Камион покосио пешаке у Ници, најмање 84 погинулих
Нападач је 31-годишњак тунижанског порекла који је живео у Ници улетео је у масу људи која се шетала тротоаром и затим изашао из кабине и почео да пуца
Фото Ројтерс
НИЦА – Најмање 84 људи је погинуло, а више од 100 особа је повређено када је прво из ватреног оружја, а потом и улетањем камиона у масу људи који су у француском граду Ници гледали ватромет поводом прославе националног празника 14. јула, јављају јутрос агенције.
Нападач је 31-годишњак тунижанског порекла који је живео у Ници.
Нападач је возио камион тежак 19 тона којим је газио људе на путањи дугој два километра пре него што је убијен.
Ројтерс преноси да је нападач био познат француској полицији због почињених кривичних дела, али не и обавештајних служби.
Француски председник Франсоа Оланд изјавио је да је „недвосмислено” у питању терористички напад.
Француски лист „Фигаро” је објавио изјаву министра унутрашњих послова Француске Бернара Казнева који је казао да међу погинулима има деце, а да је 18 рањених у изузетно тешком стању.
Камион је улетео у масу на позатом шеталишту Променад дез Англе уз море.
Председник Оланд упутио се ноћас у кризни центар Министарства унутрашњих послова, саопштило је француско председништво, наводи Ројтерс.
Регионални лист Нис Матен пренео је, цитирајући свог извештача са лица места, да свуда по улици има крви и много повређених људи.
Лист је објавио и фотографије оштећеног доставног камиона за који је навео да је „изрешетан мецима”, као и многобројних повређених људи којима лекарске екипе пружају помоћ.
Питер Епс: Напади у Ници – шира опасност за Француску
Због смрти возача камиона који је возило усмерио кроз десетине француских цивила у Ници, требаће мало више времена да власти докуче шта је позадина напада. Међутим, шира слика, изгледа непријатно јасно: континентална Европа, и посебно Француска, суочена је са злокобним, непрекинутим низом напада које је тешко зауставити и који ће вероватно довести до још непредвидљивих политичких последица.
Само у Француској, до сада је настрадало преко 200 цивила почев од напада на кошер супермаркет и редакцију сатиричног часописа Шарли Ебдо у јануару 2015. године. И док је већина смрти последица само три оваква догађаја – овог напада, напада у Паризу 13. новембра прошле године и сада нападом камионом на Дан пада Бастиље у Ници – чини се да су и много мањи, ограниченији али ипак смртоносни напади и даље у порасту.
Ово се, наравно, не дешава само у Француској, али изгледа да је ова земља најризичнија. Судећи по европским безбедносним званичницима, напад у Бриселу 22. марта у коме је било 35 мртвих, укључујући тројицу нападача, такође је био планиран за француско тло. Као одговор на ова дешавања земља је спровела готово ратну мобилизацију, са војницима распоређеним по улицама и ванредним стањем на националном нивоу.
Иронично делује да је свега неколико часова пре напада у Ници, председник Франсоа Оланд најавио да ће ванредно стање уведено после новембарских напада бити укинуто до краја месеца.
Известан напредак је очигледно постигнут – ћелије милитаната су десетковане и што је можда важније, готово искорењене. Чињеница да се нападач по свој прилици ослонио на употребу цивилног возила можда сугерише да је такође било извесног утицаја у одвраћању оних који су желели да изведу нападе употребом конвенционалнијег оружја.
Не знамо засигурно да ли су напади изведени у четвртак директно повезани са Исламском државом или чак са ширим исламистичким радикализмом – међутим, не треба да изненади, да су Исламска држава и други џихадистички покрети повезани са друштвеним мрежама били веома ажурни у слављењу онога што се десило, сугеришући у најмању руку да би њихове присталице волеле да постоји некаква веза.
Чак и ако се покаже да то није случај, то неће драматично умањити бриге европских безбедносних званичника. Оно што је нападач на Дан пада Бастиље показао је колико много може да се постигне са једним одлучним возачем и великим моторним возилом.
Ова тактика ни у ком случају није новост. Израел се суочавао са нападима током којих су коришћена возила и тешка грађевинска механизација а које су изводили палестински милитанти, што је виђено као одговор на локалне безбедносне мере које су отежале пренос бомби или ватреног оружја. Број жртава је, међутим, углавном био знатно мањи: ретко више од неколико цивила или припадника снага безбедности.
Изгледа да је ово најмање четврти политички или милитантни напад возилом изведен у Француској од 2014. године. Два напада су изведена моторним возилима децембра 2014. у градовима Нант и Дижон, током којих је усмрћена једна особа а више до двадесет је рањено. У јануару ове године, један нападач је покосио четворицу француских војника који су обезбеђивали џамију у Валенсу, без фаталног исхода. На нападачевом рачунару је пронађена џихадистичка пропаганда, међутим није јасно да ли је био директно повезан са било којом групом.
Најсмртоноснији напад у Западној Европи и даље остаје бомбашки напад на воз у Мадриду из 2004. године за који је одговорност преузела Ал Каида и у коме је погинуло 192 људи. Сличан напад на јавни превоз у Лондону годину дана раније однео је 56 живота међу њима и четворице бомбаша самоубица. Ипак, што је најважније, овај тренд није одржан и поред поновљених покушаја да се разнесу авиони и изведу други, слични, напади.
Број смрти у Европи остаје само делић оног у земљама попут Ирака, Пакистана, Сирије или Авганистана. Ипак, узимајући у обзир бруталност и број мртвих у недавним нападима, може се рећи да је Француска извукла дебљи крај у најдуготрајнијој серији терористичких напада са којима се суочила било која земља на Западу (број мртвих у масовним пуцњавама у Сједињеним Државама остаје значајно виши; али оне се не сматрају координисаним на сличан начин).
У Европи, ови напади имају преседане у кампањама које је водила ИРА у Северној Ирској или баскијски сепаратисти у Шпанији у последње три деценије 20. века. Укупно, ова дешавања су однела далеко већи број живота од неколико стотина колико је страдало у терористичким нападима у Европи после 11. септембра. Али број мртвих у појединачним нападима је био неупоредиво мањи, и никада учесталост смртоносних напада са великим бројем жртава није била тако велика као што се сада може видети у Француској.
Чак и неки од мањих напада су изведени уз невиђену бруталност. Тринаестог јуна, француски полицијски службеник и његова супруга су избодени у њиховој кући у градићу недалеко од Париза. За напад који је извео један нападач одговорност је преузела Исламска држава. Нападач је преносио дешавање уживо на Фејсбуку. Француски званичници су навели да је по свему судећи деловао у складу са општом заповешћу коју је издало руководство Исламске државе да се непријатељи нападају током светог муслиманског месеца Рамазана.
Овакве нападе „вукова самотњака“ далеко је теже зауставити.
И пре напада из 2014. Француска се борила са озбиљним друштвеним поделама, посебно у вези са интеграцијом становника – од којих су многи муслимани – сиромашних предграђа великих градова. Ови процеси су се по свој прилици стопили са западном борбом против муслиманског тероризма уопште и посебно против Исламске државе.
Међутим, реалност је много сложенија, и не изненађује да су недавни напади повећали незадовољство јавности у вези са миграцијама и отвореним границама, подстичући ограничени али веома опипљиви раст Националног фронта Марин ле Пен. Уз предстојеће председничке изборе у априлу и мају идуће године, Оланду је очајнички потребно да изгледа као да је способан да се носи са овим проблемом.
Да ли је овако нешто заиста могуће, нажалост, једно је сасвим друго питање.
Петер Епс (Peter Apps) је Ројтерсов колумниста који пише о глобалним дешавањима, међународним пословима, глобализацији, сукобима и другим пиатњима. Оснивач је и извршни директор Пројекта за истраживање 21. века (PS21), не-националног, нестраначког и неидеолошког „тинк-тенка“ са седиштем у Лондону, Њујорку и Вашингтону. Пре тога, дванаест година је био Ројтерсов репортер који је покривао одбрану, политичке ризике и растућа тржишта. Од 2016. припадник је резервног састава Британске армије и члан британске Лабуристичке партије
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7XM
Categories: Посрбљено
“Нападач је 31-годишњак тунижанског порекла који је живео у Ници.”У оба чланка се прикрива права истина, да Француску, у ствари нападају њени држављани. Нападач је највјероватније и рођен у Француској или је тамо дошао као мало дијете. Какве везе са тим има затварање граница, то само зна аутор другог текста иначе “Од 2016. припадник је резервног састава Британске армије и дугогодишњи Ројтерсов новинар” и све што иде уз то… Није предложио никаву стварну мјеру за заустављање тероризма, као напримјер престанак учешћа Француске, као и његове Британије и осталих у акцијама на обарању легитимних режима у иностранству и сл.