Војислав Шешељ лако је задобио следбенике – нашао их је међу сиромашним и необразованим деловима српског народа, углавном прогнаних са својих огњишта са територија западно од Дрине у годинама распада Југославије 1991-1995.
Војислав Шешељ са присталицама испред Руског цара 1990. године
Нарцисоидност му је основна карактеристика. Тако је у средишту Српске радикалне странке у Земуну његова слика по димензијама већа од Светога Саве, у једном од бројева страначких новина (пре добровољног одласка у Хаг) било је 49 његових фотографија…
Шешељ је, према неким гласовима, осетивши да ће бити убијен, одлучио да се доказује у Хагу, у суду који су Англоамериканци створили да би судили првенствено Србима, па тек понеком Хрвату и Муслиману.
Током више од 11 година проведених у затвору, захваљујући телевизијским директним или одложеним преносима, увесељавао је своје поклонике и присталице по Србији.
Странка му се, међутим, располутила на два дела – већи, који су предводили његови највернији синови, Томислав Николић и Александар Вучић, и мањи, који је остао веран свом оснивачу.
Од политике није стекао велико богатство као кум Вук Драшковић (и кума Даница). Има тврдњи да после повратка из Хага добија редовно апанажу од разних добротвора (углавном из миљеа с друге стране закона) и то по налогу свога млађег политичког сина.
Од доласка у Србију из Хага, Шешељ напада Николића а Вучића узгред помене али никада негативним речима. Судећи по понашању, Шешељ и Вучић су се договорили о ненападању (и цени). Када је недавно Шешељ наредио свом страначком чланству да се припреми за изборе на Косову и Метохији (а Вучић је то признао Бриселским споразумом као државу „Република Косова“), они су се у чуду нашли просто не верујући у превртљивост свога вође!
Српска радикална странка, с промењеним именом, постала је власт у Србији. Додуше, једино није Шешељ у државном врху. У прилог те тврдње, иду и следеће чињенице: страначка база „нове“ странке – Српске напредне странке – остала је готово иста мада је у само руководство ушло неколико каријериста а бивших припадника других странака, веома низак интелектуални, образовни и културни ниво руководства… Када се томе дода и чињеница да се Вучић народу обраћа посредством Informera (што у преводу на српски звучи као Цинкарош) и телевизије Pink. А то чита и гледа дно дна Србије!
Насловна страна Informer-а пре повратка В. Шешеља из Хага
Постоје докази да је Шешељ пао у зависност од Слободана Милошевића још 1988. године, после доласка из босанског тамног вилајета. Тада је добио пасош и препоруку да се приближи четничком војводи и националном прваку у српском расејању Момчилу Ђујићу.
Остарелом војводи годила је Шешељева антикомунистичка реторика па га је, без икаквих основа и подлоге у традицији, и без консултација са двојицом живих војвода (Звонко Вучковић, Радомир Петровић Кента), 1989. године прогласио новим војводом и „наговорио“ једног епископа Српске православне цркве да га миропомаже!
Други део договора Шешеља и србијанске Службе државне безбедности (којом су командовали Црногорци) остварен је 1991. године. Наиме, на изборима у општини Раковица намештен је избор новог народног посланика. Слободан Милошевић је наложио својим службама и Социјалистичкој партији Србије да Шешељу намакну апсолутну победу. Послушници су, да би извршили наредбу, формирали посебно тело сачињено од угледних личности, уредника у медијима, припадника државне безбедности па „успех“ није изостао! Војислав Шешељ је постао народни посланик!
Некако, у том времену забаталио је обећање војводи Ђујићу. Дознавши шта његов несуђени наследник ради, остарели војвода се покајао. Уосталом, прочитајте то његово кајање:
Кликните на слику за увећање
Кликните на слику за увећање
Кликните на слику за увећање
ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 12. 8. 2016. у 13:22 – у четвртом пасусу од краја „потпао у завист“ исправљено у „пао у зависност“.