Војислав Шешељ лако је задобио следбенике – нашао их је међу сиромашним и необразованим деловима српског народа, углавном прогнаних са својих огњишта са територија западно од Дрине у годинама распада Југославије 1991-1995.
Војислав Шешељ са присталицама испред Руског цара 1990. године
Нарцисоидност му је основна карактеристика. Тако је у средишту Српске радикалне странке у Земуну његова слика по димензијама већа од Светога Саве, у једном од бројева страначких новина (пре добровољног одласка у Хаг) било је 49 његових фотографија…
Шешељ је, према неким гласовима, осетивши да ће бити убијен, одлучио да се доказује у Хагу, у суду који су Англоамериканци створили да би судили првенствено Србима, па тек понеком Хрвату и Муслиману.
Током више од 11 година проведених у затвору, захваљујући телевизијским директним или одложеним преносима, увесељавао је своје поклонике и присталице по Србији.
Странка му се, међутим, располутила на два дела – већи, који су предводили његови највернији синови, Томислав Николић и Александар Вучић, и мањи, који је остао веран свом оснивачу.
Од политике није стекао велико богатство као кум Вук Драшковић (и кума Даница). Има тврдњи да после повратка из Хага добија редовно апанажу од разних добротвора (углавном из миљеа с друге стране закона) и то по налогу свога млађег политичког сина.
Од доласка у Србију из Хага, Шешељ напада Николића а Вучића узгред помене али никада негативним речима. Судећи по понашању, Шешељ и Вучић су се договорили о ненападању (и цени). Када је недавно Шешељ наредио свом страначком чланству да се припреми за изборе на Косову и Метохији (а Вучић је то признао Бриселским споразумом као државу „Република Косова“), они су се у чуду нашли просто не верујући у превртљивост свога вође!
Српска радикална странка, с промењеним именом, постала је власт у Србији. Додуше, једино није Шешељ у државном врху. У прилог те тврдње, иду и следеће чињенице: страначка база „нове“ странке – Српске напредне странке – остала је готово иста мада је у само руководство ушло неколико каријериста а бивших припадника других странака, веома низак интелектуални, образовни и културни ниво руководства… Када се томе дода и чињеница да се Вучић народу обраћа посредством Informera (што у преводу на српски звучи као Цинкарош) и телевизије Pink. А то чита и гледа дно дна Србије!
Насловна страна Informer-а пре повратка В. Шешеља из Хага
Постоје докази да је Шешељ пао у зависност од Слободана Милошевића још 1988. године, после доласка из босанског тамног вилајета. Тада је добио пасош и препоруку да се приближи четничком војводи и националном прваку у српском расејању Момчилу Ђујићу.
Остарелом војводи годила је Шешељева антикомунистичка реторика па га је, без икаквих основа и подлоге у традицији, и без консултација са двојицом живих војвода (Звонко Вучковић, Радомир Петровић Кента), 1989. године прогласио новим војводом и „наговорио“ једног епископа Српске православне цркве да га миропомаже!
Други део договора Шешеља и србијанске Службе државне безбедности (којом су командовали Црногорци) остварен је 1991. године. Наиме, на изборима у општини Раковица намештен је избор новог народног посланика. Слободан Милошевић је наложио својим службама и Социјалистичкој партији Србије да Шешељу намакну апсолутну победу. Послушници су, да би извршили наредбу, формирали посебно тело сачињено од угледних личности, уредника у медијима, припадника државне безбедности па „успех“ није изостао! Војислав Шешељ је постао народни посланик!
Некако, у том времену забаталио је обећање војводи Ђујићу. Дознавши шта његов несуђени наследник ради, остарели војвода се покајао. Уосталом, прочитајте то његово кајање:
Кликните на слику за увећање
Кликните на слику за увећање
Кликните на слику за увећање
ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 12. 8. 2016. у 13:22 – у четвртом пасусу од краја “потпао у завист” исправљено у “пао у зависност”.
Categories: Разномислије
Ово је јефтино политичко потказивање уместо озбиљне политичке критике. Под претпоставком да је Шешељ из раних деведесетих протежиран од неких структура – а имамо врло солидне разлоге да мислимо да јесте – не видим како је то релевантно за његов политички ангажман сада. Тај ангажман није беспрекоран, далеко од тога, али га треба критиковати као актуелну и релевантну политичку фигуру што јесте а не као неког намештеника мрачних и недокучивих сила. Сила које несумњиво имају дејство у нашем друштву али немају свеприсутни утицај који им се неретко приписује.
А што се тиче дисквалификације присталица Војислава Шешеља мислим да је увредљиво да се они означавају као ”сиромашни и необразовани слој нашег народа”. Сваки масовни политички покрет у Србији ће по природи ствари да привуче незанемарљиви број и необразованих и сиромашних људи. Нажалост, наш народ је тренутно тако структуриран. Радикали за разлику од других странака (псоебно оних ускограђанских као што је ДС) имају присталице из практично свих слојева и група у друштву.
Не кажем да српски десничари треба да подржавају Шешеља и његову политику. Нити кажем да не треба. Поента је да бисмо морали да се издигнемо изнад популистичког дисквалификовања политичких противника да бисмо, једног дана, били кадри да формулишемо и понудимо једну аутентичну десну политичку алтернативу садашњим евроатлантистичким популистима.
Ова реченица ми је промакла приликом првог читања текста:
”Има тврдњи да после повратка из Хага добија редовно апанажу од разних добротвора (углавном из миљеа с друге стране закона) и то по налогу свога млађег политичког сина.”
Ово чак није ни дефамација политичког противника карактеристична за нпр напредњачку изложбу одржану ”Нецензурисане лажи”. У питању је чиста клевета. Има ли аутор чланка озбиљне доказе да неко прима новац од људи из криминалног миљеа? Шешељ никада тако нешто није спомињао као ни да прима новац од било кога по неком основу (што је својевремено хвалисаво истицао један од припадника умивене и високообразоване српске ”деснице”).
Подсећа ме помало на клевету Александра Вучића на рачун Ђорђа Вукадиновића – да је потоњи представник поносног влашког наорда ”ојадио” Лутрију Србије. Притом Вучић се није усудио да каже покрао, похарао па да може да се инсистира да докаже своје тврдње а ако не може да одговара за клевету већ је тако говорио да изречено може да се разуме у смислу ”био је издашно плаћен за свој рад”, ”постигао је добар договор за који је добио високу накнаду од Лутрије Србије” или нешто слично. Судећи по овој реченици из чланка ни његов аутор се није много одмакао од ”радикалско-напредњачких метода”.
Ја сам лично чуо Војислава Шешеља када је, грлат, машућу пиштољем у Београду, пред тадашњом зградом Скупштине Србије, урлао на српску омладину “ЈЕ*ЕМ ВАМ МАЈКУ СРБИЈАНСКУ! ЈЕ*ЕМ ВАМ МАЈКУ ЦИГАНСКУ!”. Око овога немам шта да се доказујем са било ким. Чуо сам га и знам који је. “Ту нема ни Србина, ни човека”. Оно што је катастрофа, већина његових присташа, било у СРС или СНС, ЗНА ЗА ОВО ШТО САМ ЦИТИРАО, и подржава.
@Ђорђе Ивковић
Нимбусе, нећеш бити ни први ни последњи Србин који лажно сведочи и оптужује ближњега свога.
Догађај који описујеш јесте се збио у Бгд пред Скупштином, али за време неоправданог штрајка таксиста и њихове блокаде саобраћаја у центру града.
То је време санкција и оскудице горива.
Бензин се куповао на пумпама за 2 марке уз државне онове.
Таксисти су месечно од државе добијали бонове за 120 литара бензина које су затим продавали грађаима за једну марку по литру.
Са 120 марака месечно нису ни морали да возе.
Сетимо се да су пензије тада биле две три марке, а плате десетак марака.
Елем, таксистима је то било мало,па су правили неред по Бгд, е да би им Слоба дао још бонова.
Шешељ, каквог га је Бог дао, им је пред Скупштином изашао на црту и сасуо им истину у лице.
Када му је багра таксистичка насрнула на физички интегритет, потегао је у самоодбрани пиштољ и рекао: „Бандо разбојничка, ј***ћу вам матер, кад дођем на власт”!
Тачно је да је ДБ радио на проекту “Раковица – Шешељ”.Осуђен 1984.,пуштен 1986.Примећен од страних служби по рутини..Тачно је да је патолошки комуниста.А ево нешто из архиве “Time”-“Тајм”,магазина што сведочи као се радило на разбијању земље због поделе територије.
http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,965639,00.html?xid=fbshare
А постоји и доказ да је текст исправан:”Када је ученик спреман увек се појављује учитељ”.