Пред крај рада сајта, подсећамо на оно што је колективна памет „Стања ствари“ изнедрила као план „шта нам је чинити“ или макар „чему тежити“ (да не користимо тешке речи попут „националног програма“)
Први пут објављено 25. 7. 2016.
- Србија је национална држава српског народа и држава свих осталих грађана који у њој живе.
- У Србији је у службеној и јавној употреби српски језик, једино писмо ћириличко – српска азбука. У срединама где националне мањине живе у значајном проценту, поред српског језика и ћириличког писма – српске азбуке, предвидети употребу и језика и писма те националне мањине.
- Србија је православна држава, вођена светосавским начелима. Без обзира на посебан статус СПЦ, у Србији се поштују верске слободе и право вероисповести. Тренутно државно уређење је парламентарна република, за увођење православне монархије неопходан је референдум.
- Србија је држава која се ослања на своје снаге, уз најбоље односе и везе са Русијом. О уласку у било какве заједнице или савезе неопходно је референдумско изјашњавање.
- Српска војска, осим професионалног дела, подразумева и редовно служење војног рока.
- Приоритет у Србији имају народно здравље, народна просвета и наука.
- Економија у Србији служи за остваривање принципа хуманог живота становништва. Тржишна привреда, уз неопходне државне корекције. Банкарски систем се ослања на јапанска искуства, где су банке финансијско-производне фирме. Главна грана је српска пољопривреда. Нагласак је на малим поседима, који би били у рукама пољопривредника и занатлија.
- Србија има независно, одговорно и ефикасно правосуђе. Сви домаћи закони и прописи, као и међународни уговори који се склапају не смеју бити у супротности са Уставом Државе Србије.
- Србија одржава посебне везе са Србима у околним земљама. Србија има Министарство за повратак људи из дијаспоре.
- Медији у Србији су слободни, али и одговорни – како према закону тако и према етичким и моралним стандардима.
НАПОМЕНА: За сва остала питања која нису наведена, нека водиља буде да се уради како би Свети Сава поступио да је на нашем месту.
Десет тачака за Србију настале су као покушај формулисања националних циљева на сајту „Стање ствари“. Свако ко је сагласан са тих десет циљева нека их усвоји и почне да их сведочи животом; ко при томе има и молитвено правило – нека се моли свим Србима светитељима за успех подухвата. Како радили тако нам Бог помогао!
ИЗМЕНЕ
Овај чланак је промењен 11. 8. 2016. и то:
- У тачки 2 „Званичан језик је српски“ промењено у „У Србији је у службеној и јавној употреби српски језик“
- У тачки 8 додата реченица „Сви домаћи закони и прописи, као и међународни уговори који се склапају не смеју бити у супротности са Уставом Државе Србије“
- У тачки 10 „штампа“ промењена у „медији“.
Categories: Да се ја питам
Хвала свима који су учествовали у прављењу ових Десет тачака. Ја сам пробао да “сравним” све предлоге у један, водећи се следећим правилима:
– да буде јасно и што краће
– да ствари буду што општијег типа
– да се не уносе ствари које нас очито деле
– да се не стављају ствари које су “евентуално” (осим оних где је неопходан референдум)
Радећи на овим тачкама (учествујући у “јавној дискусији” 🙂 ) увидео сам добро шта значи оно “два Србина, три партије”, па тим пре желим да честитам свима што смо ипак успели ово да формулишемо. Наравно, још има времена да неке ствари дорадимо, али све молим да се усредсредимо на дефинисање и евентуално избацивање а не ширење ових најопштијих тачака.
Александар Лазић
Нема се шта додати ни одузети. Потписујем.
Предлог:
Да у Т. 2 , уместо “Званичан језик је српски,” буде Т.2.:” У Србији се службено и јавно употребљава и користи србски језик и једино писмо ћириличко – србска азбука.
Додати у Т.8 ” Сви домаћи закони и прописи,као и међународни уговори који се склапају у вези са Србијом, морају бити усаглашени са Уставом, односно, не смеју да буду у супротности са Уставом Државе Србије.”
У Т 10. после “штампа”, додати “радио и телевизија су слободни”….
Остале тачке -прихватљиве и разложне.
Можда разрадити и прецизирати све око тачке 6, пошто те сегменте није тешко идеолошки изопачити.
Кратко и јасно. Подржао бих овај предлог српског националног програма, али као прелазно решење. Јер ако хоћемо истинско оздрављење српског народа, повратак Светосављу и Богом благословену државу, онда либерална демократија може и мора бити ништа више од прелазног решења ка ономе што је Свети владика Николај назвао Српским домаћинским поретком.
Узгред, недавно сам наишао и на овај предлог, и мада још увек нисам имао времена да га детаљно проучим, морам рећи да ми се веома допао: http://www.srb-akcija.org/izdvajamo/841/program/ Препоручујем га и вашој пажњи.
Вук Емигрант
Занимљив линк, неке објаве на том сајту делују инспиративно. Ипак, нигде не пише (можда ја нисам успео да пронађем податак) ко су чланови “Србске акције”, што улива неповерење. Затим, величају се особе (Франко на пример) које су повезане са елитама које вековима раде на слабљењу и нестанку Срба.
Поздрављам Вас.
Хвала свима на досадашњој дискусији. Предлози коментатора Зорана били су на месту и увршћени су у сам текст, а то је и нотирано.
Александар Лазић
ПС. Ово не значи да је крајња верзија документа, само је направљен пресек. Коментатор Вук Емигрант је добро приметио (или осетио) да је ово заправо само прелазно решење, а како ће даље бити – и да ли ће бити – само Бог зна.
Po mom misljenju, previse usko i isklucivo nacionalno i teznja ka Rusiji.
Ako se zalazete i brinete o pravima svih gradjana koji zive u Srbiji, onda ne mozete biti toliko rigidni i vuci samo na jednu stranu.
Старинар, него где ће да вуку?
Питам се како би изгледала једна званично православна држава.
Референдуми су дискутабилна ствар, лако је манипулисати народом.
Нисам сигуран за пољопривреду што се тиче економије, ваљда нагласак треба ставити на индустрији?
Једна од тачака мора бити да нам Немачка и њени сателити исплате ратну одштету са припадајућим каматама (биће неколико трилиона отприлике). То што је Тито у своје аустроугарско име великодушно рекао да Немачка не мора Србији да исплати ратну одштету нас и међународног права се не тиче.
Уосталом Ватикан и Енглеску треба уништити.
Захтев да нам се врати Јадранска обала и острва која никада нису припадала Хрватској и Словенији јер исте нису ни постојале, тј. као државе су настале тек 1918. са масонским пројектом Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Србија је наследница свих творевина од 1918. све до СФРЈ и СРЈ, те нам све што је од Аустроугара ослободио српски војник и припада.
Уосталом Ватикан и Енглеску треба уништити.
Покренути питање повраћаја српских фабрика које је Тито размонтирао 1948. и послао у социјалистичке републике БиХ, Хрватску и Словенију. Кад је „опасност“ од напада Варшавског пакта прошла и неко из Србије тражио повраћај фабрика одговорено је да је то прескуп и прекомпликован процес. Значи када је требало покрасти Србију у договору са Стаљином и измишљањем неког Информбироа онда измештање фабрика није било ни компликовано ни скупо.
Уосталом Ватикан и Енглеску треба уништити.
додао бих (унапред се извињавам ако није формулисано у складу с правнимприципима):
– забрана финансирања медија из иностранства, и власништва над медијима за оне који нису држављани Србије.
– забрана финансирања НВО из иностранства, тј. дозвољено уз етикету “агент страног интереса”.
– забрана активности НВО “Римо-католичка Црква” на територији Србије због иницирања и учешћа у геноциду над Српским народом на територији бивше Краљевине Југославије.
– забрана негирања геноцида и злочина над Србима, током 1. и 2. св.рата, и током комунистичке окупације, и ратова 1990тих.
– осуда комунистичке окупације Србије 1944. и комунистичких злочина током окупације до 1991.
@Milan Шта ћемо са Спутњиком и он је финансиран из иностранства?
Треба одредити које НВО су агенти страног утицаја, ја сам сигуран да постоје бенигне НВО из иностранства.
@Jovan T.: нек’ и Спутњик буде забрањен. Ако мало размислиш, Спутњик нема телевизију, и самим тим нема неки утицај на јавно мњење. Сајт Спутњика је користан, али за то не треба НВО. Главни проблем су телевизије и новине, одатле се народ највише информише….
СПЦ не жели никакав повлашћен правни статус. Србија треба да се понаша у складу с чињеницом да је Српска православна црква, Црква српског народа, коме је она национална држава. Дакле, нешто слично стању које је на снази у Русији. Све вишеод тога било би контрапродуктивно и супротно духу православља. Уосталом, осврнимо се на случај Грчке. Грчка православна црква је државна црква Грчке, а премијер те земље је неко ко је одбио да положи заклетву над Светим писмом, а улицама тумарају хорде анархиста и црвеноекстремиста. Какве онда користи од статуса у коме ужива Грчка православна црква?
Србија треба да се ослања на своје снаге, уз неговање најбољих односа и веза, не само с Русијом, већ свим земљама које деле исте интересе. Неприхватљиво је да се у оквиру плана за спас Србије поименице помињу било које друге државе, као да је Србија нечији прилепак или треба да зависи од било кога. Русија је суверена држава која држи до сопствених интереса. Руси су нам братски народ, али крајње је време да ми Срби престанемо да очекујемо од других да буду већи Срби од нас самих и да гајимо романтичне представе о било коме. То ће, на дуге воде, водити као погоршању а не побољшању и продубљењу односа с Русијом и Русима.
О уласку у било какве заједнице или савезе никако не треба да одлучује народ, већ здрав разум. Нисам од оних који имају претерано поверење у руљу и руљократију. Сматрам да по питању оваквих ствари, од пресудног значаја треба да буде питање националног интереса, а не произвољна воља махом неинформицане већине.
Пољопривреда треба да буде једна од грана српске привреде, али никако главна. Стављање акцента на само једну грану привреде је рецепт за пропаст.
Србија треба да одржава посебне везе са Србима у околним земљама, али не само декларативно, како је то тренутно случај, већ стварно. Потребно је олакшати приступ држављаству Србима из региона – страни фудбалери га добијају преко ноћи, а Срби из БиХ на њега чекају две године! – затим појачати присуство српских институција у региону, направити заједничке уџбенике (одмах по укидању катастрофалне одлуке која је тржиште уџбеника ставила у руке странаца, а међу њима и једног симпатизера усташа) итд. Увек смо велики на речима, а ништа не спроводимо у дело. Зато, мање речи, а више резултата!
Hm…
Uvod u pravoslavnu dzamahiriju. Tako meni izgledaju ovih 10 tacaka.
Da bi Srbija postala moderna drzava 21.veka,ovo su uslovi :
1. Priznati nezavisno Kosovo
2.Suociti se sa nasom zlocinackom politikom iz ’90-ih.
3.Priznati da se u Srebrenici desio genocid.
4.Ulazak u EU.
5.Ulazak u NATO.
6.Raskrstiti sa Rusijom.
7.Vera je privatna stvar svakog pojedinca (a ako je ikako moguce,pitanje veroispovesti svesti na pitanje horoskopskog znaka)
8.Liberalna demokratija
9.Neoliberalizam
10. Prava zena,romske populacije i lgbt.
Ovo,a ne vladika velimirovic (namerno malim). Taj obozavalac hitlera i jedan ******* protivnik kupanja.
Srbska akcija ? Klasicna neofasisticka organizacija. Ej,i to kod nas. Kao da nam nisu fasisti toliko zla naneli.
Starinar
31. августа 2016. • 14:26
Po mom misljenju, previse usko i isklucivo nacionalno i teznja ka Rusiji. ??????????
Uporno sam trazio Rusiju u tekstu i ne nadjoh ? Nemojte pisati i ono sto vam se prividja !
O ovim pijandurama ne treba ni komentarisati. Jedino mogu da pretpostavim da su ili siptari ili hrvatii ili jevreji. Zasto jevreji. Pa jedino su oni proglasili naseg svetog vladiku Nikolaja najvecim srpskim antisemitom. Zasto ? Zato sto u jednom njegovom pismu tih godina uspona nemacke, stoji kako se hitler brine o svom narodu, sto je apsolutno tacno, i da bi nasa vlast trebala da brine o svom narodu. Znamo svi ko su oni !
ово сваки Србин одмах потписује, осим… ако није политичар, на власти или у опозицији, небитно
“ЋИРИЛИЦА” ВАМ ПРЕДЛАЖЕ ОВУ ФОРМУАЛЦИЈУ У ТАЧКИ 2:
“2. У Републици или Монархији (ако се она изгласа) Србији службени језик је српски с ћириличким писмом. Други језици и њихова писма могу бити у службеној употреби која се уређује посебним законом.”
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ И ПОЈАШЊЕЊЕ
Прво, имам утисак да је неко веома озбиљно радио на ових десет тачака. Имам потребу и жељу да предложим само измену за 2. тачку. За друге тачке не верујем да знам да предложим нешто много боље.
Друго, тачка 2. има добре делове, али се може и боље, прецизније формулиасти да нема недоумица. Пре него што предложим друкчију формулацију, рећи ћу шта у овој 2. тачки није довољно добро. “Службена и јавна употреба” није добра формуалција зато што испада да службена употреба није исто што и јавна употреба. Кад је реч о појму “службена употреба” супротно значење, без икакве сумње, јесте само “неслужбена употреба”. А супротно “јавној употреби” је, без икакве сумње, само “нејавна употреба”, тј. “тајна употреба”.
Постојећа формулација у Члану 10. Устава Србије (из 2006) готово ад је идеална, јер ју је формулисао један добар лингвиста (Б. Брборић). Она, подсећам гласи за српски језик и писмо у ставу првом:
“У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.”
Став други за друге језике и њихова писма такође је прецизан: “Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.” Тада, када нас је Б. Брборић звао на договор о Члану 10. ми из “Ћирилице” смо предложили да се у став други убаци само једна реч “њихових”, јер смо мислили да је за ту реч, али је одговор Б. Б. био да је та реч непотребна. Ми сматрамо и данас да је требало додати ту једну реч, по логици да од вишка (једне речи) глава не боли. Дакле, други став би био за нијансу бољи у овој (нашој) формулацији: “Службена употреба других језика и ЊИХОВИХ писама уређује се законом, на основу Устава.”
Највећи проблем су направили лингвисти и само су они криви зашто није ни власт хтела да спроводи Члан 10. Устава Србије како у њему пише, него је задржала стари неуставан Закон о службеној употреби језика и писама из 1991. године, а онда је власт донела још гори и неуставнији и апсурднији Закон о употреби српског језика и ћирилице 2021. године, па су сада оба на снази, али су за српски језик и ћирилицу неупотребљиви. Зашто су власти донеле такав наопак закон 2021. године? Зато што су на то “навучени” од лингвиста и њиховог Правописа српскога језика који је нормирао српски језик са два писма (као у време српскохрватског језика), што је противно свим решењима питања писма у другим језицима.
Лингвисти су кривци и за увођење појма “јавна употреба”, какав не постоји у другим уставима и законима, а српски лингвисти су га неуставно увели да би тако избегли да се српски језик пише само ћирилицом, како Устав Србије налаже. Законодавна власт је 2021. у ствари подржала лингвисте и тако су и лингвисти и власт изиграли српски народ у вези с његовим писмом, свакако ћириличким.
Дакле, кад би лингвисти били нормални и када би власт била нормална, садашња формулација у Уставу је сасвим добра.
Ми из “Ћирилице” предлажемо да — уместо Ваше постојеће формулације: “2. У Србији је у службеној и јавној употреби српски језик, једино писмо ћириличко – српска азбука. У срединама где националне мањине живе у значајном проценту, поред српског језика и ћириличког писма – српске азбуке, предвидети употребу и језика и писма те националне мањине.” — нова формулација гласи:
“2. У Републици или Монархији (ако се она изгласа) Србији службени језик је српски с ћириличким писмом. Други језици и њихова писма могу бити у службеној употреби која се уређује посебним законом.”
Оваква формулација је потпуно јасна и такве формулације постоје у уставима неких других држава.
Напомена.
Може да буде колико хоће добра формулација, слична или иста као у другим државама, али резултати у спасавању ћирилице не могу бити одговарајући уколико и даље, за разлику од свих других лингвиста, само српски лингвисти не нормирају на добар начин, сличан у свим престижним језицима и ако задрже двоазбучје из српскохрватског језика, а власт не сачини нормалан закон, усклађен с оваквом уставном (то значи и народном) обавезом. Успех у враћању српске азбуке у пуни (стопостотан живот у језику Срба 99 одсто зависи од тога хоће ли српски лингвисти нормирати нормално и српски језик у једноазбучју. Без тог лингвистичког поступка српском (ћириличком) писму не могу да лако помогну данас ни идеалан устав ни идеалан закон.
Из главе
Што се српске ћирилице тиче, српским лингвистима и властима никако већ 17. годину да дође из “дупета” у главу”.
П. С.
У одличном предложеном предлогу 10 тачака, 2. тачка могла би да гласи (и неке земље тако или врло слично) регулишу употребу свог језика и писма): “У држави Србији државни језик је српски а писмо ћириличко.” Остали језици и писма регулишу се посебним законом у складу с Уставом).
Како да регулишемо повратак СПЦ народу, који је део Христове Цркве? НАРОД ЈЕ ИЗОПШТЕН. Кроз који правни/црквени акт?
Ми имамо недодирљиве “Архијереје”, тј. фараоне, који делују против свог народа.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
Ух, грозно ли смрди кад се “ошишани”, неписмени животињски Burag испухне. Смрад и поган шире се око њега. И кад се оваква нека безбожничка, поживотињена морална и свеколика наказа, чудовиште, овде или било где, испогани на Разум, на Свест, на НАРОД, на Државу, на Историју, на Традицију, на Човека, на Жену, на Србију, на Живот …, ту само **** помаже!
Покупи своју поган и вуци се у ***** **** *** **** **
@ Србски сељак
Што је људима немогуће, Богу је могуће (уп. Мт 19,26)
Александар Лазић
Ово сте добро урадили. Баш добро.
Опраштам Вам за све коментаре које ми нисте објавили.
Можда ћемо се негде срести, па да се поздравимо како ваља.
Све најбоље!
Треба почети од Новог фонолошког речника из 1864(?)кад је наметнут Српски уместо Србски језик,па редом,Берлински конгрес,Мајски преврат…..
@Дејан Зечевић
“Треба почети од Новог фонолошког речника из 1864(?)кад је
наметнут Српски уместо Србски језик”
Та наметнутост – ”Српски уместо Србски језик” – остаје у
горе нведеденим тачкама – 1., 2., 5. и 7. , без икаквог
изгледа да се усвоји ”СРБ(ски)”, или се бар да могућност да
равноправно стоји ”раме уз раме” са ”СРП(ски)”.
Корисно би било по СрБе и СрБију, макар да је дата правописна
могућност – ”пише се и изговара и једно и друго – као СРБски и
као СРПски”.
Предлажем да једна од наведених тачака (макар као фуснота)
буде и ова могућност равноправног коришћења придева СРБски
и СРПски!
1993.године се пок. академик Антоније Исаковић у разговору сложио, и прихватио да предложи амандман у Устав:
У Србији је у службеној и јавној употреби српски језик ЕКАВСКОГ, ИЈЕКАВСКОГ И ИКАВСКОГ ИЗГОВОРА.
Задња одредница је посебно важна због Буњеваца. Без тога је уставна дефиниција језика НЕПОТПУНА!
Било би добро појаснити тачку 3, шта тачно подразумева “по начелима Светог Саве”. На де останете недоречени. Хвала
Мора ли да буде само 10 тачака?
Породица, наталитет?
Домаће развојно банкарство?
Смртна казна за велеиздају?
Поздрављам и подржавам иницијативу колективног ума Стања Ствари уз малу сугестију за измену тачке 7 која се односи на пољопривреду.
7.Економија у Србији служи за остваривање принципа хуманог живота становништва. Тржишна привреда, уз неопходне државне корекције. Банкарски систем се ослања на јапанска искуства, где су банке финансијско-производне фирме. Једна од приоритетних привредних грана је српска пољопривреда и пратећа прерађивачка индустрија. Нагласак је на производњи здраве хране и виших фаза прераде да би се постигла боља зарада од пољопривредних производа.
Подстаћи умрежавање малих поседа, који би били у рукама пољопривредника и занатлија ради боље конкурентности.
После седам година, нема сагласности око плана, па се још дорађује.
И група, од ко зна колико десетина, паметних, образованих, добронамерних, још прича о начелима, … Седам година.
А ко ће да спроведе план? Можда Влада и Скупштина?
Ми већ одавно нисмо у ситуацији да правимо неке спредњерочне планове, јер је ситуација до теме лоша да је остало само да се интервентно реагује, у питањима као што су: вакцинације, Рио Тинта, и свега што се тиче Косова.
И још једном, слабост оваквог планирања је у непостојању екипе за спровођење плана.