедност ’Косова‘, али и региона“. Опет рече Бисерко, и опет не трепну.
Не знамо да ли би се искусни дипломата Хенри Кисинџер на опаску о најважнијем успеху спољне политике Америке само грохотом насмејао или би поменуо односе са Кином, Совјетским Савезом, тренутно Кубом… али оно што сигурно није тачно јесте да безбедност региона зависи од признања поменуте квазидржавне творевине.
„Радикализација једног дела младих на ’Косову‘ због фрустрације и бесперспективности може постати озбиљан проблем за безбедност региона“, додаде Бисерко и коначно (делимично) погоди. Међутим, то не зависи од Србије и признања „Косова“, већ од тога што се на силу инсталира „држава“ без институција и владавине права. Зна то поменута, али неће да призна.
Не може без чешања о Русију
А онда креће крешендо у коме је незаобилазна Русија, па тако та боркиња констатује да ситуација захтева много конструктивнији приступ Балкану, што значи – појашњава она – његово убрзано интегрисање у ЕУ. Треба – сугерише Бисерко – релативизовати уцењивачки потенцијал Србије (због Русије) јер он угрожава и интересе саме Србије.
Шта рећи, а испоштовати – ма какве ставове имала – једну даму и њене године. Како оценити произвољност која избија између ставова госпође Бисерко. Како реаговати на замену теза о уценама и на тврдње да је Србија та која уцењује, а не она која је константно уцењивана.
Могли би се сагласити са ставом председнице Хелсиншког одбора за људска права кад истиче да недовршени посао на Балкану указује на озбиљан дефицит међународне заједнице, кад Бисерко под дефицитом не би сматрала још већи утицај Запада, а не мањак владавине права, дипломатских принципа и вишак интервенционизма.
Да ли је пенетрација само реч
„Временом су се изгубили или занемарили принципи на којима почивају УН, ОЕБС и друге међународне организације“, констатује Бисерко, па би се и са тим ставом могли сагласити, да уважена Соња одмах не додаје „правни вакуум у којем се одвијају међународни односи довели до опште конфузије и губљење илузија“, а под тиме подразумева да су „на делу регресивни трендови који угрожавају све аранжмане које су ЕУ и САД својевремено дефинисале“.
Дабоме, поентира са „пенетрација Русије на Балкан, посебно у Србији, ставља Србију у фокус њихове пажње јер се она перципира као кључни фактор стабилности на Балкану. Њен амбивалентан и калкулантски однос према Западу и стално лавирање између Москве и Брисела, последњих месеци је довело у Београд бројне западне посленике“… На том месту је сваки коментар сувишан.
За крај смо оставили оцену цењене госпође да „Вучићева изјава да би признање ’Косова‘ било пресецање Гордијевог чвора, али да то Србија неће урадити, указује да је ипак свестан колико је то важан тест за Србију за који он очигледно није спреман“.
Ето, Србија и Вучић нису спремни да прођу тест. Ни да га раде. Међутим, зато је Бисерко положила све могуће тестове градитеља „друге албанске државе“, па јој сертификат да је ововременски Лека Дукађини не треба.
Categories: Преносимо
Може се чак и по госпоџином речнику (хендловати, пенетрација …) закључити да она не зна много и нема шта да каже, већ да неуко покушава да преприча оно што је прочитала из страних извора, при том или у слабом преводу, или са слабим знањем страних језика и сиромашним речником којим би то изразила.
@ србски
Можда Соњи Б. недостају баш та хендловања и пенетрације?