Завршен састанак мешовите комисије СПЦ И Римокатоличке цркве о Степинцу. Разговарали о начину рада. Следећи сусрет 17. и 18. октобра у Загребу
Улога контроверзног кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата, али и пре и после њега, била је главна тема сусрета делегација Српске православне цркве и Бискупске конференције Хрватске, које су протекла два дана заседале у Ватикану. Ово је тек први у низу састанака посвећених хрватском кардиналу који је на корак до проглашења за светитеља Римокатоличке цркве. Следећи састанак биће одржан 17. и 18. октобра у Загребу.
Римски сусрет мешовите комисије двеју цркава, формиране на иницијативу папе Фрање, одржан је иза затворених врата. Начелни договор обеју страна јесте да ток разговора и аргументе држе далеко од очију јавности. Иза ватиканских зидина изашле су само штуре информације да је први сусрет био посвећен методологији и начину рада комисије и да је имао више протоколарни него радни део.
Према писању ватиканског дневника „Осерваторе Романо“, у наредном периоду уследиће низ састанака комисије, која би требало да заврши рад за годину дана. Познаваоци ватиканских прилика у Хрватској, али и у Србији, међутим, тврде да је рок окончања рада комисије – неизвестан.
– Папа није поставио тачан рок рада комисије, и њен рад може да траје и до пет година – каже хрватски теолог и публициста Драго Пилсел. – Света столица ће комисији испоручити низ докумената и архивску грађу, и од брзине њеног проучавања зависиће колико ће трајати рад комисије.
– Оно што се догађало у НДХ без преседана је у савременој историји. Новостворена сателитска држава организовала је уништење трећине свог становништва, а такве амбиције није имала чак ни нацистичка Немачка. То је нешто у чему су Римокатоличка црква и Степинац имали значајну улогу. Тих чињеница је свестан и Ватикан – каже Кољанин.
Делегација СПЦ у Ватикан је отпутовала са поруком екуменизма и прихватања дијалога, али и са жељом да изнесе јасне аргументе о одговорности контроверзног кардинала у спровођењу геноцида над српским, јеврејским и ромским народом у Хрватској.
– Постоји обимна научна грађа, коју су сакупили домаћи и страни истраживачи, из које се види да је Степинац знао за масовна убиства и покрштања православаца, али и да није ништа учинио да то спречи – кажу у седишту СПЦ. – Нема сумње да ће све ове научне доказе наша делегација изнети на увид и тако указати да би Степинчева канонизација била мрља на образу Римокатоличке цркве.
ЗАЈЕДНИЧКА ВЕЧЕРА ДВЕЈУ ДЕЛЕГАЦИЈА
Делегацију СПЦ на разговорима о Степинцу предводио је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а у њој су били митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископи бачки Иринеј и славонски Јован. Стални члан ове комисије Дарко Танасковић, због обавеза у телима Унеска, није присуствовао првој сесији разговора. Хрватски тим чинили су кардинал Јосип Бозанић, бискупи Ратко Перић и Антун Шкворчевић, као и историчари Марио Јарек и Јуре Кришто. Њихов домаћин Бернар Ардир, шеф ватиканског Одбора за историју, у уторак увече приредио је вечеру којој су присуствовали сви чланови делегација.
Р. Драговић
(Вечерње новости, 13. 7. 2016)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7ZF